Правни тим Србије у Хагу одбацио тужбу Хрватске и назвао је „неискреном, чак и циничном“

У ИМЕ СРБИЈЕ НАСТУПИЛИ САША ОБРАДОВИЋ И КАНАДСКИ ПРОФЕСОР ВИЛИЈЕМ ШЕЈБС

• Одговарајући на наводе хрватске тужбе изречене прошле седмице на почетку усмене расправе, Обрадовић устврдио да Хрватска није дала на суду ниједан доказ, документ или изјаву која садржи доказ о постојању злочина геноцида на страни руководства Републике Србије, односно Југословенске народне армије (ЈНА), или Срба из Хрватске
• Обрадовић је поновио став Србије да не може бити одговорна за дела и пропусте који су се наводно десили пре њеног оснивања као државе, односно пре 27. априла 1992, када је створена Савезна Република Југославија
• Такође је нагласио да су 1931. године Срби чинили готово 20 одсто од укупног становништва Хрватске у оквиру Краљевине Југославије, а да су - према попису из 2011. - сада на нивоу од 4,36 одсто од укупног броја хрватског становништва . Додао је и да је тренутни број етничких Срба у Хрватској три пута мање од њиховог броја у 1991.

           ШЕФ правног тима Србије Саша Обрадовић оценио је данас у Међународном суду правде да од самог почетка спора хрватска тужба против Србије поднета суду у време НАТО бомбардовања изгледа цинично, јер су Срби жртве геноцида у Хрватској од 1991. до 1995. године.

           Обраћајући се судијама највишег суда Уједињених нација на енглеском језику, Обрадовић је истакао да су Срби жртве геноцида, иако је и доста Хрвата пропатило током конфликта у Хрватској.

           „Нема сумње да је много и Хрвата пропатило у том сукобу и овај случај је прилика за све нас да се подсетимо и на њихову трагедију. Међутим, рат у Хрватској изазвао је тешке патње Србима који су суочавајући се са сепаратистичким идејама тадашњег државног врха Хрватске одлучили да оснују сопствени национални ентитет познат као Република Српска Крајина“, рекао је Обрадовић.

           Такође је у име Владе и народа у Републици Србији изразио искрено жаљење за све жртве рата и злочина почињених током оружаног сукоба у Хрватској.

           „Свака жртва заслужује поштовање и сећање“, поручио је Обрадовић на почетку уводног говора на усменој расправи пред МСП-ом.

           „Посматрано са историјске тачке гледишта, хрватска тужба изгледа веома неискрено и чак цинично“, рекао је Обрадовић.

           Он је подсетио да је Хрватска у првобитно поднетој тужби чак, поред навода о тешким злочинима над Хрватима, тврдила да је Србија одговорна за одлазак „хрватских грађана српске националности“, односно да је спровела етничко чишћење Срба. (Тај део тужбе Хрватска је касније повукла.)

           Према његовим речима, грађани Србије углавном верују да је хрватска тужба лажна и врста историјске ироније.

           Обрадовић је 17 судија Међународног суда правде подсетио на ужасне злочине почињене током Другог светског рата у Јасеновцу, Јадовну, Јастребарском и другим злогласним логорима усташа и указао да је у прилогу српске противтужбе описано искуство српског народа у нацистичкој Независној Држави Хрватској и геноцид почињен над Србима, Јеврејима и Ромима од 1941. до 1945. године.

           Он је такође суду указао да међу Србима и Хрватима не влада само „бескрајна мржња“, и да су оба народа живела у братству деценијама, а да је пријатељство било посебно изражено на крају Првог светског рата, када су хрватски прогресивни лидери одлучили да се придруже Краљевини Србији стварајући тако јединствену државу јужних Словена.

           Он је истакао да противник Србије у овом случају није ни хрватски народ, ни хрватска држава, већ хрватски екстремни национализам.

           Одговарајући на наводе хрватске тужбе изречене прошле седмице на почетку усмене расправе, Обрадовић је устврдио да Хрватска није дала на суду ниједан доказ, документ или изјаву која садржи доказ о постојању злочина геноцида на страни руководства Републике Србије, односно Југословенске народне армије (ЈНА ), или Срба из Хрватске .

           Обрадовић је поновио став Србије да не може бити одговорна за дела и пропусте који су се наводно десили пре њеног оснивања као државе, односно пре 27. априла 1992, када је створена Савезна Република Југославија.

           „Ово је посебно значајно ако се има у виду да се огромна већина инцидената описаних у Хрватској тужби наводно догодила 1991 , док се веома мали број наводи да су након априла 1992 . Наводи о овим каснијим инцидентима не могу се узети, чак и прима фацие, као геноцид“.

           Он је најавио да ће Србија током овог поступка представити суду доказе о масовним убиствима током операције Олуја у августу 1995. као и другим зверствима у том сукобу, почињених с намером да уништи чланове заштићене групе, у целини или делимично.

           Шеф српског правног тима је указао да су последице Олује тешке и трајне.

           Према евиденцији Центра за прикупљање документације и информације Веритаса , 1.719 Срба је убијено током и после операције. Укупно, убијено или нестало током читавог сукоба 6.361 етничких Срба.

           Комисија Републике Србије за нестала лица још увек је у потрази за више од 1.700 особа несталих током сукоба у Хрватској, навео је Обрадовић.

           Према Извештају Генералног секретара УН од 18. октобра 1995 , око 200.000 крајишких Срба побегло је из региона под нападом хрватских владиних снага у августу 1995 .

           Такође је нагласио да су 1931. године Срби чинили готово 20 одсто од укупног становништва Хрватске у оквиру Краљевине Југославије.

           Према попису из 2011. Срби су сада на нивоу од 4,36 одсто од укупног броја хрватског становништва . Тренутни број етничких Срба у Хрватској је три пута мање од њиховог броја у 1991.

           Обрадовић се осврнуо и на положај Срба у Хрватској данас, напомињући да је он и даље рањив, упркос што је однос значајно побољшан у многим областима, укључујући највиши политички ниво, сарадњу у области економије и културе.

           Срби у Хрватској су, како је навео, изложени говору мржње. Табле са званичним ћириличним писмом у општинским зградама у неколико градова недавно су демолиране, додао је он.

           Такође је подсетио да је хрватски председник Иво Јосиповић у децембру 2012 , 17 година после Олује, јавно признао да хрватски судови још никога нису осудили за било које појединачно убиство почињено у операцији Олуја.

           „Штавише, Операција Олуја још увек се слави у Хрватској као државни празник. Зато ће овај спор пред највишим судом на свету помоћи да се обелодани трагедија српског народа у Хрватској“, истакао је Обрадовић.

           Након Обрадовићевог уводног излагања суду се у име спрског правног тима обратио канадски професор Вилијем Шејбс.

           Он је говорио о тумачењу Конвенције о геноциду у светлу пресуде у „босанском случају“ из 2007. године и накнадне јуриспруденције међународних судова, која је ту пресуду углавном подржала и узела је за свој ауторитет.

           Канадски професор је побијао као неоснован захтев Хрватске за шире тумачење геноцида од оног који је суд имао у босанском случају, а које Хрватска данас сматра рестриктивним.

           Последњи део данашњег излагања биће посвећен питању доказа.