Нека ЕУ не учи Русију демократији!

РУСКО МИНИСТАРСТВО ИНОСТРАНИХ ПОСЛОВА ПОВОДОМ

ПОКУШАЈА БРИСЕЛА ДА СЕ УМЕША У УНУТРАШЊЕ СТВАРИ РФ

Кетрин Ештон

• Ван оквира политкоректности је позив да се ревидира одлука о одбијању регистрације кандидатуре једног од претендената на дужност председника Руске Федерације. Требало би се - нагласио је портпарол руске дипломатије Александар Лукашевич - са већим уважавањем односити према руском законодавству и одговарајућим одлукама ЦИК Русије
• Веома је чудно - нагласио је - чути из уста једног он високих функционера ЕУ позив на кршење закона, ма на кога да се то односи
• Нисмо могли а да не приметимо тај очигледни покушај представника ЕУ да суштински облати и доведе у сумњу предстојеће слободне и поштене председничке изборе у Русији

         БАРОНЕСА Кетрин Ештон - високи представник ЕУ за спољне послове и безбедност - изјавила је у Европарламенту да Москва мора ревидирати одлуку о одбијању кандидатуре Григорија Јавлинског за положај председника Русије. Упркос томе што је руска Централна изборна комисија (ЦИК) крајем јануара открила да је међу „потписима подршке“, које је прикупио изборни штаб Јавлинског, било више од 25 одсто фалсификованих, иако закон допушта само од 5 одсто, што је био једини разлог да главни оснивач партије Јаблоко испадне из председничке трке.

         На овакав испад Ештонове, потпуно очекивано (Русија није Србија!), одреаговала је руска дипломатија. Званични представник Министарства иностраних послова Руске Федерације, Александар Лукашевич, замољен да прокоментарише њен иступ, рекао је:

         „Морам да изразим недоумицу у вези са пристрасним коментаром Високе представнице ЕУ за иностране послове и политику безбедности/заменице Председника Европске комисије Кетрин Ештон, у говору у Европском парламенту 1. фебруара, који се односи на унутрашњу политичку ситуацију у Русији.

         Кетрин Ештон тим својим ставовима, који су очигледно били припремљени у складу са очекивањем аудиторијума, прешла границу дозвољеног, сматрајући да има право да се меша у унутрашње послове суверене државе и да подучава руске власти како треба да формулишу „дневни ред промена“. Чуђење изазивају и покушаји К. Ештон да говори у име руског цивилног друштва чија се зрелост испољава управо у томе што му нису потребни инострани „гласноговорници“ да би изразило своја надања.

         Ван оквира политкоректности је позив да се ревидира одлука о одбијању регистрације кандидатуре једног од претендената на дужност председника Руске Федерације. Требало би се са већим уважавањем односити према руском законодавству и одговарајућим одлукама ЦИК Русије. У целини узев, веома је чудно чути из уста једног он високих функционера ЕУ позив на кршење закона, ма на кога да се то односи.

         Нисмо могли а да не приметимо тај очигледни покушај представника ЕУ да суштински облати и доведе у сумњу предстојеће слободне и поштене председничке изборе у Русији.

         Нашим партнерима у ЕУ је добро познато колико фундаментално значење Русија придаје савесном извршавању својих међународних обавеза у сфери демократских избора, заштити људских права и темељних слобода.

         Својевремено смо у пуном обиму (за разлику од многих наших иностраних партнера, укључујући и земље-чланице ЕУ) позвали посматраче ОЕБС-а и из других међународних структура на мониторинг децембарских избора за Државну Думу Федералног Сабора Руске Федерације, као и на наредне изборе за председника Руске Федерације 4. марта.  

         Ове и неке друге оцене К. Ештон имају тенденциозни карактер и не одговарају духу партнерских односа између Русије и ЕУ. У том контексту треба истаћи да на терену људских права постоје озбиљни проблеми и у државама-чланицама ЕУ. Као и у низу других држава света, о чему сведоче објективне информације ауторитетних међународних извора, укључујући Агенцију ЕУ за основна људска права.

         Руководство ЕУ би требало да посвети посебну пажњу решењу проблема у својој кући, а не да покушава друге да учи демократији.