Ђумић: Било је мало треме од Вујошевића
ПОТРАЈАЛО ЈЕ ДОК НИСАМ УПОЗНАО КАКО ФУНКЦИОНИШЕ КЛУПСКИ СИСТЕМ - КАЖЕ КОШАРКАШ ПАРТИЗАНА
Божо Ђумић
Готово преко ноћи му се променио живот, иако није било ни лото девојке, а још мање „седмице”. У српским, кошаркашким условима то већ деценијама подразумева долазак у Партизан где се Божо Ђумић (23, 208) игром судбине (и одласка Гагића) обрео пре нешто више од месец и по дана.
Није био мали број оних који нису могли да прикрију израз чуђења, да би уследило „упознавање” са момком чија је сениорска каријера, до тог тренутка, била везанаом за црвено - бели дрес Војводине.
Ипак, у најтрофејнијем националном колективу, не завршава се случајно. Иако је требало брзо, практично у ходу да „прескочи” не малу разлику играња у домаћим и регионалним оквирима, па још у клубу који у ближој прошлости не памти сезону без трофеја. Шта се мотало по глави (крилном) центру, који више није клинац, али ни од оних који су скоро све, под обручима, претурили преко главе...
- Клуб је као породица, а када је тако онда је све лакше, од пријема до адаптације - почиње причу Ђумић.
Да ли је било треме од Душка Вујошевића, тренера изузетно посвећеног изабраницима, али и прилично ауторитативног?
- Јесте, али мало, на почетку. Хоће то и од непознатог, а све је углавном било такво за мене у новој средини. Све је било ново и велико за мене, од клуба, тренера, саиграча... Потрајало је док нисам видео и упознао како функционише клупски систем.
А касније је рођени Врбашанин почео лагано да се „одрмзава”, да би протеклог викенда, против Задра, упркос деби магнету америчког колеге Акојона, одиграо и нешто више од епизоде.
- Само сам се трудио да што боље искористим минуте, да буде што мање грешака, а што више помоћи. Не могу да кажем да сам се скроз адапатирао, али се све више уклапам, ту су и саиграчи са саветима, иде... - скромно ће саговорник.
Иако поени одавно нису главно (једино) мерило, двоцифрен учинак (11, 5-4 за два, 6 ск, 15 инд за 21 мин) Ђумића не може да не „повуче” око, али и рационално и зрело коришћење минутаже.
- Кошеви се увек више памте, него неки други доприноси, игре у одбрани, или нека друга улога. Драго ми је, али увек може боље, као што је најважније шта тим уради, то је логично.
А црно - бели су закључно са Задром нанизали 12. узастопну победу у регионалном такмичењу односно од краја децембра, рачинајући и српски Куп, изгубили су само један, полуфинални меч (Звезда). Ипак, посао око позиције за плеј - оф АБА лиге нису завршили. Тачку би требало да ударе у недељу у одлучујућем окршају са Будућношћу. У игри је све, од другог до четвртог места...
- Чим смо завршили меч са Задром, кренула је прича о утакмици у Подгорици. Незахвално је давати обећања, осим оног да се већ увелико припремамо за тај дуел, огромног значаја и за једне, и за друге. И да неће изостатаи максимални ангажман - поручио је Ђумић.
СВЕТ ЈЕ ЗАПРАВО МАЛИ
Божо је пун хвале за саиграче, захвалан на помоћи када је „бануо” у Партизан, савете, дружење... Понавља се реч „сви”, а тек на инсистирање да ли са неким првотимцем проводи мало више времена, кратко ће:
- Са Николом Милутиновим.
Да ли је то дружење по „позицији”?
- Могло би и под такво да се подведе - није се дао збунити Ђумић.
Али, брзо је стигао додатак на тему како је свет заправо мали.
- Причајући са Тепом (Тепић) и Николом, открили смо да имамо и заједничке пријатеље у Новом Саду.
ПОРЕЂЕЊЕ ГРАДОВА
Ђумић је у „велики свет”, додуше новосадски, кренуо са 13, 14 година из мале Црвенке, где је почео да игра кошарку. Све остало, до одласка у главни град, везано је углавном за клубове српске Атине, Нови Сад и Војводину, уз сезону у крушевачком Напретку. Када га упитате за разлику између градова дистанцираних на 70- ак километара, Божо ће:
- Па, брзина у корист Београда. Мада је и Нови Сад почео да „убрзава” у последње време. Иако сам за тај град везан на посебан начин, због кошарке и школовања, брзо сам се навикао на Београд. Не сналазим се лоше, иако се све углавном сведе на дворана - кућа - путовања - признаје некадашњи члан кадетске и јуниорске селекције Србије („није било медаље, већ два четврта места”).
