ГЕНЕРАЛ ЈЕСИН: Нема шансе да постојеће ракете стигну метеорите

БИВШИ КОМАНДАНТ РУСКИХ РАКЕТНИХ СТРАТЕШКИХ СНАГА

О ПАРИРАЊУ ОПАСНОСТИМА ИЗ КОСМОСА

• Војска посматра космос до удаљености на којој се налазе сателити. Максимум, на којој сателити могу да лете је 40 хиљада километара изнад Земље. А остало је у надлежности астронома
• Мислим да су га радарски противракетни системи  опазили. Међутим, шта се ту може урадити? Могли су само да испрате како пада. Након што је ушао у атмосферу колико је летео? Десетак секунди - и то је све. А то није довољно да се објекат нациља и да се лансирају ракете
• Као што смо направили Међународну космичку станицу, коју данас заједнички користимо, тако су потребни међународне напоре и издвајања за спречавање „напада“ из космоса. Треба објединити лабораторије, поделити зоне мониторинга и сл. Овај пројекат, сматрам, животно важним. Не искључујем могућност да се може догодити катастрофа слична Тунгуској
• Да се знало за долазак метеорита, теоријски је постојала могућност да се пресретне, али је и за то било потребно да на идеалном месту стоји радар уз који се налазе противракете. Само, и оне имају ограничену зону лансирања

        РУСКО Министарство одбране је признало да његови радари и војна средства ПВО и ПРО нису упозорила да се Земљи приближава метеорит који се распрснуо над Чељабинском и суседним областима.

       О могућностима да војска открије и уништи објекте из космоса који улазе у нашу атмосферу, за московски лист ВЗГЉАД је говорио бивши начелник Главног штаба Ракетних стратешких јединица генерал-пуковник Виктора Јесина.

       Факти у целини преносе тај разговор.

       ВЗГЉАД: Викторе Ивановичу, да ли је војска могла открити приближавање овог објекта својим средствима и макар обавестити људе?

       ЈЕСИН: Војска такве објекте не надгледа. Војска се бави само оним објектима који се налазе на орбитама око Земље. Док се мониторингом космоса бави опсерваторија Руске академије науке.

       Војска посматра космос до удаљености на којој се налазе сателити. Максимум, на којој сателити могу да лете је 40 хиљада километара изнад Земље. А остало је у надлежности астронома. Обзиром да у Русији и у другим земљама има много астрономских обсерваторија, они то и треба да саопштавају.

       ВЗГЉАД: Али, када метеорит уђе у Земљину орбиту, да ли га војна средства могу опазити?

       ЈЕСИН: Мислим да су га радарски противракетни системи  опазили. Међутим, шта се ту може урадити? Могли су само да испрате како пада.

       Након што је ушао у атмосферу колико је летео? Десетак секунди - и то је све. А то није довољно да се објекат нациља и да се лансирају ракете.

       ВЗГЉАД: Зашто онда астрономи нису приметили приближавање објекта?

       ЈЕСИН: Већ је одано постављен задатак да се уједини међународна заједница у спречавању сличних опасности. Као што смо направили Међународну космичку станицу, коју данас заједнички користимо, тако и овај пројект захтева међународне напоре и издвајања одговарајућих средстава и снаге за спречавање оваквих „напада“ из космоса, а који имају природни карактер. Треба објединити лабораторије, поделити зоне мониторинга и сл.

       Овај пројекат, сматрам, животно важним. На крају крајева, не искључујем могућност да се може догодити катастрофа слична Тунгуској.

       ВЗГЉАД:  Да се за метеорит знало раније да ли би га могла пресрести савремена убојна средства?

       ЈЕСИН: Данашња средства противракетне одбране нису толико савршена и нису у стању да пресретну такве објекте. Ракете које Американци имају у Калифорнији или на Аљасци намењене су пресретању балистичких ракета. Горња тачка лета интерконтиненталних ракета је 1.700 км.

       Теоријски постоји таква могућност, али за то је потребно да на идеалном месту стоји радар уз који се налазе противракете. Само, и оне имају ограничену зону лансирања.

       ВЗГЉАД: Да ли су данашње ракете у стању да униште објекте који лете том брзином?

       ЈЕСИН: Нема шансе да их стигну! Али, ако им иду у сусрет - могу их погодити. У том случају се рачуна тачка сусрета, тако да ракета уопште не мора да има такву брзину.

       Али, засад је све то теорија. У пракси овакве задатке није имао ни руски ни амерички ПВО.

       ВЗГЉАД: Задњих година високи функционери регуларно дају изјаве да је неопходно објединити напоре, али се није одмакло даље од речи. Зашто?

       ЈЕСИН: Треба се ујединити под окриљем УН и реализовати међународни пројект. Засад нема ни иницијатора. Зашто их нема, не могу да кажем.

       ВЗГЉАД: У Чељабинску се говори да је метеорит био већи, али да га је ПВО који се налази у Миасу успео разбити...

       ЈЕСИН: Метеорит се распао под дејством аеродинамичких оптерећења која настају при уласку у густе слојеве атмосфере и топлотног загревања. Та оптерећења су изазвала оптерећења, распад и експлозију.

       У том рејону нема таквих средстава која би на било који начин на њега могла да дејствују. У Миасу се налази ракетна база која не располаже тим могућностима - тамо је С-300 чији је висински радијус дејства значајно мањи.