БОДАНСКИ: Запад код Дамаска прави „сиријске Маркале”

УПОЗОРЕЊА ОЗБИЉНОГ ИЗРАЕЛСКО-АМЕРИЧКОГ АНАЛИТИЧАРА И ПУБЛИЦИСТЕ

• Јозеф Бодански указао да званични Дамаск није имао никакав разлог за хемијски напад у Гути где се неколико десетина бивших побуњеника придружило сиријским владиним снагама, а локално становништво масовно променило страну
• Али, за опозицију је освета због сличне издаје и ради застрашивања других потенцијалних издајника постала потреба. А због неуспеха марша на Дару и Дамаск - опозицији је било потребно да хемијским нападом изазове хитну западну војну интервенцију, пре него што оружана побуна у потпуности пропадне и Асад однесе победу
• Бодански је, у овом контерксту, подсетио да је августа 1995. бивши уредник магазина „Нувел Обсерватер“, Жан Данијел, тадашњег француског премијера Баладира питао „да ли су муслимани (на Маркалама) извршили масакр над сопственим народом?“. „Да“, без оклевања је потврдио Баладир, „али су бар приморали НАТО да интервенише”

          УГЛЕДНИ израелско-амерички аналитичар и публициста Јозеф Бодански објавио је анализу под називом „Да ли би хемијски напад у Гути могао да буде „Маркале“ сиријског рата“, у којој појашњава разлоге извођења „фолсфлег“ операција ради изазивања војних интервенција западних земаља.

          Он је напоменуо да су у августу 1995. године западне владе, а посебно тадашњи председник САД Бил Клинтон били у великом „процепу“, јер су преговори са Србима добро напредовали пошто је бивши председник СР Југославије Слободан Милошевић исказао флексибилност без преседана и прихватио практично све захтеве које му је Запад изнео.

          „Због тога, постало је политички и правно немогуће да Запад, предвођен САД, покрене војну интервенцију НАТО-а коју је Клинтон обећао Алији Изетбеговићу како би рат био окончан у корист муслимана. Онда је 28. августа 1995. године јављено да све указује на то да је минобацачка граната погодила пијацу Маркале у Сарајеву“, подсећа Бодански.

          Он наводи да је тадашњи командант мировних снага УН у Сарајеву, руски пуковник Андреј Демуренко одмах са тимом Унпрофора отишао на минобацачке положаје Војске Републике Српске (ВРС) и проценио да ниједно од оружја није могло да буде употребљено за испаљење, те да је ВРС погрешно оптужена за напад на Маркале.

          „Ипак, тобоже као одговор на масакр, НАТО је покренуо бомбардовање снага ВРС, и убрзо је то донело превагу у корист муслимана“, напомиње Бодански.

          Бодански је подсетио и да је 31. августа 1995. године тадашњи уредник магазина „Нувел Обзерватер“ Жан Данијел написао чланак „Без лажи о БиХ“.

          У том чланку, Жан Данијел је описао разговор са тадашњим француским премијером Едуардом Баладиром о интервенцији НАТО-а и мотивима. „Да ли су муслимани извршили масакр над сопственим народом?“, упитао је Данијел. „Да“, без оклевања је потврдио Баладир, „али су бар приморали НАТО да интервенише“.

          Осамнаест година послије, 21. августа 2013, извршен је хемијски напад у предграђу Дамаска и, према мишљењу Боданског, то би могло постати „Маркале“ сиријског рата“.

          „Сиријска опозиција саопштила је да је 21. августа извршен масовни хемијски напад у Гути, од којег је наводно погинуло 1.300 особа, укључујући више стотина деце.

          Као и у претходним нападима за које је окривљивана администрација сиријског председника Башара ал Асада, нападачи су употребили нервни гас сарин. Одмах након тога, сиријска опозиција преплавила је западне медије фотографијама погинулих, без кључног доказа о нападу и починиоцима“, подсјећа Бодански.

          Додаје да је, у контексту обновљених позива за увођење зоне забрањеног лета, опозиција тврдила и да је хемијски напад био део масовног бомбардовања из ваздуха сиријских ваздухопловних снага.

          „Међутим, на фотографијама опозиције нису приказане жртве које имају ране од гелера, што је карактеристично за бомбардовање из ваздуха. Упорна негирања сиријске владе о било каквој умешаности у напад Запад је углавном негирао“, наводи Бодански и додаје да делегацији тима стручњака УН и страним дипломатама опозиција не дозвољава да посете место напада због „страха за њихову безбедност“.

          Бодански је оценио и да је веома значајан контекст напада, посебно због чињенице да је у насељу Гута 19. августа више од 50 локалних опозиционих бораца и њихових лидера „положило оружје“ и прешло на страну владиних снага.

          „Неколицина локалних лидера који су повезивани са опозицијом појавили су се на сиријској телевизији, где су осудили џихадисте и њихове злочине над локалним становништвом и нагласили да је Асадова администрација истински заштитник народа и њиховог интереса“, навео је Бодански.

          Он је нагласио и да се неколико десетина бивших побуњеника придружило сиријским владиним снагама, те да је због свега тога последње што би Асадова администрација учинила злочин у области Гуте, где је локално становништво масовно променило страну.

          „За опозицију, освета због сличне издаје и застрашивање других потенцијалних издајника постала је потреба. Чак шта више, због неуспеха марша на Дару и Дамаск постоји хитна потреба да опозиција изазове западну војну интервенцију пре него што оружана побуна у потпуности пропадне и Асад однесе победу“, оценио је Бодански.

          Он је додао да је, упркос томе што је у Вашингтону све веће противљење војној интеренцији у Сирији, „унутрашњи круг“ председника САД Барака Обаме изнео јасан став да су посвећени „хуманитарном интервенционизму“ какав је био у БиХ, на Косову и у Либији.

          „У недостатку легитимних националних интереса, интервенција предвођена САД мора бити заснована на хуманитарним разлозима попут одмазде за злочине и хемијске нападе“, закључио је Бодански.