ПУТИН: Може гасовод од чворишта у Турској да иде преко Македоније и Србије према Аустрији

УПОЗОРИО КИЈЕВ ДА МОРА ПОШТОВАТИ ПРАВО ЉУДИ ЈУГОИСТОКА УКРАЈИНЕ ДА САМИ РЕШАВАЈУ СВОЈУ СУДБИНУ

Владимир Путин

• Често се говори да се Русија „окреће на Исток“. Прочитајте америчке аналитичке текстове. Тамо пишу о окретању САД на Исток. А зашто? Да ли то има везе с политиком? Не, то има везе с процесима у глобалној привреди, зато што се источни део Азијско-пацифичког региона развоја брже од свих других делова света
• Да ли је могуће такозвано европско чвориште гаса на граници Турске и Грчке? То не зависи од нас. То у значајној мери зависи од наших европских партнера. Да ли они желе да имају стабилне, гарантоване, апсолутно јасне испоруке енергената из Русије, које су им крајње потребне, без транзитних ризика? Ако желе - одлично, у том случају ћемо сарађивати
• Онда се може преко Грчке изаћи и на Македонију, затим даље на Србију, може се опет доћи у Баумгартен, у Аустрију. Не желе? Онда нећемо. Али, ствар је у томе што јефтинијих и поузданијих испорука од руских нема, нити се назиру у блиској будућности
• Граница између опозиционара и „пете колоне“ је унутрашња, њу је тешко видети споља. У чему се она састоји? Опозиционар се, чак и кад је веома тврд, до краја бори за интересе своје Отаџбине. А „пета колона“ су људи који извршавају оно што налажу интереси друге државе, њих користе као инструмент за постизање политичких циљева који су нама страни

        ДЕСЕТА велика годишња прес-конференција Владимира Путина окупила је рекордан број домаћих и страних новинара - безмало 1300, али није није била рекордна по трајању.

        Факти преносе ннајважнија новинарска питања и одговоре председника Руске Федерације:

        Јевениј Рожков, телевизија „Русија 1“:

        Шта се догађа на истоку Украјине, шта се догађа у делу Украјине који се данас назива Новоросија, који сам себе назива Новоросијом? Како видите судбину Новоросије, тог дела Украјине? Да ли верујете у успех споразума из Минска, да ли ће он довести до мира? Како ћемо даље помагати Донбас: исто као и досад - хуманитарним конвојима - или и на неки други начин?

        Путин: Полазимо од тога да ће се криза кад-тад решити, а што пре то буде - то боље.

        Криза мора да се реши и биће решена политичким средствима, а не путем притисака, без обзира на кога - или економском блокадом или применом оружаних снага. Наравно, ми ћемо помагати народ онако како то чинимо и сада. Познато вам је да смо већ десети хуманитарни конвој упутили. Али, морамо ипак да полазимо од једног од основних принципа међународног права - од права људи да сами решавају своју судбину.

        Нисам ово случајно рекао и није отрцана фраза да је потребно повратити мир и да се морају пронаћи политичка решења. Полазимо од тога да ће бити обновљен свеукупни политички простор. Какав ће тај простор бити, тешко је рећи. Међутим, мени се чини да томе треба да тежимо.

        Томе треба да стреме обе стране и у томе је проблем. Обе стране! Треба поштовати људе који живе на југоистоку Украјине. Треба обновити економске везе.

        Познато је да значајан део електропривреде Украјине функционише на донбаском угљу, али га до дан данас из Украјине не купују. Нас су молили да извршимо притисак на југоисток Украјине, на Донбас да пристану на испоруку угља. Ми смо то урадили, али га они све досад не купују. Зашто? Зато што су затворили све банке и не могу да плате.

        Колеге су ми буквално јуче рекле: „Да, спремни смо да платимо. Уплатили смо аванс“. Испоставило се да нема никаквог аванса. Наводно су уплатили рударима на картице. Али, картице не функционишу. И тако се догађа са сваким питањем. Али, другог пута, осим мирног начина решавања, нема.

