Ево како је у сопственој спаваћој соби претучен један од главних украјинских шовиниста-силеџија

ИГОР МИРОШНИЧЕНКО ПРЕД КАМЕРАМА ТУКАО ШЕФА ДРЖАВНЕ ТВ,

А ЊЕГА ПРЕМЛАТИО - ЖЕНИН ЉУБАВНИК

Игор Мирошниченко

• Претукао га рускојезични припадник Десног сектора из Дњепропетровска Иван Абрамов и послао у болнички кревет са дијагнозом „потрес мозга“
• Мирошниченко на свом Фејсбуку тврди да га је у спаваћој соби његове властите куће напао „човек у доњем вешу“ који је љубавник његове бивше жене Галине Мирошниченко, а у Украјини је то дочекано ерупцијом подсмеха
• А пре три године је Галина помагала мужу - у том истом стану - да се обрачуна са пословним партнером. У изјави повређеног партнера се о њеној улози наводи да је Мирошниченкова жена упућивала антисемитске псовке његовој жени, а њему самом у лице бацила боцу за гас
• Мирошниченков најситнији грех је што је 2013. од Риме Козаченко, касирке кијевског супермаркета „Перекресток“, тражио да не говори руски. Захтевао је да разговара са њим „државним језиком“. А ако то неће, онда треба да узме крпу у руке и оде да ради као чистачица. Јер, тада може да буде и нема

Пише: Александар ЧАЛЕНКО

        У КИЈЕВУ je минулог викенда рускојезични припадник Десног сектора из Дњепропетровска Иван Абрамов послао у болнички кревет са дијагнозом „потрес мозга“ једног од лидера Свободе Игора Мирошниченка.

        Сукоб није имао апсолутно никакав политички контекст, већ је било у питању насиље у породици.

        Подсећам да је Мирошниченко у Русији по злу постао познат 18. марта 2014. године. То је успео захваљујући видеу на којем група посланика Свободе малтретира Александра Пантелејмонова, у то време вршиоца дужности председника Националне радиотелевизије Украјине.

        Највећа могућа повреда људског достојанства Пантелејмонова десила се због чињенице да је његов тевеканал приказао прилог из Кремља у којем Владимир Путин са Аксеновим и Чалим потписује споразум о уласку Крима и Севастопоља у састав Русије.

        Ево како је кијевски лист „Факти“ описао, то што се тада десило.

        „У канцеларију, у којој се налазио Пантелејмонов, ушли су посланици Игор Мирошниченко, Андреј Иљенко и Богдан Бењук. У почетку није било никаквог физичког контакта са руководиоцем телевизије, али у једном тренутку Мирошниченко је дохватио Пантелејмонова за кравату, стежући га око врата. Онда је посланик почео да гура Пантелејмонова.

        Након извесног времена, шеф Националне радиотелевизије Украјине се нашао у фотељи, где га је Мирошниченко ударао најпре у тело, а затим га зграбио за лице. У том тренутку је и Бењук стегао за врат Пантелејмонова који је седео у столици, па га ударио у главу. Након тога, пред шефа НРТУ су ставили лист папира, како би Пантелеимонов написао изјаву".

        Он није имао избора, осим да је својеручно потпише.

        Све што се дешава на видеу снимили су сами фашисти. Затим су снимак поставили на интернет, али су га након неког времена, схвативши (да је то класичан скандал са кривичним последицама) уклонили. Међутим, било је прекасно - народ је ово недело успео да преузме.

        Ова епизода веродостојно показује праксу социјал-националиста.

        Они не нападају  један на један, већ као чопор, бирајући за жртве физички слабије људе, који нису у стању да им пруже било какав отпор. Као што се види, један од креатора и лидера таквих „слободарских“ рација је био и Игор Мирошниченко.

        Бивши спортски коментатор на каналу Кучминог зета - Виктора Пинчука - још током двехиљадитих је приступио Свободи. Будући крајње емоционално нестабилна личност, зловољан, раздражљив, незадржив у исповедању крајње радикалне верзије украјинског национализма, стално је упадао у свакакве скандале.

