Градња Јужног тока почиње крајем 2012, а први кубни метри гаса већ ујесен 2015.

ПУТИН И МИЛЕР ЗАТРАЖИЛИ ДА СЕ УБРЗА СТАРТ ГАСОВОДА КОЈИ ЋЕ ОБЕСМИСЛИТИ ПРОЈЕКАТ „НАБУКО“

Путин и Милер

• Разговор између Владимира Путина и Алексеја Милера о Јужном току био је веома кратак. Руски лидер је реако: „Било би пожељно да реална градња гасовода започне крајем наредне године“. Милер је узвратио речима: „Добро, тако ћемо и урадити“
• Рачунајући са брзим турским „да“, Милер је још крајем 2010. говорио да би благовремена сагласност Анкаре омогућила да први крак Јужног тока профункционише августа 2015, а не крајем децембра исте године (што је био утврђени крајњи рок)  
• Паоло Скарони, генерални менаџер италијанске енергетске компаније ЕНИ, објавио је да ће партнери у пројекту своју „коначну инвестициону одлуку“ пулу банака представити у другом полугодишту 2012.
• Јужни ток ће бити дугачак око 3000 километара: од тога - 925 километара поморски део
• Страни учесници пројекта из Италије, Немачке и Француске учестоваће, како је прецизирао, само у градњи „црноморске трасе“ (по морском дну) док ће копнени део гасовода градити заједничке фирме које Гаспром буде формирао са земљама преко чијих територија ће Јужни ток прелазити

            ПРВИ човек Гаспрома - председник његове Алексеј Милер - дао је налог свим надлежним сегментима холдинга да се убрза реализација пројекта градње гасовода Јужни ток .

            Саопштавајући ово, званични говорник једне од највећих светских компанија, Сергеј Купријанов, још је рекао: „Милер је дао налог да ради убрзавања коригује цео план рада и потеза везан за Јужни ток“.

            Да подсетимо, руски премијер Владимир Путин је претходно затражио управо овакво „додавање гаса“ како би сама градња могла реално да почне већ крајем 2012, а не у 2013. години како се првобитно планирало. Убрзавање које ће уследити омогућио је, нема сумње, договор са Турском која је коначно дала зелено светло да подводни део гасовода прође дном Црно Мора у њеним територијалним водама.

            Сам разговор између Путина и Милера о Јужном току био је веома кратак. Руски лидер је реако: „Било би пожељно да реална градња гасовода започне крајем наредне године“. Милер је узвратио речима: „Добро, тако ћемо и урадити“.

            Недуго по изласку из прмијеровог кабинета, Милер је саопштио да ће првих 7-8 месеци 2012. бити искоришћено за привођење крају свих пројектних и истражних радова везаних за морски део гасовода.

            Рачунајући са брзим турским „да“, Милер је још крајем 2010. говорио да би благовремена сагласност Анкаре омогућила да први крак Јужног тока профункционише августа 2015, а не крајем децембра исте године (што је био утврђени крајњи рок).  

            Колико је „дизање турске рампе“ било важно, индиректно је потврдио и Паоло Скарони, генерални менаџер италијанске енергетске компаније ЕНИ која је један од битних учесника у пројекту. Он је одмах објавио да партнери у пројекту своју „коначну инвестициону одлуку“ пулу банака представити у другом полугодишту 2012.

            Иначе, током септембра је урађена сва потребна документација техничко-економске заснованости и поморског и копненог дела гфасовода.

            Јужни ток, кад буде потпуно завршен, имаће четири „цеви“ и свака ће годишње пропуштати по 15,7 милијарди кубних метара гаса. Пуни капацитет, према плановима, треба да буде достигнут 2018. године.

            Јужни ток ће, према прорачунима, коштати 15,5 милијарди евра. На трасу дном црног Мора биће утрошено 10, а на цео копнени део - 5,5 милијарди евра.

            Милер је открио да ће Гаспром од укупне суме улагања обезбедити око 7,5 милијарди евра. При том је прецизирао да ће 30 одсто средсстава обезбедити сами учесници пројекта док ће остатак бити - кредити.

            Јужни ток ће бити дугачак око 3000 километара: од тога - 925 километара поморски део.

            Страни учесници пројекта из Италије, Немачке и Француске учестоваће, како је прецизирао, само у градњи „црноморске трасе“ (по морском дну) док ће копнени део гасовода градити заједничке фирме које Гаспром буде формирао са земљама преко чијих територија ће Јужни ток прелазити.

            «То су - нагласио је шеф Гаспрома - Бугарска, Србија, мађарска, Словенија, Аустрија, а одвојци гасовода ићи ће и према Хрватској и Републици Српској. Разматрамо могућност и да свој одвојак добије и Македонија. Већ смо у већини тих земаља започели истражне радове и већ смо прешли на територијално планирање. Сви радови теку по плану.»

Сувласнички удели у Јужном току подељени су овако: Гаспром 50 одсто,  ЕНИ - 20, Wintershall и EdF - по 15 одсто.