        Што се тиче споразума из Минска - то је веома важан део, и ми пратимо како се договорено поштује, зато што сам, заједно са Петром Алексејевичем Порошенком, био један од иницијатора сусрета у Минску.

        Председник Украјине, наравно, жели мирно решење, не сумњам да он то жели. Али, он тамо није сам. Тренутно чујемо изјаве других функционера да се тамо мора ратовати до краја и да све може довести до неке кризе на читавом континенту. Чујемо много ратничких изјава.

        Мислим да је председник Порошенко ипак расположен за мирно решавање кризе, али за то су потребна конкретна дејства, конкретни кораци.

        Рећи ћу вам једну важну ствар коју желим да сви то чују.

        Наши представници у Минску потписали су у септембру меморандум и анексе који су одређивали демаркациону линију. Представници Доњецка нису потписали те протоколе. Ето шта је у питању. Они су од самог почетка рекли: „Ништа не можемо“. И када смо покушали да инсистирамо, ово вам отворено говорим јер се ради о стварима које јавност мора да зна, одговорили су нам: „Ми не можемо напустити та села (ради се о три-четири села која су спорна), тамо нам породице живе, деца, жене и сестре. Не желимо да их све побију и силују“.

        Ето у чему је проблем и то је најважније. Али, и украјински званичници не повлаче своје јединице са тих положаја, одакле су морале да оду, рецимо са доњецког аеродрома. Остале су тамо где су и биле.

        Али, да ли знате шта се тренутно дешава? Добровољци су дозволили да тамо Украјинци замене своју војску на аеродрому, возили су их у сауне, шаљу им намирнице. Знате, можете да се осмехнете на то, али са друге стране, у томе има и нешто позитивно. Можда ће се људи, на крају крајева, ипак договорити.

        Сви инсистирају да се ратни заробљеници размене. Сматрам да треба разменити све без претходних услова. Али, живот је компликованији. Када се појаве спискови, испостави се да (у сваком случају, како нам говоре представници Донбасаа) да се на тим списковима налазе лица која на југоистоку Украјине нису ухапшена због ратних дејстава, већ негде у Херсону или у Одеси. Треба све спискове упоредити.

        Без обзира на све ово, ми на томе инсистирамо. Сматрам да људи треба да буду до Нове године, до Божића заједно са својим породицама, без обзира на околности.

        Јуче је био договор да се размени 30 људи. Представници добровољаца су отишли на договорено место размене, а тамо су се појавили званични представници власти Кијева и рекли: „Не, неће бити размене све до следећег сусрета у Минску“. Наравно да је могуће ићи и тим путем, али ако су већ довезли 30 људи, могли су макар да их преузму. Разумете?

        Договорили смо се да се донесе закон о амнестији. Где је? Све време нам говоре да је био донет закон о посебном статусу (делова Донбаса). Али, зашто тај закон није могао да функционише? Зато што је закон могао ступити на снагу и почети реално да функционише тек након доншења акта о демаркационој линији, али он уопште није био ни донет.

        Ако Украјина жели да обнови мир, спокојство и територијалну целовитост, онда треба поштовати људе који живе на тим територијама земље, и - поштујући их - са њима водити директан, отворен и поштени политички дијалог и престати са притисцима. Надам се да ће, на крају крајева, овим путем сви да пођу.

        Вероника Ромањенкова, агенција ТАСС:

        Ове године се испоставило да је енергетска дипломатија прерасла у кључни фактор геополитике. Колико су оправдани заокрет Русије на Исток и споразуми о гасу са Кином и Турском?

        Да ли сте сагледали сво могуће подводно камење, јер и дан данас многи сматрају да уговор са Кином није рентабилан и да ће „Турски ток“ довести Русију у зависност од Турске? Можете ли да ово негирате?      

        Путин: Не, и немам намеру да о чиним. То су, знате, толико очигледне ствари да се нема о чему спорити. Често чујем „окретање Русије на Исток“. Прочитајте америчке аналитичке текстове. Тамо пишу о окретању САД на Исток. Да ли тога има или нема? Има делимично.

        А зашто? Да ли то има везе с политиком? Не, то има везе с процесима у глобалној привреди, зато што се источни део Азијско-пацифичког региона развоја брже од свих других делова света, појављују се нове могућности.

