ПАК ФА – главни „манекен“

Путин отворио десети међународни авио-космички салон у Москви - "МАКС-2011"

• У Москви своја достигнућа изложиле 842 компаније из 40 земаља
• Отварајући изложбу, руски премијер Владимир Путин, између осталог, рекао да је његова земља потпуно консолидовала авиокосмичку индустрију и да јој је то омогућило да оживи своје програме за истраживање планета Сунчевог система и повећа број сателита у саставу ГЛОНАСС
• Путин најавио форсиране радове на пројекту авиона МС-21 – путничког авиона средњег домета са крилима од композитних материјала, као и на пројектима хеликоптера Ми-38 и Ка-62.

          РУСКИ  премијер Владимир Путин јуче је у Москви свечано отворио десети Међународни авио-космички салон „МАКС-2011“ на којем су своја достигнућа изложиле 842 компаније из 40 земаља.

          Путин је, нагласивши да је то рекорд салона, оценио да је то „директан доказ да интерес света према московској изложби непрекидно расте. Одмах потом је истакао:

          - Посебно ми је драго што се на изложби могу видети најновији модели руских цивилних и војних авиона и најсавременија космичка техника. Јер, то су врхунска достигнућа иновативних идеја и технологија данашње Русије која инжењерима и радницима обезбеђују добро плаћена  радна места. Која запошљавају умне главе и златне руке.  Зато ме заиста радује што се руски изложбени простор на МАКС-у из године у годину све више шири.

          Посетиоци изложбе имају, иначе, прилику да виде „сухој-суперџет-100“, тренажно-борбени „јак-130“, вишенаменски пресретач генерације „четири плус“, елементе руске глобалног навигационог сателитског система ГЛОНАСС, концепт-модел космичког брода „Рус“.

          Први пут је широј публици представљен пресретач пете генерације ПАК ФА који ће у перспективи бити окосница руске фронтовске авијације.

ПРИЗНАЊЕ РАКЕТНОЈ ИНДУСТРИЈИ

          Русија, иначе, развоју свог аерокосмичког комплекса обезбеђује „апсолутни стратешки приоритет“. Резултат: четврто место у свету по нивоу годишњих расхода за освајање и истраживање космоса. Утолико је индиикативније што је Путин јуче рекао: „Упркос познатим тешкоћама изазваним стагнацијом у светској и нашој привреди, Русија није сузила ни један свој авиокосмички програм. Ни један једини! Зато је ова грана показала пунокрвни раст у целини, а била је финансирана ритмично и у пуном обиму.“

          Председник руске Владе посебно признање је одао националној ракетној индустрији која је својим растом дала, како је рекао, импулс целој националној економији. При том је подвукао:

          - То је омогућило да оживи своје програме за истраживање планета Сунчевог система и да повећа број сателита у саставу ГЛОНАСС-а. А такође: да почну форсирани радови на пројекту авиона МС-21 – путничког авиона средњег домета са крилима од композитних материјала, као и на пројектима хеликоптера Ми-38 и Ка-62. Задовољни смо и што је почела серијска производња руско-украјинског авиона АН-148 у неколико верзија.    

 

          НА ГАГАРИНОВ РОЂЕНДАН

          Путин је изразио задовољство и што је његова коначно консолидовала националну авиоиндустрију која ће и наредних година бити технички модернизована. А при том, како је подвукао, „бити отворена „за формирање алијанси за реализовање заједничких пројеката са водећим светским произвођачима“.

          Руски премијер је и јуче потврдио амбицију државе да у Жуковском створи Национални центар за авиоградњу у чији састав ће ући сви водећи научни центри у тој области, институти и конструкторски бирои и фабрике које имају лиценцу и за тестирањрже нових авиокосмичких апарата. Путин је при том изразио своју увереност да ће његова земља на овај начин себи обезбедити истраживачку и производну „мрежу“ светског нивоа и значаја.

          На крају, Путин је подсетио присутне да се МАКС-2011“ отвара на 50-ти рођендан Јурија Гагарина.

 

 

Лична карта ловца руског пете генерације ПАК ФА Т-50

 

          Ловац на „аваксе“

• Русија досад у пројекат новог ловца уложила преко 10 милијарди долара
• Министарство одбране Руске Федерације планира набавку око 150 авиона овог типа који ће заменити постојећу флоту ловачких авиона у којој су МиГ-29, Су-27, Су-30
• Руси проценли да би иностранству могли продати највише 600 авиона овог типа чија цена не би прелазила 35 или 40 милиона долара, па су одлучили да пројекат реализују заједно са Индијом
• Борбеним планом употребе предвиђено је да Т-50 напада пре свега авионе за рано откирвање и упозоравање - популарне аваксе - и авионе у дубокој унутрашњости непријатељске територије

          На све посетиоце „МАКС-2011“ - тачно према очекивањима – најјачи утисак је оставио домаћи ловац пете генерације Сухој ПАК ФА Т-50, који је, после вишегодишњих кашњења у производњи, први пут узлетео 29. јануара ове године. Дакле: то је била главна проба, а смотра на Жуковском – премијера или претпремијера.

