Русија, Казахстан и Белорусија формирали своју Економску комисију

Медведев, Назарбајев и Лукашенко у Москви направили нови корак ка Евроазијској унији

* Лидери три земље представили и споразум о Евроазијској економској комисији – новом наднационалном органу који ће управљати интеграционим процесима на постсовјетском простору

* Шеф руске државе, Дмитриј Медведев, оценио је да ће формирање Евроазијске економске уније, која од 2015. треба да прерасте у Евроазијску унију, `определити будућност Русије, Казахстана и Белорусије»

* Између Кине и ЕУ где не сме да буде «црна рупа», не сме бити вакуума или нешто налик велики Либан. Ту мора да постоји један смислен, снажан, предвидљив играч који је потребан Европи, Кини и САД, као и нашим партнерима у Југоисточној Азији. Такав партнер Евроазијска унија и треба да буде» - оценио Јуриј Солозобов, функционер руског Института за националну стратегију

        ПРЕДСЕДНИЦИ Русије, Белорусије и Казахстана - Дмитриј Медведев, Нурсултан Назарбајев и Александар Лукашенко - потписали су у Москви Декларацију о евроазијској економској интеграцији – «мапу пута» економске интеграције три земље чији је коначни циљ проглашење Евроазијске економске уније.

        Лидери РФ, Казахстана и Белорусије су представили и споразум о Евроазијској економској комисији – новом наднационалном органу који ће управљати интеграционим процесима на постсовјетском простору.

        Московски самит је одржан непосредно пре ступања на снагу пакета споразума о Јединственом економском простору (ЈЕП) у оквиру кога ће од 1. јануара 2012. године бити омогућено слободно кретање робе, услуга, капитала и радне снаге у ове три земље.

        Шеф руске државе, Дмитриј Медведев, оценио је да ће формирање Евроазијске економске уније, која од 2015. треба да прерасте у Евроазијску унију, `определити будућност Русије, Казахстана и Белорусије».

        И руски експерти су Евроазијску унију назвали новом ером за државе постсовјетског простора, док њихове колеге из Белорусије и Казахстана истичу да се могу појавити «скривени проблеми» са којима се земље током даље интеграције могу суочити.

        Директор за међународне пројекте Института за националну стратегију Русије, Јуриј Солозобов, назвао је потписивање декларације о формирању Евроазијске уније догађајем од историјског значаја.

        «То је, нема сумње, историјски догађај. Он ставља тачку на међуетапну фазу наше интеграције – оснивање Царинске уније, њено ефикасно увођење, и израду стратегије Јединственог економског простора – и представља подстицај за подизање интеграције на још виши степен. Ето шта представља оснивање Евроазијске економске уније» – рекао је он.

        Како је оценио овај експерт, најважније је да лидери евроазијске тројке – Русије, Белорусије и Казахстана -  мисле исто, «виде исте путеве кретања унапред, једну стратегију и темпо развоја наше интеграције и да одређују брзину и правац кретања на деценије унапред» за читав постсовјетски простор.

        «Будући оријентири су једноставни. То је Евроазијска унија држава, аналогна Европској унији, интеграционо удружење где се одлуке доносе без старије и млађе браће, на основу консензуса и уз уважавање политичког суверенитета сваке земље, обезбеђење колективне безбедности држава чланица. Где је главни приоритет економски ефикасна унија заснована на транспарентним тржишним принципима» -истакао је политиколог.

        Солозобов је уверен, да је Русија учинила симболичан продор. «Она није оставила своје суседе са постсовјетског простора, није побегла сама као најснажнија земља на међународно тржиште. Она је створила услове да Казахстан као и проблематичнија Белорусија могу достојанствено да уђу на простор глобалне светске економије» - истиче експерт.

        «Не треба умањивати значај данашњег догађаја. Зато што ћемо већ сутра живети на новом простору између Кине и ЕУ где не сме да буде «црна рупа», где не сме бити вакуума или нешто слично као велики Либан. Ту мора да постоји један смислен, снажан, предвидљив играч који је потребан Европи, Кини и САД, као и нашим партнерима у Југоисточној Азији. Такав партнер Евроазијска унија и треба да буде» - рекао је Солозобов.

        Декан економског факултета Белоруског државног универзитета, Михаил Коваљов, истакао је да Евроазијска економска унија мора преузети улогу моста између кинеске економије и економије Европске уније.

        «Између прве светске економије, кинеске, и друге светске економије - Европске уније - потребан је мост. Евроазијска унија би могла да буде тај мост» - рекао је Коваљов.

        «Мислим да наша заједничка прошлост представља залог нашег заједничког економског простора, заједничке науке, образовања» - истиче белоруски експерт.

        Председник комисије за буџет, финансије и пореску политику Националног собранија Белорусије, Александр Антоненко, самтра да ће на усклађивање нормативне базе, посебно царинских тарифа после ступања Русије у Светску трговинску организацију, Белорусија, Русија и Казахстан морати да потроше доста времена.

        «Управо зато је одређено да се до 1. јануара 2015. године заврши кодификација међународних споразума који чине нормативно-правну базу Царинске уније и Јединственог економског простора» - рекао је Антоненко.

        Његови подаци говоре да ће Русија после ступања у СТО бити принуђена да мења око 30 одсто царинских тарифа.

        Међутим, он истиче да је Белорусија крајње заинтересована за економску интеграциону структуру као што је Јединствени економски простор.

        «Структура наше економије је таква да морамо имати спољноекономске везе. Преко Јединственог економског простора ми можемо да успоставимо добре везе са спољним светом, европским и азијским тржиштима» - истиче експерт.

        По мишљењу казахстанског политиколога, директора «Групе за оцену ризика», Досима Сатпајева, Казахстан, Русија и Белорусија морају да узму у обзир искуство земаља које су формирале Европску унију као и грешке које су учиниле.

        «Ми не треба понављамо грешке које је чинила ЕУ, иако је ЕУ потрошила на интеграције 50 година. Резултати Царинске уније не могу се оценити пре четврте или пете године од оснивања», оценио је Сатпајев.