Руси први стигли до „светог места“, а војну базу им подмеће „Бондстил“

И Американци били заинтересовани да граде центар за ванредне ситуације код Ниша

• ФАКТИ  преносе репортажу Првог канала руске државне телевизије и Хуманитарном центру код Ниша овбјављену под насловом „КО ЋЕ ПРВИ УСПЕТИ ДА ФОРМИРА БАЗУ – због чега Русија на Балкану отвара базу свог Министарства за ванредне ситуације?“

         ЧАК и `врапци` великих сила знају да је Балкан важан простор њиховог одмеравања снага.

         Руско-америчко `повлачење конопца` на терену енергетских магистрала – између „Јужног тока“ и „Набука“ – још траје. Додуше, са све тањим шансама пројекта Вашингтона, Брисела и Анкаре. Руси су, међутим, једну важну рунду већ добили. Право да код Ниша формирају регионални, по могућностима – чак европски, центар за ванредне ситуације. А то право су Американцима, према сазнањима којима располажу  ФАКТИ, узели испред носа, иако су Јенки свима у Београду и Нишу, који је требало да изаберу између руске и њихове понуде, обећавали (за сиромашну Србију) солидна „златна брда и долине“.

         Зато њихова `мрежа` у Србији – од момента `губљења утакмице у 90-ом минуту` - не престаје да пакости победнику подметањима у стилу: Руси код Ниша граде војну базу, само је заогрћу у рухо спасилачког центра. Дакле: ништа што су управо Вашингтон и Брисел извршили агресију на Србију да би на њеној територији – без њене сагласности – направили своју војну базу Бондстил...

         Али, сада је све то прошлост, макар и блиска. Стога, погледајмо: како је Први канал руске државне телевизије описао невидљиву битку за „свето место“ код Ниша и како је одбацио инсинуације да министарство Сергеја Шојгуа гради замаскирану војну базу.

         Репортажа Првог канала објављена је под насловом: „КО ЋЕ ПРВИ УСПЕТИ ДА ФОРМИРА БАЗУ – због чега Русија на Балкану отвара базу свог Министарства за ванредне ситуације?“ Ево пуног текста са линком:

         „ВОДИТЕЉ Петар ТОЛСТОЈ: Ове недеље је постало јасно да руски Генералштаб не планира формирање нових војних база изван граница Русије. Ипак, већ неколико месеци западна штампа активно расправља о могућности да се у Србији појави нова руска база, у једном од најосетљивијих региона југа Европе.

          Русија се вратила на Блакан јер су управо ових дана на југу Србије почели радови на организовању базе Министарства за ванредне ситуације Русије. Споразум о томе постигнут је још јесенас током званичне посете Београду председника Медведева.

          У савременој Европи конкуренција путем развијених инфраструктура постаје важнија од војне конкуренције. Наша достигнућа је, на лицу места, изучавао Јевгениј Баранов.

         БАРАНОВ: «Пре више од пола године, у октобру, одмах након посете Београду председника Русије Дмитрија Медведева, овде на Балкану, који је традиционално склон конспиративности, посебно када се ради о интересима великих држава на овим просторима, почели су да говоре да је између Русије и Србије наводно потписан неки тајни споразум. Његова суштина се своди на то да ће, под маском неког хуманитарног центра, у граду Нишу, на југу Србије, Руси направити моћну војну базу у самом центру југоисточног дела Европе».

         По свему судећи, представа о Русима, која се овде годинама формира, као о некоме ко је вечно спреман на битку, постала је основа разних фантастичних прича о бази које још увек нема.  

         Мирослав ЛАЗАНСКИ, војни аналитичар (Србија): «Шпекулације око ове приче могу се поделити у две врсте: прве су добронамерне, а друге злонамерне. Прве се заснивају на радовању оних који желе овде да виде Русе у било ком својству. Друге се заснивају на покушајима да се, на пример, оправда постојање, на Косову, америчке војне базе, помоћу измишљања  руске у Нишу».

         Вероватно је да су шпекулације на тему Хуманитарног центра, чија се изградња планира у Нишу, постале свесни покушај да се изопаче сам смисао и садржај идеје о новом систему европске безбедности коју је председник Русије предложио приликом његове прошлогодишње псете Београду.

         Дмитриј МЕДВЕДЕВ, председник Руске Федерације: «Систем европске безбедности је систем који није усмерен ни против кога, то је систем који ће нас консолидовати и ујединити без обзира на блоковску припадност, без обзира на идеологију».

