МАРКО МИЛОШЕВИЋ: Догађа се, на жалост, све што је мој отац прорекао 2. октобра 2000.
СИН СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА УВЕРЕН ДА ЋЕ ГА СРБИЈА „ПРАВИТИ ОД БЛАТА”
- Мој отац се није уклопио у концепт кројења света, па се супроставио западу. Побунио се против колонијализма који западне силе носе са собом, где год стигну. И кад су га срушили, довели су на власт оне које су финансирали
- Као да је усуд нашег народа да се борба за достојанство плаћа главом, у најбољем случају слободом које су лишени, у самој Србији и ван ње, сви они који су је бранили. Све што је Слоба рекао 2. октобра 2000. године, нажалост се остварује. Једностано био је велики визионар
- Једини и искључиви разлог мога одласка у Русију је била безбедност породице, јер је била у питању издаја и насиље, а како су се касније ствари одвијале - све је ишло на то да нас истребе
- Камо среће да је мој отац остао банкар данас бих имао живог оца и заједно бисмо живели у породичном гнезду. Овако човек изгуби главу ни крив ни дужан, борећи са за Србију. То му мало ко признаје, али време ће показати ко је био Слободан Милошевић
- И Холбрук се интересовао за непостојећи Милошевићев новац, али му је мој отац унапред рекао да му поклања сваки цент који нађу. И, шта је било? Није то игла у пласту сена да се не пронађе, а било је ангажовано скоро пола света. Али, кад нешто тражите што не постоји, када образа немате, а желите некоме да напакостите, онда је најлакше измислити причу и пронаћи дежурног кривца.
ЧЛАНОВИ породице Милошевић због прича „рекла-казала” и „проверених извора” избегавају медије. Посебно у томе предњачи Марко.
То је био и повод да наследника лозе Милошевић позовем на мобилни телефон чији сам број добио од пријатеља породице Милошевић. С, друге стране јавио се мушки глас, на српском језику. Када сам упитао да ли је то Марко и само што сам изустио ”овде новинар…”, особа је одмах прекинула везу. Други покушај је био успешан, избегао сам оно ,новинар’, и представио се именом и презименом…
- Како сте доживели Слободана као оца?
- Родитеље не бирамо. Ја сам имао срећу. Мени је Слободан Милошевић отац. Као отац, био је најбољи кога сам могао и да замислим и, свакако, бољи него што сам заслуживао. Њему остаје слава, а мени света успомена и доживотна рана.
- Како оцењујете прогон Ваше породице?
- Све је то намерно и смишљено организовано, како би напакостили Слободану. Знали су колико је волео породицу и шта смо му значили. Хтели су на тај начин да доведу у питање његову одбрану и његово здравље. Одбрану нису довели у питање, ту је био супериоран, и тако се држао до последњег дана, зато су морали да га убију пред сам крај суђења. Оптужница је била огромна, а он ју је просто растурио али, нажалост, то је платио главом.
- Како сте доживели успон, пад и на крају ”погубљење” Вашег оца?
- Тешко. То је био огроман стрес за целу породицу. Човек је бранио своју земљу и на крају од безочника и бестидника изгубио главу. Само какав су на њега притисак вршили домаћи и страни фактори, како би га сломили! Када му ништа нису могли, онда су му приписивали разне афере како би га дискредитовали и код оних који су веровали у њега.
Оптуживали су га за геноцид, као налогодавца убистава, човека са огромним богатством. И на крају ништа од тога нису могли да докажу. И данас, ко зна из којих разлога, пуштају измишљене приче тражећи линч остатка породице. Њега су убили, а нас муче.
Мој отац се није уклопио у концепт кројења света, па се супроставио западу. Побунио се против колонијализма који западне силе носе са собом, где год стигну. И кад су га срушили, довели су на власт оне које су финансирали.
Марионетска власт у Србији једва је дочекала да га преваром испоручи Хагу, зато што је бранио свој народ превише енергично и предуго за укус америчке и влада европских земаља. И због тога је крив.
То је била једна лоша фарса којом је требало да се оправдају злочини над Србијом. То су му после смрти признали и непријатељи.
Од ембарга до бомбардовања, пуча и Хага, за 10. година власти и пет на муци, показао је несвакидашњи формат личности што су после смрти признали непријатељи и још увек признају.
На власти, потврдио је да су заиста велики људи лишени малих слабости. На муци, у затвору, на суду, под свакодневним притисцима и нападима, пред очима целог света, у бризи за нас и са све горим здрављем, мрцварен и трован, задржао је све своје способности и квалитете и, можда, пре свега, достојанство раних хришћанских мученика.
Као да је усуд нашег народа да се борба за достојанство плаћа главом, у најбољем случају слободом које су лишени, у самој Србији и ван ње, сви они који су је бранили. Не дао Бог ниједном Србину, нити било коме другоме, да изгуби главу, због тога што је патриота и што брани своју земљу. Све што је Слоба рекао 2. октобра 2000. године, нажалост се остварује. Једностано био је велики визионар. Правиће га од блата.
- После 5. октобра 2000. године када је ДОС преузео власт и све негде до 2012. године у Србији је продато све што се продати могло. На сцену је ступила пљачкашка приватизација и тајкунизација, која је земљу довела на ивицу банкротства. Шта мислите шта би се десило Слоби да је остао на власти и да је он то урадио ?
- Обесили би га насред Теразија! Видим да мало ко одговара за тај лоповлук.
- О Вашем одласку у Русији колају разне приче, пре свега да сте збрисали због тога што сте се замерили подземљу. Због чега сте напустили Србију?
