Војводина неће имати владу, а Нови Сад неће бити главни град, већ - главни центар

ПРЕМА РАДНОЈ ВЕРЗИЈИ НАЦРТА СТАТУТА АП ВОЈВОДИНЕ

ПРИПРЕМЉЕНОМ НА ОСНОВУ ПРЕДЛОГА ПОСЛАНИЧКИХ ГРУПА

• Застава АП Војводине треба да буде традиционална тробојка с хоризонталним пољима истих висина, црвене плаве и беле боје, уместо актуелне чије је средње плаво поље, које у средини има и три жуте звездице, знатно шире од црвеног и белог
• И досадашњи грб АП Војводине, као још један од симбола покрајине, требало би да буде замењен традиционалним грбом из 1848. године, са црвеним штитом на којем је сребрни крст између четири златна оцила

           ПРЕМА радној верзији нацрта статута АП Војводине, која је данас објављена на интернет страници покрајинске скупштине, предложено је низ измена, међу којима су, између осталих да Војводина нема Владу, него Извршно веће, а да Нови Сад није главни град, него је административни центар.

           Седмочлана Радна група за усаглашавање Статута са Уставом, коју је именовао председник покрајинске скупштине Иштван Пастор на основу предлога посланичких група, предложила је у том највишем правном акту покрајине да под одредбом „Главни град АП Војводине“ стоји да је Нови Сад „главни, административни центар“ покрајине.

           Суштина предложене измене да Војводина нема владу него Извршно веће је у томе да је, у складу са одлуком УСС, власт у покрајини организована по скупштинском систему, односно да је Скупштина Војводине највиши орган покрајине, чије одлуке спроводи Извршно веће.

           У нацрту Статута наведено је и да је Скупштина највиши орган Војводине, који врши нормативне и друге функције, у складу са Уставом, законом и Статутом, а Извршно веће је дефинисано као извршни орган АПВ, чији рад „усмерава Скупштина“ и „одговорно је Скупштини за свој рад“.

           Скупштина Војводине, у оквиру својих надлежности, између осталог доноси и мења Статут, доноси покрајинске скупштинске одлуке, бира, разрешава, контролише и усмерава рад Извршног већа, доноси буџет и завршни рачун покрајине, одлучује о задуживању покрајине у складу са законом, предлаже законе и друге прописе, које доноси Скупштина Србије...

           Када је реч о финансирању АП Војводине, наводи се да покрајина има буџет у којем се приказују сви расходи и приходи којима се финансирају њене надлежности, да буџет износи најмање седам одсто у односу на републички, као и да се три седмине покрајинског буџета користе за финансирање капиталних расхода.

           Војводина има изворне приходе, којима финансира своје надлежности, у складу са Уставом и законом а врста и висина њених изворних прихода и учешће у делу прихода Републике одређује се законом, у складу са Уставом, предложено је у Нацрту Статута.

           Према нацрту новог Статута, застава АП Војводине је традиционална тробојка с хоризонталним пољима истих висина, црвене плаве и беле боје, уместо актуелне чије је средње плаво поље, које у средини има и три жуте звездице, знатно шире од црвеног и белог.

           И досадашњи грб АП Војводине, као још један од симбола покрајине, требало би да буде замењен традиционалним грбом из 1848. године, са црвеним штитом на којем је сребрни крст између четири златна оцила.

           Војводина не остварује међународну сарадњу, него сарадњу са одговарајућим територијалним заједницама и другим облицима аутономије других држава у оквиру спољне политике Републике Србије и уз обавезу поштовања њеног територијалног јединства и правног поретка.

           Војводина може бити члан европских и светских удружења региона. У оквиру дипломатско-конзуларног представништва Србије на захтев АП Војводине може се образовати посебна јединица у складу са законом, која ће представљати, промовисати и унапређивати привредне, образовне и туристичке капацитете покрајине.

           У тексту Нацрта Статута, који је Радна група јуче представила Колегијуму Скупштине Војводине и скупштинском Одбору за питања уставно-правног положаја покрајине, наведено је и неколико алтернативних решења, које би требало да реши тај одбор. Као алтернативу су, између осталог, двојица чланова Радне групе предложили да уместо назива институције Покрајински омбудсман нови термин буде Заштитник грађана.

           Било је у Радној групи различитих ставова и о неким другим терминима, тако да је шесторо чланова тог радног тела било за термин „националне мањине”, док се један заложио за то да остане термин „националне заједнице” у покрајини.

           (Тањуг)