FOREIGN POLICY: Пентагон преиспитује ратне планове који се тичу Русије

„ПЛАН ДЕЛОВАЊА ЗА СЛУЧАЈ ХИПОТЕТИЧКОГ РАТА СА РУСИЈОМ” КОРИГУЈЕ СЕ ПРВИ ПУТ ОД РАСПАДА СССР

• Утицајни амерички лист наводи да се разрађују планови дејстава према Русији „и у оквирима НАТО и ван алијансе”, а да се у обе варијанте рачуна са могућом агресијом Русије на балтичке земље – Естонију, Литванију и Летонију. А да „сценарији” узимају у обзир и сајбер-нападе и „руску примену нуклеарног оружја”
• САД и НАТО својим главним задатком сматрају „обуздавање Русије”. Foreign Policy тврди да му је неименовани функционер Пентагона открио да се у свим сценаријима који се разрађују рачуна са могућношћу да НАТО силом враћа територију коју је Русија претходно силом заузела

          ПЕНТАГОН разрађује нови сценарио за могући рат са Русијом јер се планови САД за тај могући конфликт дуго нису обнаљали и усавршавали – открио је неименовани представник америчког војног врха озбиљном листу Foreign Policy.

         Притом је открио: да се „план деловања за случај хипотетичког конфликта са Русијом” преиспитује први пут након распада СССР.

         Foreign Policy наводи ове речи истог званичника Пентагона: „С обзиром на безбедносну ситуацију и активности Русије, јасно је да смо морали да обновимо планове за деловање поводом потенцијалне агресије против савезника из НАТО”.

         Лист наводи да се разрађују планови дејстава према Русији „и у оквирима НАТО и ван алијансе”, а да се у обе варијанте рачуна са могућом агресијом Русије на балтичке земље – Естонију, Литванију и Летонију. „Сценарији” узимају у обзир и сајбер-нападе и „руску примену нуклеарног оружја”.

         Бивши заменик шефа Пентагона Дејвид Очманек, који је сада старији саветник у  стратешком истраживачком центру RAND Corporation, рекао је Foreign Policy да је улазак Крима у састав Русије затекао Запад неспремним и да је „променио његове војне приоритете”.

         Неименовани функционер Пентагона открио је, иначе, да се у свим сценаријима који се разрађују рачуна са могућношћу да НАТО силом враћа територију коју је Русија претходно силом заузела.

         Foreign Policy процењује: да и ово потврђује да САД  и НАТО својим главним задатком сматрају „обуздавање Русије”.

         Лист открива да су овим незадовољни многи у америчком војном врху јер сматрају да ово води конфронтацији са Русијом и одвлачи пажњу САД од „реалне претње која долази из Кине”.

         Неименовани пентагоновац је нагласио да министарство одбране САД на свет не гледа кроз ружичасте наочари, па указао:

         „Наравно, ми морамо имати готов план и за ситуацију да нам Русија постане непосредни противник. Ја то не предвиђам и не желим, али морамо бити спремни ако до тога заиста дође”.

         Симптоматично је и што је заменик министра одбране САД за борбену готовост – Бред Карсон – упозорио да ће борбена спремност америчке армије бити доведена у питање ако дође до наљег смањивања бројног стања њених копнених снага.

         Због смањења војног буџета, тај део америчке армије може бити смањен са 450.000 на 420.000, а Карсон тврди да ће то за њу бити доња допустива и опасна граница јер се већ налази на „свом минимуму након Другог светског рата”.

         „Русија је наравно претња. Бојим се да ће наша борбена готовост са новим смањењима поново бити угрожена и да ће нам бити потребно 5-10 година да се из те ситуације искобељамо” – упозорио је Карсон.

         Начелник руског Генералштаба Валериј Герасимов сматра да НАТО и Американци оптужују Русију да води агресивну политику – да би имали чиме да оправдавају појачавање властитих војних активности, поготово на истоку Европе.