         БАРАНОВ: Поред осталог, без обзира што будући Хуманитарни центар или спасилачка база за оперативно реаговање у случају ванредних ситуација у региону, за сада постоји само на папиру, понешто од онога због чега се и формира, већ одавно успешно функционише.

         Деминер: «Вјеко ми овде, значи, радимо у овој шуми. Између овог дрвећа пажљиво прилазимо жбуњу. Да ли си ме схватио?».

         Вјекослав: «Да!»

         БАРАНОВ: Деминери руског министарства за ванредне ситуације и њихове колеге из Хрватске управо завршавају чишћење територије од неексплодиране муниције на неколико локалитета на југу Србије. Прво густо зарасло жбуње буквално преорава хрватски робот-деминер на даљинско управљање. За њим иду наши проверавајући буквално сваки квадратни сантиметар преораног тла.          

         ПАВЕЛ ПЛАТ, генерал, главни војни експерт Министарства за ванредне ситуације РФ: «Ни о каквим војним питањима ми овде ни са ким не разговарамо и немамо намеру да разговарамо. У датој ситуацији, на питања о војној компоненти сматрамо да је чак неумесно и да одговарамо».

         БАРАНОВ: У складу са постигнутим договорима, руско-српски Хуманитарни центар у Нишу ће се формирати у две етапе. Оснивање тренажне базе, складишта са опремом и медикаментима почеће, по свему судећи, на јесен. Већ у јулу ће у Нишу, у периоду највеће опасности од избијања пожара у овом региону, руски спасиоци базирати своју авијацију за гашење шумских пожара.  

         Пре неколико година, када је готово читав југ Балканског полуострва био у пламену, наш «Ил» је демонстрирао Европи своје могућности. Руски пилоти су тада по 42 тоне воде, са висине од педесет метара, бацали на ватрену стихију. Изазивали су дужно поштовање. Сада они треба да се базирају на нишком аеродрому и да тако гарантују безбедност не само Србији већ и читавом југу Европе.

         ИВИЦА ДАЧИЋ, министар унутрашњих послова Србије: «Нама тек предстоје конкретни преговори о раду Центра. Још је време да се различите земље прикључе његовом формирању, уколико пожеле. Уколико не желе, Центар ће у будуће пружати своје услуге по оним условима како се те услуге пружају у читавом свету». 

         БАРАНОВ: Стиче се утисак да су разговори о могућој појави  на Балкану руске спасилачке базе, судећи по свему, већ постали разлог за нови вид конкуренције у овом региону. Овог пута спор се води око тога ко ће овде бити главни спасилац. 

         Ових дана је помоћник министра унутрашњих послова за ванредне ситуације суседне Србији Црне Горе Зоран Беговић изјавио да безбедност на Балкану није могућа без НАТО.

         ЗОРАН БЕГОВИЋ, помоћник министра унутрашњих послова Црне Горе: «Хоћу јасно да објасним своју позицију. Ја сам човек који се бави ванредним ситуацијама и обавезан сам да у сваком конкретном случају имам пет алтернативних варијанти. Ја не могу да рачунам само на ово возило, ја морам да знам, да постоје и друга. Црна Гора је мала земља и нама су животно неопходни моћни партнери».

         БАРАНОВ: Према речима Беговића у мају је у Београду на сусрету руководилаца спасилачких ресора региона била донета одука о формирању пет локалних центара од који сваки мора да се усредсреди на припрему стручњака за различите врсте катастрофа: од пожара до земљотреса. Црногорски чиновник је истакао да ни једна од ових земаља није у стању да изађе на крај са потенцијалним несрећама самостално. Упркос томе што су могућности НАТО општепознате, интересантна је и идеја са којом је наступила Русија, мада захтева конкретизацију. 

         Црногорски Центар подводног деминирања налази се на Јадранској обали – и један је од најбољих у Европи. Искуство људи који раде на дну Средоземног мора, који је засут много чиме што подсећа на два светска рата, не подлеже сумњи. Сасвим недавно овде су завршили стажирање руски рониоци и ускоро се очекују нови.   

         У нашем министарству за ванредне ситуације кажу да желе да виде Црногорце као саставни део Балканског Центра који је у формирању. Разминиравајући са Хрватима, ронећи са Црногорцима, летећи изнад пожара са Србима, ми бисмо могли да рачунамо да ће временом база у Нишу постати прави међународни спасилачки центар, како је планирано од самог почетка. Само, судећи по свему, треба пожурити – свето место никада није празно.»  

         На емисији радили: Јевгениј Баранов, Игор Критсков и Горан Шимпрага

Линк репортаже: http://www.1tv.ru/news/world/156086