Грујић: Пауновић свима нама фудбалски отац
ЉУДИ ИЗ САВЕЗА ВЕРОВАЛИ У МЕНЕ, ПОСЕБНО БИХ АПОСТРОФИРАО - МИТРА МРКЕЛУ
Марко Грујић
После јунске ноћи када је ушао у свет бесмртних и већ постао део историје о којој ће слушати и генерације оних који још нису ни рођени Марко Грујић је наставио свој успон на српским теренима, свестан, како сам истиче, истине да је у репрезентацији био како сам каже „вољен и пажен“ и онда када у клубу није играо.
О свом одрастању у дресу са националним грбом и утицају који је Фудбалски савез Србије као друга кућа имао на његово формирање популарни Груја говори искрено. Као и о ономе што стоји пред њим и саиграчима, а то су предстојећи важни, квалификациони дуели против Италије, 13. новембра у Новом Саду, као и Словеније, четири дана касније.
- Сећам се почетака, Караташа и селективног кампа, касније првог меча у дресу са националним грбом против Јерменије. Да, кроз све ове године Фудбалски савез и репрезентација су имали огроман утицај на моје формирање, не само играчко, већ и као особе. Много ми је значила подршка и онда када у клубу нисам играо, добијао сам позив за репрезентативна окупљања. И тада су људи из Савеза веровали у мене, давали ми подршку. Селектори и тренери. Посебно бих апострофирао једног човека, директора Митра Мркелу. Има тренутака када су вам потребне праве речи, речи охрабрења, он је увек ту да ми врати веру, подигне самопоуздање - истиче Марко Грујић за сајт ФСС.
Заједно сте расли са репрезентацијом, кроз два велика такмичења, Европско првенство у Мађарској, затим на крају света када је нација устајала у раним јутарњим сатима да буде уз фудбалску репрезентацију Србије?
- Било је то моје сазревање и фудбалско одрастање. У Мађарској смо несрећно испали, али већ тада се видело да ова генерација може много. Уз човека који је, после свега, свима нама постао фудбалски отац. Хемија коју смо имали код Вељка Пауновића, а која говори и о систему рада у Фудбалском савезу Србије. Систему у којем нема импровизације, систему који за играче и тренере подразумева све што је потребно за успех. Мислим да смо били међу првим селекцијама које су дошле на Нови Зеланд, далеко пре почетка, а све због адекватне аклиматизације и добре припреме. И све то је, наравно, имало утицаја на каснији резултат.
Није тајна, млађе репрезентативне селекције су у претходне четири године оствариле резултате вредне анализе многих фудбалских савеза. Поменуо си систем, можемо ли да га приближимо јавности?
- Играчу све постаје брзо јасно, од ствари на терену, захтева селектора до понашања у складу са великом одговорности и тежином коју подразумева дрес са државним грбом. Једноставно, неким стварима се посвећује много више пажње него у клубовима. Због тих детаља, јасних правила, мислим да смо у минулом периоду били јаки као тим. Спремни да гинемо једни за друге.
Тимски дух уз неспоран индивидуални квалитет, видео се и у три меча на старту квалификација за ЕП у Пољској?
- За нас је то било загревање, против Литваније и Андоре. Пред нама је сада Италија, а затим Словенија, ривали за респект, али и ривали који се сигурно не радују Србији. После Новог Зеланда сви знају ко је Србија. Имамо репутацију коју морамо да потврдимо само на терену, зато нећу много да причам. Хоћу, ипак, да позовем народ да буде уз нас, очекујем пуне трибине у Новом Саду, амбијент који би нам помогао да дођемо до три важна бода.
Очекивања су велика, после освојеног ЕП у узрасту до 19 година и СП за играче до 20 година, многи сматрају да Србија може и до крова Европе са младом репрезентацијом?
Било би лепо попети се поново на балкон, зар не? После Литваније 2013. и Новог Зеланда 2015. године долази Пољска 2017? Нација верује у шампионе, а Фудбалски савез је показао да има систем који рађа победнике?
- Циљ нам је прво место у групи које нам омогућава директан пролаз на завршни турнир, а онда... На Србију сви морају озбиљно да рачунају.
Могли сте летос да одете у неки инострани клуб, изабрали сте и нисте погрешили што сте остали. Тим потезом довели сте себе и на праг А репрезентације?
- Нигде не журим, полако. Знам да ми ништа неће побећи ако вредно радим. Ни добар инострани клуб, ни најбољи национални тим који је сан сваког играча у Србији - јасан је Марко Грујић.
