За Белорусију би најбоље било да је Русија економски интегрише

МИНСК ИЗМЕЂУ „КИЈЕВСКОГ МАЈДАНА“ И „МОЛДАВСКОГ СЦЕНАРИЈА“

Фабрика трактора у Минску

• То би могло изгледати овако: увођење на територији Белорусије руске рубље, уз истовремено потчињавање Народне банке Белорусије Централној банци Русије, увођење јединственог фискалног система, пренос централних извршних функција на власт у Москви, лустрација локалних функционера, поништење руског дуга, спровођење делимичне приватизације и исплате дугова страним кредиторима пре свега ММФ-у, даљу интеграцију територије Белорусије у Руску Федерацију
• Како на Западу, тако и у Русији схватају, да Лукашенко није способан да спроведе никакве озбиљне реформе. Белоруски званичници на питање - како ће Белорусија враћати кредите - дају једноставан одговор: узимањем још више кредита

Пише: Максим РЕВА

        ЕКОНОМСКИ потенцијал Белорусије је тренутно слабији него украјински са почетка 2014. године.

        Национални дуг Белорусије у прошлој години порастао је за 24% - до 197,5 билиона рубаља. Већ у првој половини ове године, према подацима Министарства финансија, национални дуг је порастао за још 52,4 билиона рубаља, или за 26,5%.

        У периоду јануар-јун 2015. године спољни дуг повећан је за 679,1 милиона и износи 12,7 милијарди долара.

        Истовремено, БДП Белорусије у првој половини године смањен је за 3,3%, инфлација се држи на 13,2%, белоруска рубља која је нагло пала у децембру прошле године  у првој недељи августа је поново обновила историјски минимум (15.707 хиљада рубаљи за долар).

        Суочен са дубоком рецесијом у привреди, Минск се поново обратио за кредит ММФ-у и Русији, тражећи 3 милијарде долара.

        Мисија ММФ-а боравила је у Белорусији 8-15 јуна. Минск је ММФ-у потврдио спремност да се у случају позитивне одлуке о давању кредита држи плана разрађеног од стране владе Белорусије заједно са Светском банком.

        У складу са тим документом, Белорусија је дужна да спроведе такозвану „малу приватизацију“, односно да реструктуира (приватизује у већој или мањој мери) велика државна предузећа, напусти политику директивног кредитирања, одустане од регулације цена, одустане од унакрсног субвенционисања јавних комуналија и транспортног комплекса.

        Ове кораке Минск планира да спроведе у наредних 3-5 година, али ММФ сматра да се реформе могу извести за 6-18 месеци. При чему и Светска банка и ММФ истичу да ће ове реформе довести до раста незапослености и сиромашења становништва.

        У октобру ће у Белорусији бити одржани председнички избори. Посматрачи, па чак и представници несистемске опозиције недвосмислено говоре да ће их Лукашенко добити, упркос погоршању социјалне ситуације. Међутим, чак и ако избори мирно прођу и Лукашенко сачува привидну стабилност власти, наши западни „партнери“ ће покушати да протресу ситуацију у Белорусији, и доведу или до „украјинског“ или „молдавског сценарија“ чему доприноси и сам Минск.

        Баткономика, креирана за време владавине председника Лукашенка, одржива је само ако су обезбеђена три услова: кредити, јефтина нафта из Русије и гарантовано тржиште за белоруске производе, у истој тој Русији. И, чим су настали проблеми у руској привреди, економска ситуација у Белорусији се прогресивно погоршала, а Лукашенко је одмах почео отварање према Западу, покушавајући да оствари како политичке тако и економске повластице.

Александар Лукашенко

        Такво понашање Батка је оправдано. Њему је, да би задржао власт, непходно константно одржавање привидног социјалног благостања, које он може да обезбеди само на рачун кредита. А ако Русија не може или неће да спонзорише белоруски „социјални рај“, тада се Лукашенко са испруженом руком окреће ка Западу.

        При чему, како на Западу, тако и у Русији схватају, да Лукашенко није способан да спроведе никакве озбиљне реформе. Белоруски званичници на питање - како ће Белорусија враћати кредите - дају једноставан одговор: узимањем још више кредита.

        Међутим, руска влада је одобрила у јулу још један кредит од 760 милиона долара како би Минск измирио текуће обавезе. Треба напоменути да је ситуација са исплатама дугова у 2015. години Белорусију довела у предбанкротно стање, јер само ове године Минск мора да врати безмало 4 милијарде долара (сума, упоредива са златним и девизним резервама Народне банке Белорусије).

        Игра са Западом и ММФ-ом ће довести Лукашенка у изнудицу - или Минск неће испунити услове ММФ-а и онда неће бити наредне транше и наступиће банкрот, или ће испунити све захтеве ММФ-а и добити социјалну експлозију. Али, Батко увек има трећи алтернативни курс - Русију, која, плашећи се преласка Белорусије под западни утицај (молдавски сценарио), увек даје неопходне милијарде.

        Кремљ мора да донесе одлуку.

        Или ће Русија престати да спонзорише баткономику, преда Белорусију на милост и немилост ММФ-у и припреми се за прелазак Белорусије под контролу Запада.

        Или ће се Русија одважити на постепену, али брзу интеграцију Белорусије у Русију у оквиру Уније држава.

        То би могло изгледати овако: увођење на територији Белорусије руске рубље, уз истовремено потчињавање Народне банке Републике Белорусије Централној банци Русије, увођење јединственог фискалног система, пренос централних извршних функција на власт у Москви, лустрација локалних функционера, поништење руског дуга, спровођење делимичне приватизације и исплате дугова страним кредиторима пре свега ММФ-у, даљу интеграцију територије Белорусије у Руску Федерацију.

        Али, ипак постоји и трећа солуција - да, уцењени „украјинским сценаријом“, наставимо спонзорисање неефикасног председника Лукашенка, који показује знаке диктаторске сенилности. У том случају Белорусија ће дефинитивно кренути ка крвавој трагедији.

        Превео: Срђан Ђорђевић