Мекфол се поноси што је још 2000. у Путину препознао „другог Милошевића“

МИХАИЛ ЛЕОНТЈЕВ ВОДЕЋИ КОМЕНТАТОР ПРВОГ КАНАЛА РУСКЕ ДРЖАВЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ О ДОЛАСКУ У МОСКВУ НОВОГ АМБАСАДОРА САД

Мајкл МекФол

• МАЈКЛ МЕКФОЛ, пре другог доласка у Москву:Ја не могу да цитирам Пушкина напамет. Ја сам стручњак за демократију, антидиктаторске покрете, за револуције. И када сам дошао у Совјетски Савез 1989. године, нашао сам се усред таквог покрета. И док сам живео у Москви, у периоду од 1990. до 1991. године, веома сам се зближио са руским демократима. То је било, вероватно, најбоље време у мом животу
• Од тог момента Мекфол се и наврзао на Русију. И то не на Пушкина, како је сам фино приметио, већ на истакнуте делатнике тзв. „демократског покрета“, које је финансирао, подучавао, испраћао на власт. Већ 1992. године он је у Русији представљао Национални демократски институт познат по својој блискости са америчким специјалним службама, а тај институт се заправо бави „припремом политичких лидера у земљама трећег света“
• Године 2010. - на основу програма тог истог Института у Јејлу - прошао је припрему лидер следеће генерације наших „демократа“ - интернет-фирер Алексеј Наваљни - добар познаник тог истог Мекфола
• Од кога се то напатио „напаћени руски народ“? Да није можда Мекфолових другова из времена његовог првог боравка у Москви? Желимо да се надамо да и други амбасадорски боравак господина Мекфола неће постати „најбоље време у његовом животу“ 

        ВОДЕЋИ политички коментатор Првог канала руске државне телевизије - Михаил Леонтјев - позабавио се доласком у Москву новог америчког амбасадора Мајкла Мекфола. Нимало случајно. Зато ФАКТИ тај коментар пресносе у целини:

        МИХАИЛ ЛЕОНТЈЕВ: У Москву је дошао нови амбасадор Сједињених Амиеричких Држава Мајкл Мекфол. Именовање главног саветника Обаме за Русију, једног од отаца „ресетовања“ на ову дужност, представља велику част и нама и најбољу карактеристику садашњих америчко-руских односа. Истина је да Мекфол, у ствари, није никакав стручњак за Русију. Он је стручњак за конкретно „завођење демократије“.

        У разговору са коментатором Slon.ru Мекфол је изјавио: „Већина стручњака за Русију су дипломати, стручњаци за безбедност, контлолу над наоружањем. Или за руску културу. Ја нисам ни једно ни друго. Ја не могу да цитирам Пушкина напамет. Ја сам стручњак за демократију, антидиктаторске покрете, за револуције. И када сам дошао у Совјетски Савез 1989. године, нашао сам се усред таквог покрета. И док сам живео у Москви, у периоду од 1990. до 1991. године, веома сам се зближио са руским демократима. То је било, вероватно, најбоље време у мом животу“.

        ЛЕОНТЈЕВ: Од тог момента Мекфол се и наврзао на Русију. И то не на Пушкина, како је сам фино приметио, већ на истакнуте делатнике тзв. „демократског покрета“, које је финансирао, подучавао, испраћао на власт. Већ 1992. године он је у Русији представљао Национални демократски институт познат по својој блискости са америчким специјалним службама, а тај институт се заправо бави „припремом политичких лидера у земљама трећег света“. Године 2010. - на основу програма тог истог Института у Јејлу - прошао је припрему лидер следеће генерације наших „демократа“ - интернет-фирер Алексеј Наваљни - добар познаник тог истог Мекфола.

        Часопис „Форин полиси“ истиче да је именовање некаријерног дипломате за амбасадора у Москви - други случај кршења те традиције у последњих 30 година. Први изузетак је био Боб Страус кога је именовао Буш старији.

        ЛЕОНТЈЕВ: Страус је био онај који и јесте сервисирао распад СССР-а. Ево карактеристичног  детаља. Мекфол се представља као присталица паралелне демократије која се практикује још од времена Регана и Буша старијег. Та њихова „паралелна демократија“ значи: сарадња са властима и, истовремено, конкретан рад са опозицијом. У таквом раду Мекфол не треба да има било каквих проблема, узевши у обзир чврсте нити које вежу те људе. Управо смо их видели. А сасвим друга је ствар сарадња са званичним властима.  

        Мајкл Мекфол се поноси што је још 2000. године у Путину препознао „другог Милошевића“. Мекфол је аутор стотина антипутинских чланака и књиге „Незавршена револуција у Русији. Политичке промене од Горбачова до Путина“, која је изашла још 2001. године.

        ЛЕОНТЈЕВ: Зар је господин Мекфол заиста дошао у Русију да ради у својој струци ? То јест, да довршава револуцију?

        „Завођење слободе“ захтева у почетку обуздавање, а затим и ликвидацију сила које се слободи супротстављају, било да су то одређена лица, покрети или режими“. - Мајкл Мекфол „Полиси ривју“ 2002. године.

        Инсерт из филма: Могу да ме питају, а не чини ли вам се да у путном коферу ове очаравајуће даме, поред узорака робе има и узорчића револуције?

        Фундаментални рад Мекфола „Револуција у наранџастом. Узроци демократског пробоја Украјине“. У њему су указане суме, структура и број укључених и образлажу фактори тог продора. Говори се о интензивном раду са украјинском омладином помоћу америчких новчаних средстава. Узгред, средства су, по верзији Мекфола,  била сасвим скромна - нешто више од 18 милиона долара.

        Уочи свог доласка у Москву Мекфол је полагао рачуне сенаторима: „На предизборни период издвојили смо 9 милиона долара, један милион више него што смо потрошили 2007. и 2008. године, ради подршке делатности које су везане за јачање слободних и праведних избора“.  

        ЛЕОНТЈЕВ: Зар није увредљиво  да их два пута мање кошта Русија него Украјина! Али, не треба се одмах нервирати: прави буџети се не откривају јавности.

        Како пише „Форин полиси“ - „У својству америчког амбасадора свемогући Мекфол ће имати могућност не само да посматра како се одигравају промене у Русији, већ и да на њих утиче - не само у интересу САД, већ и у интересу напаћеног руског наорда“.

        ЛЕОНТЈЕВ: Од кога се то напатио „напаћени руски народ“? Да није можда Мекфолових другова из времена његовог првог боравка у Москви? Желимо да се надамо да и други амбасадорски боравак господина Мекфола неће постати „најбоље време у његовом животу“. 

        ХИЛАРИ КЛИНТОН: Ха, ха, ха! Честитам Вам амбасадоре!

        ЛЕОНТЈЕВ: Ипак, до виђења, Каћа.

        Водитељ Јекатерина АНДРЕЈЕВА: Хвала Михаиле. Ово је био коментар Михаила Леонтјева.

        Превео: Горан Шимпрага