КФОР је - косовска војска предвођена НATO-oм

САСЛУШАЊЕ У АМЕРИЧКОМ КОНГРЕСУ

О „СТАЊУ СТВАРИ НА БАЛКАНУ“ (1)

Напомене Дена БАРТОНА,

председавајућег Поткомитета за Европу и Евроазију

Комитета за спољне послове Конгреса САД

Конгресмен Ден Бартон

• Трајни мир на Балкану не може да се наметне од стране међународне заједнице, већ мора да дође изнутра
• Срби и Косовари из Београда, Приштине и Митровице морају да седну као једнаки, као што то морају и Срби, Хрвати и Бошњаци у Босни
• Када се чини да међународна заједница подржава једну заједницу, пре него другу, та заједница губи сав подстрек за компромис, верујући погрешно да може да се ушанчи и да чека на подршку одозго
• Сличност између одлуке међународне заједнице да призна Косово упркос противљењу Србије и палестинских напора да добију признање УН изван дијалога са Израелом - не може се оповргнути. Међународна заједница мора да посредује између Израела и Палестине као и између Србије и Косова, истовремено схватајући да ни у једном случају не може да наметне решење
• Влада Србије је посвећена придруживању Европској унији и широј трансатлантској заједници
• Ово опредељење се види и по српској Војсци која је у потпуности усвојила НАТО протоколе и компатибилност - задивљујуће постигнуће за земљу која је осетила пуну тежину авијацијске моћи НАТО пре само нешто више од деценије

        НАША данашња тема - „Стање ствари на Балкану“ - крајње је правовремена с обзиром на недавне догађаје у региону.

        Прошле недеље, заједно са конгресменом Поом и конгресменом Рехбахером, поосетио сам Хрватску, Србију, Косово и Босну и Херцеговину. Током те посете могли смо да видимо и чујемо о многим недавним успесима и актуелним проблемима у региону из прве руке.

        Иако нажалост нисмо били у прилици да посетимо Црну Гору, ја сам прошлог месеца имао привилегију да се сусретнем са премијером те земље Игором Лукшићем на дан када је Европски савет најавио своју препоруку да Црна Гора почне преговоре о придруживању.

        Хтео бих да честитам Црној Гори на том успеху. Такође бих хтео да честитам Хрватској на томе што је завршила своје преговоре о придруживању ЕУ раније ове године, сада изгледа и више него вероватно да ће се Хрватска придружити ЕУ у наредне две године.

ЗАДИВЉУЈУЋИ ШУТАНОВАЦ

        Србија такође заслужује признање за напредак који је остварила у протеклој деценији. Хоћу да буде јасно: Србија Слободана Милошевића је мртва. Модерна Србија је демократска земља чврсто на путу европских интеграција и важан је партнер САД-а на Балкану. Влада Србије је посвећена придруживању Европској унији и широј трансатлантској заједници.

        Ово опредељење се види и по српској Војсци која је у потпуности усвојила НАТО протоколе и компатибилност - задивљујуће постигнуће за земљу која је осетила пуну тежину авијацијске моћи НАТО пре само нешто више од деценије.

        Међутим, упркос овим постигнућима, однос између Србије и Косова остаје опасно неразрешен, док Босна није могла да оформи владу више од годину дана након што је одржала изборе.

        САД и њени европски савезници морају да наставе да раде са свим укљученим странама да бисмо решили ова и друга актуелна питања у региону. Међутим, такво ангажовање, било да долази билатерално, кроз наше амбасаде, или мултилатерално кроз институције као што је КФОР, косовска војска предвођена НАТО-ом, или кроз ОХР - Канцеларију високог представника у Босни, може да има само споредну улогу.

КОСОВО ДА НЕ БУДЕ ПРЕДУСЛОВ

        Трајни мир на Балкану не може да се наметне од стране међународне заједнице, већ мора да дође изнутра.

        Срби и Косовари из Београда, Приштине и Митровице морају да седну као једнаки, као што то морају и Срби, Хрвати и Бошњаци у Босни. Током моје недавне посете, гласови лидера из Београда, Приштине и Сарајева, говорили су јасно и у сагласности, а када се чини да међународна заједница подржава једну заједницу, пре него другу, та заједница губи сав подстрек за компромис, верујући погрешно да може да се ушанчи и да чека на подршку одозго.

        Сличност између одлуке међународне заједнице да призна Косово упркос противљењу Србије и палестинских напора да добију признање УН изван дијалога са Израелом - не може се оповргнути. Међународна заједница мора да посредује између Израела и Палестине као и између Србије и Косова, истовремено схватајући да ни у једном случају не може да наметне решење.

        У оба случаја ми морамо да радимо да подржимо дијалог који води заједничом споразуму.

        Уз то, ЕУ не може да дозволи да статус Косова доминира дискусијом о питању придруживања Србије нити да засени српске предности и недостатке у вези с економским и политичким развојем.         

        Питање Косова треба да буде решено као део процеса придруживања, а не као предуслов да тај процес започне.

Патрола КФОР-а у Косовској Митровици

        Морамо да препознамо да наглашавање негативног по питању било које демократије у развоју отвара врата за снаге, како стране тако и домаће, које се супротстављају демократском развоју. Ово је нарочито тачно у случају Србије.

МАРТИ НИЈЕ НАПАД НА КОСОВО

        Адекватна улога међународне заједнице такође укључује и рад са локалним лидерима на искорењивању корупције и на томе да они који су одговорни за злочине и одговарају за њих.

        Забринут сам због налаза чији је аутор швајцарски политичар и борац за људска права Дик Марти, по питању нељудског третмана и убирања органа на Косову. Апелујем на међународну заједницу да ради са актуелном Владом Косова како би се у потпуности истражили ови налази.

        На овај извештај и касније истраге не треба гледати као на напад на Косово, већ као на напор да се помогне Влади у Приштини да настави да се развија.

        Унапред се радујем да чујем шта Администрација ради да би подржала амбасадора Вилијамсона, бившег специјалног амбасадора САД-а за питања ратних злочина, који тренутно предводи истраге, као специјални тужилац ЕУ.

        Специфичне економске бриге вребају из позадине и доприносе актуелним политичким питањима у региону. Широм југоисточне Европе незапосленост је висока, а порези још виши. Упркос њиховом напретку ка чланству у ЕУ, незапосленост је око 15 одсто у Хрватској и Црној Гори и достиже више од 20 одсто у Србији. Ова цифра је бар два пута већа на Косову и у Босни.

ЈУГОСЛОВЕНСКИ МАМУРЛУК

        У Хрватској, смо такође чули да уз сав напредак те земље, знаци „југословенског мамурлука“ остају присутни, са стопом ПДВ-а од 23 одсто, високим корпоративним порезима, оптерећујућим парафискалним порезима, укључујући историјске таксе на изградњу, таксе за шумарство и обавезно чланство у привредним асоцијацијама.

        Широм региона број пензионера у односу на раднике је сувише висок, а јавни сектор је превелики.

        Чланство у ЕУ не значи аутоматску економску реформу - као што нас тренутна криза еврозоне и превише добро подсећа. Као и политичка стабилност, економска реформа мора да дође изнутра. Међутим, економски развој такође има потенцијал да промовише политичку стабилност, омогућавајући члановима различитих етничких група и грађанима различитих земаља да формирају узајамно корисне пословне односе, који могу да створе неопходност за политичким дијалогом.

        Даљи привредни и политички развој је једини начин да се обезбеди да се овај мир сачува и ојача.