        С аспекта енергетике, у Кини, Индији, чак и Јапану и Јужној Кореји потребе за енергентима расту корацима од седам миља. Тамо се све развија брже него у другим деловима света.

        Зара треба да се одрекнемо тога? Ми смо све што сада радимо планирали одавно, још пре разних проблема у глобалној, па чак и нашој привреди. То је само реализација онога што смо замислили раније.

        Што се тиче уговора с Кином, он нће доносити губитке. Обе стране, желим то да нагласим, обе стране су дале повластице, то је истина. Кинеска страна је дала повластице, нећу сада да говорим о којим повластицама је реч, тамо нема ничег необичног.

        Једноставно, Влада је донела одлуку да пружи одређене повластице учесницима тог процеса, и ми смо донели одлуку о пружању одређених повластица. И пројекат је, свакако, постао рентабилан. Свакако!

        Тим пре што смо договорили формулу цене, која се мало по чему разликује, ако се уопште разликује, од формуле коју користимо за Европу, али узимајући у обзир коефицијенте везане за тржиште тог региона. То је апсолутно нормална ствар.

        Поред свега осталог, то ће нам, Русији, омогућити да, добијајући и концентришући огромне ресурсе у почетној фази тог пројекта, не само да изградимо извозну цев, већ да започнемо гасификацију Далеког истока. То ће нам омогућити да направимо још један веома важан корак. Који? Да спојимо западни и источни цевоводни гасни систем. И да имамо могућност да пребацујемо ресурсе с Истока на Запад и са Запада на Исток онда када то буде повољно с аспекта светске конјунктуре. Изузетно важна ствар.

        Уз то, ми без тога просто не бисмо могли да приступимо гасификацији делова Далеког истока и источног Сибира. То је апсолутно корисна ствар. Да не говорим о томе да је у питању огромно градилиште, радна места, приходи на свим нивоима пореског система, оживљавање овог региона света и наших далекоисточних региона.

        Што се тиче Турске, њена привреда такође расте. Њој су, као и Азијско-пацифичком региону, потребни додатни енергенти. Ми смо изградили такозвани „Плави ток“ пре много година. И сада турски партнери постављају питање повећања испорука, пре свега, на унутрашње турско тржиште. Шта треба, да одбијемо?

        С њима имамо све основне споразуме везане за формулу цене, динамику испорука итд. Отприлике знао њихове потребе. Наравно, продаћемо оно што имамо и што је њима потребно. Наравно, радићемо то.

        Да ли је могуће такозвано европско чвориште на граници Турске и Грчке? То не зависи од нас. То у значајној мери зависи од наших европских партнера. Да ли они желе да имају стабилне, гарантоване, апсолутно јасне испоруке енергената из Русије, које су им крајње потребне, без транзитних ризика? Одлично, онда ћемо сарађивати.

        Онда се може преко Грчке изаћи и на Македонију, затим даље на Србију, може се опет доћи у Баумгартен, у Аустрију. Не желе? Онда нећемо. Ствар је у томе што јефтинијих и поузданијих испорука од руских нема, нити се назиру у блиској будућности.

        Григориј Дубовицки, РИА Новости:

        Многи експерти, па и Ви, говорили су о томе да су један од узрока овакве ситуације радње девизних шпекуланата. Навођене су чак конкретне компаније, конкретна презимена. Да ли можете да кажете ко су ти људи, Руси или неки странци? Зашто се не успева да се с њима изађе на крај? Да ли су они тако јаки или смо ми тако слаби?

        Планирају ли Централна банка и Влада такве мере као што су фиксирање курса рубље или деноминација рубље?

        Путин: То је управо оно што су урадили наши украјински партнери, и то није донело никакве позитивне резултате. То јест или да их натерамо да продају, то имате у виду, да терамо привредне субјекте, извознике наших основних роба, који имају девизне приходе, да обавезно продају. Али, сутра ће они доћи и купити опет, као што је било у Кијеву, и у другим земљама се то догађа.