          Према доступним подацима, Русија је у пројекат новог ловца уложила преко 10 милијарди долара, а како се могло чути првог дана изложбе – продајна цена овог „суперманекена“ изложбе треба да буде око 140 милиона долара.

          Пројакат ПАК ФА је и плод сарадње са Индијом, а већ постојеђе и нове поруџбине сигурно ће смањити његову производну цену. Иначе, само Министарство одбране Руске Федерације планира набавку око 150 авиона овог типа који ће заменити постојећу флоту ловачких авиона у којој су МиГ-29, Су-27, Су-30.

          Крајем осамдесетих година прошлог века, Совјетски Савез је уочио потребу за развојем нове генерације ловачких авиона који би у будућности заменили флоту Миг-29 и Су-27 који су ушли у наоружање још крајем седамдесетих година 20 века.

          Пројекти израде новог фронтовског ловца, поверени су двама конструкционим бироима – „Микојан“ и „Гуревич“ са пројектом МиГ 1.44/ 1.42 и истраживачко-конструкционом бироу “Сухој“ са пројектом Су-47 који је касније назван Беркут (Царски орао).

          Распад државе одложио је пројекат за боља времена. Мигов пројекат 1.44 приказан је јануара 1999, а полетео је тек 29. фебруара 2000. године.

 

Су-47 НИЈЕ НИ ПОЛЕТЕО

          Сухојев пројекат био је много боље среће јер је - захваљујући бољим финансијама од продаје авиона – па је његов првенац Су-47 полетео 25. септембра 1997. године.

          Упркос обећањима о скором уласку у производњу, обе летелице су остале само прототипи и технолошки демонстратори, то јест - никада нису ушле у серијску производњу, али су летним испитивањима и уграђеном технологијом допринели пројекту ПАК ФА Т-50.

          Обриси Т-50 појавили су се у пролеће 2002. године, када је влада Руске Федерације изабрала као главног партнера у развоју и производњи новог авиона за 21.век водећу руску авио корпорацију „Сухој“ са истраживачко-конструкторским биром ЈСЦ са седиштем у Москви и индустријском групом за производњу летелица НАПО-  у Новосибирску, Космолску на Амуру ( КнААПО) и предузећу Иркутск-авијејшн.

          Планом иградње било је предвиђено да први прототип авиона полети 2006.гдоине, а да до 2010. све буде спремно за почетак серијске производње. Због свега, у руску армију први Т-50 требало би да почну стизати до караја 2011.  и током 2012. године.

          Влада Руске федерације је за развој Т-50 наменила 2010, године 1,5 милијарди долара, али се брзо показало да су жеље једно, а реалност нешто сасвим друго. Пројекат су саплитале станрардне `болести` руског војно-индустријског комплекса. Финансирање са смо 200 милиона долара годишње кумовало је мањкавостима  у развоју Т-50.

ИНОСТРАНСТВУ – НАЈВИШЕ 600

          То је утицало да 2004. не буде завршен дизајн новог авиона, а уговор за производњу мотора за ловац пете генерације добило је предузеће „Сатурн“ који је уговором био обавезан да свој део посла одради у два дела: модернизација мотора АЛ-31Ф четврте генерације (117С тј АЛ-41 Ф1А), а у другој фази - пројектовање потпуно новог мотора пете генерације. Уговор за производњу авионике добили су: „Технокоплекс“, истраживачи биро „Раменское“, научно-истраживачки биро „Тихомиров“, предузеће за производњу оптичких и механичких система „Урал“ и Институт за радио инжињерство.

          На жалост, руска држава је тада била способна да финансира само 20, највише 22 одсто вредности целог пројекта, па је решење пронађено у томе да се остатак новца добије од  међународног учешћа у овом пројекту. Руси су проценли да би иностранству могли продати највише 600 авиона овог типа чија цена не би прелазила 35 или 40 милиона долара, да би сама производња била успешна. Били су свесни да би продаја мањег броја летелица само повећала набавну цену, па закључили да није целисходно да Русија сама изводи тако крупан пројекат. Управо то је довело  до руско-индијске сарадње у развоју Т-50.

