ДУНЂЕР: За разлику од Србије, Русија своју безбедност неће препустити странцима

ДИРЕКТОР БЕОГРАДСКОГ „PROTECTOR“-A

НА КОНФЕРЕНЦИЈИ О БЕЗБЕДНОСТИ РФ ДО 2020. ГОДИНЕ

Др Душан Дунђер

        У МОСКВИ је одржана конференција о безбедности Руске Федерације и града Москве до 2020. године. У два дела.

        Прво уводно саветовање иза затворених врата, а наставак конференције за пробране учеснике - њих 700 из 74 региона Русије.

        Учесници су били из редова Координационог савета невладиних служби безбедности Русије, међународног форума „Технологија безбедности“, експертског комитета за безбедност Федералног сабора (парламента) Русије. Наравно, и високи официри руских служби безбедности.

        Важан део конференције био је посвећен улози приватне безбедности у Руској Федерацији јер РФ предстоји доношење закона којим ће се у безбедносни систем земље уградити невладин сектор безбедности на челу са НСБ-ом, Асоцијацијом приватних предузећа за безбедност, која броји више хиљада фирми са неколико милиона чланова.

        „Protector“ из Београда је једина страна фирма, чланица НСБ, а њен директор - др Душан Дунђер, признати светски експерт за безбедност и борбу против тероризма - пре неколико месеци је изабран и за првог потпредседника НСБ.

        Штавише, др Дунђер је поднео уводно излагање на овој конференцији.

        Нимало чудно, с обзиром на то да је руска Академија за дипломатију и безбедност још пре неколико година искористила део његовог предлога закона о приватној безбедности за свој полазни документ и нацрт закона који је сада пред усвајањем у Русији.

        Не треба да чуди што предлози др Дунђера за српски Закон о приватној безбедности нису прихваћени и што је донет закон који озбиљно нарушава и угрожава безбедност Србије, дајући могућност, између осталог, страним компанијама (!) да у Србији обезбеђују државне објекте од стратешког и посебног интереса, што је јединствен случај у свету.

        Са сигурношћу се може рећи - нагласио је др Дунђер по повратку из Москве - да Руска Федерација неће дозволити у свом закону могућност да стране фирме обезбеђују стратешки важне објекте на њеној територији. У тој земљи би се такво решење сматрало апсурдним и немогућим.

        А зашто је то могуће као преовлађујућа пракса у Србији - запитајте се сами.