А. ПОПОВИЋ: Исправност политике ДСС већ је потврдила и кримска криза

ПОНОВИО ДА СУ ЗА ИЗБОРНИ НЕУСПЕХ КРИВИ СВИ У ВРХУ СТРАНКЕ,

УКЉУЧУЈУЋИ И ЊЕГОВУ „МАЛЕНКОСТ“

• Очекујем ли велики број кандидата за председника ДСС? Никада број кандидата није био ограничен, ко год жели, може да се кандидује. У странци нема суштински различитих мишљења, нема фракција, па како сви представљамо једну политику, потпуно је неважно колико ће кандидата бити
• Непоштено је и нељудски пребацивати кривицу за за изборни неуспех на једног човека (Војислава Коштуницу), при томе, човека који је велики државник и о коме ће време дати много бољи суд него што дају поједини савременици
• Био сам кандидат ДСС-а за градоначелника, нисам добио довољно велики број гласова, било би ме срамота да прихватим неку фукцију у градској власти

         ОСИМ Покрета ветерана на политичкој сцени Србије није било снага које су биле за српску самосвојност. Са једне стране сте имали евроунијски фанатичне странке, са друге оне који верују да уместо Брисела наше српске одлуке треба да се доносе на истоку.

         После прошлонедељне седнице Председништва Демократске странке Србије, на којој је дотадашњи лидер Војислав Коштуница поднео оставку, а председничке надлежности привремено поверене Александру Поповићу, чуло се да ће изборна скупштина ДСС-а бити после очекиваних ванредних избора у Војводини. Али, шта ако Бојан Пајтић „издржи” цео мандат, до 2016?

         Вршилац дужности председника ДСС-а, међутим, каже у разговору за „Политику” да свакако неће отезати са заказивањем страначке скупштине, а њено ће време зависити од других догађања у земљи. На питање да ли ће то бити до краја године, Поповић одговара: „Апсолутно.”

         - То ће бити ванредна скупштина на којој ће се бирати сви органи и, ако буде таквих предлога, по потреби, мењати статут.

         Ако вас предложи довољан број одбора, хоћете ли прихватити кандидатуру за председника странке?

         У овом тренутку о томе не размишљам, све слободно време и енергију посветио сам консолидацији странке и разговорима о њеној будућности након изборног шока.

         Очекујете ли велики број кандидата?

Никада број кандидата није био ограничен, ко год жели, може да се кандидује. У странци нема суштински различитих мишљења, нема фракција, па како сви представљамо једну политику, потпуно је неважно колико ће кандидата бити.

         Ипак, од странке су се почетком кампање дистанцирали неки познати функционери, попут Санде Рашковић-Ивић, Радета Обрадовића, Синише Ковачевића, Милице Радовић. Јесте ли разговарали са њима о будућности странке? Да ли ће они остати привржени ДСС-у сада када Коштуница више није председник?

         Да ли ће моје страначке колеге остати или неће у странци није питање за мене. Ја сам у странци због уверења које имам, а уверења нису повезана са председником странке, већ са страначким програмом. У странку су добродошли сви они који верују у начела која странку држе на окупу, њен програм и статут. У странци, а она није моја, већ свих чланова странке, има простора за све. Сада, када је тешко, време је да свако да свој допринос њеном раду више него икада.

         Да ли је оставка Ненада Поповића сигнал да се спрема за трку за лидера или, можда, напушта странку?

         Оставка је лични чин, о њој се не дискутује. Захвалан сам господину Поповићу на досадашњој сарадњи.

         Због тога што је остала испод цензуса, странка је у опасности да не преживи до следећих избора. Имамо свеже искуство радикала. Да ли се сада кајете што нисте наступили у коалицији са неким?

         Странка ће, потпуно отворено говорећи, много теже живети него до сада. Ја верујем у њену политику, верујем у људе који је чине, и то су разлози за умерени оптимизам који имам. Ми никада нисмо били политички сунцокрети који би данас ишли у коалицији са једном, а сутра, ако је то опортуно, са неком другом, потпуно супротстављеном странком. На политичкој сцени Србије није, осим Покрета ветерана, било снага које су биле за српску самосвојност. Са једне стране сте имали евроунијски фанатичне странке, са друге оне који верују да уместо Брисела наше српске одлуке треба да се доносе на истоку.

         Хоћете ли прихватити евентуални позив СНС-а у београдску власт? Шта су ваши услови за учешће у тојвласти у којој СНС има апсолутну већину?

         Тог позива за сада нема. Ако га буде, о њему ћемо причати, не у јавности, већ са оним који га упути. Начелно, оно што је за нас важно, при учешћу у било којој власти, па и градској у Београду, јесте договор око политике и послова који се морају обавити. Ти су послови прецизно наведени, што се Београда тиче, у нашем Програму за Београд. Привремени орган је неке од тих послова, око „Бус плуса” и преиспитивања метроа, већ почео да ради. Задовољан сам због тога.

         Да ли бисте прихватили неку функцију у градској власти Београда?

         Био сам кандидат ДСС-а за градоначелника, нисам добио довољно велики број гласова, било би ме срамота. Знам да је ту реч чудно користити у политици у Србији, али је тако.

         Рекли сте недавно да ДСС остаје при својој досадашњој политици, али да је изборни резултат знак да нешто мора да промени у комуникацији, то јест у образлагању те политике. Да ли је та некомуникативност политике ДСС-а имала везе са досадашњим лидером Војиславом Коштуницом?

         Не, није. Имала је везе са свима нама који смо дуже времена у врху странке. Непоштено је и нељудски пребацивати кривицу за неуспех на једног човека, при томе, човека који је велики државник и о коме ће време дати много бољи суд него што дају поједини савременици. Ја у политику коју смо водили дубоко верујем, верујем да ће време показати, заправо већ на кримској кризи и уценама ЕУ показује своју исправност. Ако је политика исправна, а нисмо добили довољно гласова, онда то значи да нисмо били довољно активни и умешни у њеном образлагању. Сви заједно, укључујући моју маленкост. То ће бити тема и Скупштине странке.

         Политика