        Као следећи корак, требало би им ограничити куповину на домаћем тржишту, али тако ћемо отићи предалеко. Зато ЦБ не планира, колико је мени познато, као ни Влада, да ограничава наше извознике у тим показатељима, и то је правилно.

        То не значи да Влада не може да делује макар преко својих представника у управним одборима. Разумете, то су наше највеће енергетске компаније, пре свега оне с државним учешћем, зато је утицај тамо могућ. Али, никакве директиве, ограничења се не планирају, ми то нећемо радити.

        Што се тиче тзв. шпекуланата. То није кривичноправни појам - шпекуланти на девизном тржишту . То могу бити странци - учесници на девизном тржишту, различити фондови, они су присутни на руском тржишту и прилично су активни.

        То могу бити и наше компаније, и генерално, већ сам говорио на самом почетку, то је потпуно у складу са праксом сваке тржишне привреде. Они се појављују увек када може да се заради новац.

        Не да краду, не да некога преваре, већ управо да раде на тржишту, стварајући себи повољну ситуацију, подстичући, рецимо, како је то било на почетку овог процеса, у конкретном случају Централну банку Руске Федерације, да излази на тржиште и продаје девизне резерве у нади да ће помоћи курсу националне валуте, да врши такозване интервенције.

        Међутим, ЦБ се зауставила, и добро је урадила. Требало је, можда, раније и оштрије то радити, онда, можда, не би било потребе да се стопа диже на 17 одсто.

        Наталија Галимова, Gazeta.ru:

        У говору у Федералном парламенту после референдума на Криму, Ви сте употребили израз „пета колона“ и „национални издајници“. Никог конкретно нисте прозвали, али је због вашег олаког коришћења термин „пета колона“ поново ушао у свакодневни политички речник. Они који Вас подржавају од тада називају „петом колоном“ људе који се не слажу са влашћу. Кога сте имали у виду када сте говорили о „националним издајницима“, „петој колони“? И где по Вама завршава опозиција а почиње „пета колона“? На крају, да ли осећате личну одговорност за враћање тог термина, који само повећава нетрпељивост и раскол у друштву?

        Путин: Не осећам никакву одговорност у том смислу. Све што радим усмерено је на то да се наше друштво уједини, а не подели. Ако сматрате да се то догодило (а ја Вам верујем, вероватно тако и јесте, Ви чак, можда, и боље то осећате), онда треба да будем пажљивији у својим јавним изјавама, размислићу о томе. Међутим, не може се све ни лакирати бесконачно. Треба понекад називати ствари њиховим правим именом.

        Питање је изузетно сложено. Говорим потпуно отворено, тешко ми је да одговорим на то, зато што је граница веома танка. Тешко је, вероватно, дати научну дефиницију, где престаје опозиција и почиње „пета колона“.

        Ове године смо сви, а код нас је 2014. била Година културе, славили јубилеј Михаила Јурјевича Љермонтова, нашег генијалног песника. Сви се сећамо његових редова када је писао о Бородину „Умримо под Москвом, као што су наша браћа умирала!“ Али, он је писао и друге стихове: „Збогом, прљава Русијо, земљо робова, земљо господе, и ви, мундири плави, и ти, њима одани народе“

        Да ли је он био опозиционар? Наравно, био је опозиционар. Јер, ако знате, сигурно многи овде знају када је написао „Песникову смрт“ о Пушкиновом убиству, један рођак је дошао код њега кући и, видевши шта је написао, тражио му да умекша текст песме.

        Он се толико наљутио, да га је пооштрио и написао на крају: „И нећете опрати свом вашом црном крвљу праведну крв песника“. Он је, наравно, био опозиционар у односу на власт. Међутим, ја сматрам да је био патриота.

        То је заиста веома танка граница. Јер, он је био официр, био је веома храбар официр, ишао је под метке за интересе земље.

        Граница између опозиционара и „пете колоне“ је унутрашња, њу је тешко видети споља. У чему се она састоји? Опозиционар се, чак и кад је веома тврд, до краја бори за интересе своје Отаџбине. А „пета колона“ су људи који извршавају оно што налажу интереси друге државе, њих користе као инструмент за постизање политичких циљева који су нама страни.