          ЗА УЗЛЕТАЊЕ – 300-400 МЕТАРА

          О димензијама ове летелице најверодостојнији податак дала је ревија „Аир интернешнел“. Новинар ове ревије, који је иамо увид у податке,  написао је да овај авион спреда личи на амерички Ф-23 због мотора под крилима, а да је на врху сличан Ф-22 раптор, а на боковима Су-47.

          Неки Т-50 замерају на ширини која повећава његов електромагнетни одраз. За овај авион се тврди да је способан да  слети на писту дужине 300-400 метара што је невероватан податак, а то се објашњава пре свега јаким моторима који омогућавају полетање са кратких стаза. Пилот једноставно дода гас, подигну се предњи точкови, тако да су улазни канали мотора већ далеко од бетона па у себе не могу повући делове камења, песка или прашине, тако да је подизање лако.

          За слетање, операција је тежа јер је немогуће исту погонску силу употребити за слетање, а кочиони падобран се примењује тек кад је авион на писти. Т-50 не поседује ваздушне кочнице, па се за кочење употребљавају летне површине са диференцијалним одступањем.

          Авионику и радар пореде са Су-35

          Авионика ПАК ФА је најсличнија Су-35 „ супер фланкеру“, али је Т-50 опремљен радарским системом Тихомиров НИИП ирбис Е.

          Ради се о вишенаменском радарском систему са електричним командама антенске решетке и фреквенцијским деловањем  Х (8-18 GHz). Радар ирбис Е има могућност откривања циљева у ваздуху и на површини (копно, море) и вођења радарско-усмерених ракета на циљеве. Антенска решетка механичким и електричним командама покрива простор од 120 степени, а по елевацији 60 степени по висини. Највећа даљина откривања циљева је 400 километара, а радарски систем омогућава откривање и праћење до 30 циљева и деловање по осам.

          Кокпит се упоређује са Су-35, а то занчи да Т-50 поседује два колор приказивача за слање кључних информација пилоту о деловању система, сателитској и радио навигацији, са расположивим системом наоружања. Т-50 је опремљен и инфрацрвеним системом за откривање и праћење циљева ИРИС-Т у ваздушном простору, на копну и мору који је опремљен оптоелектронским и ласерским системом.

ДО 2000 САТИ ЛЕТЕЊА

          Од комуникацијско-информационих система Т-50 поседује UHF/VHF радио-систем, као и терминал за размену података, систем за шифрирање података у говорној комуникацији.

          За уградњу у Т-50 тренутно конкуришу два мотора са потиском по 14,5 тона - Сатурнов 117С и Саљутов Ал-31Ф-М3. Чињеница је да  су оба мотора настала из Ал-31Ф пројектованог у бироу Алекснадра Љуљке. За основни модел примењени су нови материјали који су повећали број летних часова пре генералног ремонта - са 600 на 2000 часова рада. Године 2006. уграђени су компресор високог притиска и нова комора за сагоревање, а задња промена је турбина високог притиска и додаци који повећавају век мотора, сигурност  и бољу дигиталну контролу рада.

          Motor Al.31F

          Сатурн је спремио своју верзију 117С. Мотор има дужину :4,99м, ширина отовра усисника је 932 мм, напредну турбину високог и ниског притиска и нов дигитални систем контроле. Лабаратројиска тестирања обављена су у Космолску на Амуру, а мотори су били уграђени на Су-35 и исптивани су у ваздуху. Техника усмеравања притска повећава маневарске могућности авиона и смер издувних гасова, а то у пракси значи већу вероватноћу преживљавања у ваздушном двобоју.

 

          ШЕСТ ЛАНСЕРА ПОД КРИЛИМА

          Командант ратног ваздухопловства Русије, генерал Зелењин, рекао је да се мотор за авион пете генерације са новим тектичко -техничким особинама тек спрема, а испитивања и све потребне верификације обавиће се тек 2020. године. Генерал Зелењин каже да ће мотор у себи садржавати достигнућа нанотехнологије.

          Т-50 ће у наоружању имати једноцевни топ ГШ (Грјазев- Шипунов) 30-1 калибра 30 мм, са могућношћу испаљења 1600 до 1800 граната у минути

          Што се тиче ракета ваздух-ваздух, то ће бити ракете Р73 (НАТО  АА 11 арчер), ракете средњег домета Р-77 ( АА-12 адер). Борбени товар биће смештен у труп авиона. Иначе, летелица има шест носача под крилима у боребним околностима кад стлет карактеристике нису битне.

          Борбеним планом употребе предвиђено је да Т-50 напада пре свега авионе за рано откирвање и упозоравање - популарне аваксе - и авионе у дубокој унутрашњости непријатељске територије.

Raketa VV R77