        Зато се 2012. године - заједно са својим страначким шефом Олегом Тјагнибоком - нашао на списку топ-10 најпознатијих антисемита у свету, по процени Центра „Симон Визентал“. Разлог: Мирошниченко је чувену холивудску глумицу Милу Кунис назвао Јеврејком. Додао је да је не треба звати Украјинком иако је рођена у украјинском граду Черновце. Јер, она то није због свог неаријевског порекла.

        Кад год су у Кијеву свободовци прекидали неке политичке догађаје, њих је, по правилу, предводио Мирошниченко. Тако су, прекнули конференцију за новинаре јавних личности, посвећену годишњици Волинског масакра 1943. године, у којем су њихови идоли, бандеровци, масовно убијали Пољаке.

        Нису дозолили немачком истраживачу Расолински-Либеу да у Кијеву прочита предавање о Бандеру. Због претњи да ће овај догађај бити нарушен, Немац је свој рад морао да прочита у згради немачке амбасаде.

        Сећам се када су 2012. године кировоградски свободовци спречили презентацију књиге историчара Владимира Корнилова о Доњецко-Криворожској републици, у чијој припреми сам узео активно учешће. Сутрадан ме је на мобилни телефон позвао Мирошниченко и смејао се јер његови „побратими“ нису дозволили да се одржи ово „москаљско дешавање“.

        Године 2013. је поново избио скандал када је Мирошниченко увредио Риму Козаченко, касирку кијевског супермаркета „Перекресток“, јер је она, види богати, разговарала са њим на руском језику. Захтевао је да разговара са њим „државним језиком“. А ако она то неће, онда треба да узме крпу у руке и оде да ради као чистачица. Јер, тада може да буде и нема.

        Примедба обезбеђења да она није дужна да разговара са њим на украјинском, све је само погоршала. На крају је Мирошниченко чак позвао и полицију.

        Сада, када је Мирошниченко написао на свом Фејсбуку да га је у спаваћој соби његове властите куће напао човек у доњем вешу који је - како се испоставило - љубавник његове бивше жене Галине Мирошниченко, то је у Украјини дочекано ерупцијом подсмеха.

        Сви су почели да постављају на друштвеним мрежама фотографије претученог Мирошниченка у модрицама. Остављајући подсмешљиве коментаре, у стилу: и икуснима се поткраду грешке.

        Абрамову су, зато што се мушки обрачунао са социјал-националистом, опростили чак и то што је служио у казненом батаљону Десног сектора „Добровољачки украјински корпус“.

        Сам Абрамов је ово пребијање свободовца објаснио тиме што је Мирошниченко ударио Галину у стомак, иако је она у трећем месецу трудноће.

        Она је већ пола године у разводу са социјал-националистом, али по одлуци суда живи у његовом стану са њиховом заједничком ћерком.

        Суд је пресудио да Мирошниченко мора да живи одвојено, али је  Галина дозволила бившем супружнику да виђа дете.

        И, баш минулог викенда је свободовац вратио ћерку из шетње. Ушавши у стан хтео је да уђе у своју бившу спаваћу собу да узме џемпер. Међутим, Галина га тамо није пустила. Рекла му је да тамо више нема његових ствари. Тада ју је Мирошниченко и ударио у стомак. Истина, он то пориче.

        Да иронија буде већа, 3 године пре ових догађаја, сама Галина је помагала Игору Мирошниченку - у том истом стану - да се обрачуну са његовим пословним партнером. Тако да је због тога чак покренут кривични поступак.

        У изјави повређеног, о њеној улози у том инциденту, речено је следеће: Мирошниченкова жена је упућивала антисемитске псовке његовој жени, а њему самом је у лице бацила боцу за гас. Све у свему, права породица.

        Цела ова прича је представила свободовце у комичном светлу. Многима је постало јасно да су они јаки само када делују чопоративно, и само против канцеларијских мољаца. Али, када су препуштени сами себи, онда се, по правилу, предају. А затим плачу што су их претукли.

        Ова прича је научила Украјину да се не плаши фашиста и да им узвраћа.

        Надам се да случај Мирошниченка неће бити последњи у историји његове злогласне странке. И да ће фашисте почети да протерују антифашисти.

        Превео: Срђан Ђорђевић