- Никоме се нисам замерио и због тога нисам напустио Србију. Пословима које ми приписују нисам се бавио. Уосталом, то је познато надлежним органима. Дакле, једини и искључиви разлог мога одласка је била безбедност породице, јер је била у питању издаја и насиље, а како су се касније ствари одвијале - све је ишло на то да нас истребе.
- Један део функционера некадашњег ДОС-а оптужује Вашу породицу како је склонила огроман новац на неке тајне рачуне, али никако да га пронађу? Најновија прича је да сте ти и Мира у Русију пренели 4 милијарде долара, чак се иде и до цифре 12. Како то коментаришете?
- Нека хране своју децу свим тим парама за које кажу да смо ми покрали и склонили. А ево, ја им поклањам све што нам нађу. Нека их срам и стид буде. Па, ти исти ”поштењаковићи”, што нам пакују афере, су обишли цео свет трагајући за Слобиним парама, које не постоје. И шта су пронашли? Зар мислите да не би пријавили сваки пронађени долар како би га дискредитовали. Кад већ нису успели у потрази за непостојећим благом, а да би оправдали лажи које су пре тога изнели, јавност трују измишљеним цифрама. То су тешке клевете и у нормалној земљи за то се иде у затвор.
Очигледно да правда не постоји или је селективна.
И Холбрук се интересовао за непостојећи новац, али му је мој отац унапред рекао да му поклања сваки цент који нађу. И, шта је било? Није то игла у пласту сена да се не пронађе, а било је ангажовано скоро пола света. Али, кад нешто тражите што не постоји, када образа немате, а желите некоме да напакостите, онда је најлакше измислити причу и пронаћи дежурног кривца. Изгледа да је Слоба некима вечита тема и инспирација, али су заменили тезе, уместо идеја пакују му афере.
- Колико Вас иртирају приче о Слоби као наводном налогодавцу неких убистава?
- То је страшно и немам намеру да улазим у такве полемике. Заиста, немам коментар. Али, знам да ће доћи време када ће истина испливати на површину.
- Породица Милошевић је имала много пријатеља. Да ли Вас се данас сећају и да ли имате правих пријатеља?
- Ако има нешто позитивно у целој ствари онда сам се напокон решио гребатора и улизица и по том питању се осећам веома добро. Један део њих се понео као и Вук Бранковић, пре шест векова. Продали су свог шефа, његове идеје и своју част зарад политичког интереса. Такви продају веру за вечеру.То довољно говори о каквим је људима реч, ако се уопште тако могу да назову. Сада око себе и за своје пријатеље имам само оне које сам заувек таквима и сматрао и које сам за пријатеље желео.
- Да ли сте некад зажалили што Вам је отац био председник државе?
- Често размишљам о томе и знам да сам био много срећнији као син банкара него председника државе. Јер, то је огроман притисак на породицу. Камо среће да је остао банкар данас бих имао живог оца и заједно бисмо живели у породичном гнезду. Овако човек изгуби главу ни крив ни дужан, борећи са за Србију. То му мало ко признаје, али време ће показати ко је био Слободан Милошевић. Правиће га од блата.
- А, да ли сте некад имали користи од тога што Вам је отац био први човек Србије?
- Јесам, када сам се бавио аутомобилизмом. Спонзори су се сами нудили и утркивали ко ће преко мене да се рекламира. Да ли је то криминал? Или је неморално?
- Прошло је 14 година од како сте у Русији. Колико времена треба да прође па да се попут наследника Карађорђевића вратите у Србију ?
- Лоша вам је дигресија, њима је народ забранио повратак у земљу због издаје и продаје земље окупатору. Нас прогањају управо због супротног. У Београд долазе разне белосветске протуве, шиптарски терористи, разбојници, силеџије и великодушно се амнестирају. Важно је да против мене постоје неке фантомске пријаве. Бака ми је стрељана на Бањици, отац убијен у Хагу. Не желим да будем уписан у статистику жртава издаје и фашизма, без обзира какво име оне данас носе. После зле судбине мога оца, мало коме верујем. Надам се да део нове власти препознаје наше проблеме.
- У последње време у српским медијима о Вама колају разне приче, типа да сте тешко болесни, да сте се поново оженили и то Рускињом, да не комуницирате са породицом и да се бавите уносним бизнисом. Шта да поручимо душебрижницима?
- Мени је тих прича доста и равнодушан сам према њима. Јер, измишљали су их и пре па ме ни сад не чуди. Дакле, ништа ново. Поздравите душебрижнике и поручите им да се не секирају - добро сам и здраво, живим нормалан живот, немам никакав бизнис, редовно се чујем са породицом и пријатељима. То је све што имам да кажем.- закључио је Марко Милошевић.
- Из објективних разлога нисте присуствовали сахрани Вашег оца. Како сте доживели однос тадашње српске власти, према Слободановој сахрани?
- Било ми је тешко, срце ми се цепало на двоје, посебно што нисам могао да у том тренутку будем иза његовог гроба. Пожурили су, мислим на тадашњу власт, да се обрукају. И обрукали су се за цео живот. Тужно, али то говори о њима. Нека им је на част, ако је уопште имају.
- Од чега сада живите? Прича се да се бавите великим бизнисом. Шта је истина?
- Сада немам приходе, а како и да их имам кад сам опљачкан и кад ми се не дозвољава да радим. Није ми исплаћена штета ни осигурање. За биснис је потребан новац, не бавим се бизнисом, па онда извуците закључак.
