Франциско за извињење Индијанцима Ј. Америке добио – аплауз, за похвалу језуитима - мук

ПРИЛИКОМ ПОСЕТЕ ПАРАГВАЈУ О ЈЕЗУИТСКИМ „РЕДУКЦИЈАМА“ ГОВОРИО КАО О - УЗОРУ

• Језуити су основали парагвајске мисије у 17. и 18. веку као алтернативу колонијалном енкомијенда систему у којем је краљ Шпаније гарантовао земљу у покореним територијама онима који се тамо настане. Локално становништво, Гварани, таквима је морало да обрађује земљу. Језуитске Мисије су биле релативно аутономне у односу на власт шпанских освајача и то намерно да би се Гварани заштитили од вођа енкомијенда који су их желели као радну снагу
• ПАПА Франциско избалансирао је данас своје недавно извињење Индијанцима због злочина католичке цркве према њима изузетном похвалом језуитским мисијама у Парагвају које су локалном индијанском становништву донеле хришћанство, образовање у европском стилу и економску организацију.

         Папа, иначе аргентински језуита, похвалио је језуитске „редукције“ како су ове мисије биле познате у Парагвају као један скоро па утопијски социо-економски експеримент, иначе описан у филму „Мисија“ Роланда Жофеа (1986).

         Према папиним речима, ове мисије су биле „нека од најважнијих искустава јеванђелизације и социјалне организације у историји“.

         „Тамо је Јеванђеље представљало душу и живот заједница, које нису знале ни за глад, ни за незапосленост, ни за неписменост ни за репресију“, рекао је папа. „То историјско искуство нам показује да је једно хуманије друштво могуће и данас“.

         Језуити су основали парагвајске мисије у 17. и 18. веку као алтернативу колонијалном енкомијенда систему у којем је краљ Шпаније гарантовао земљу у покореним територијама онима који се тамо настане. Локално становништво, Гварани, таквима је морало да обрађује земљу.

         Језуитске Мисије су биле релативно аутономне у односу на власт шпанских освајача и то намерно да би се Гварани заштитили од вођа енкомијенда који су их желели као радну снагу.

         Мисије су биле добро брањене, језуити су основани гваранске милиције и економски су биле успешне, пошто су језуити подучавали Гваране да имају и личну и заједничку имовину, како би се могле прехранити сиромашне породице, показује књига „Језуити у Латинској Америци: 1549-2000“ велечасног Џефрија Клајбера.

         За разлику од мисија на другим просторима Северне и Јужне Америке, где су Индијанци против њих дизали буне, у Парагвају се то није дешавало, написао је Клајбер.

         Папа је управо парагвајско мисионарско искуство истакао као пример друштвено-економског система који заједничко добро ставља испред појединачних интереса, и ствара инклузивно друштво у којем сиромашни нису остављени на маргини друштва.

         Папа често позива на исправљање „перверзног“ глобалног финансијског система данашњице, нарочито на тренутној турнеји по три најсиромашније земље Јужне Америке - Еквадору, Боливији и Парагвају, која се завршава данас његовом посетом једном сиротињском насељу у близини Асунсиона, главног града Парагваја.

         Пре само неколико дана, папа Фрања се у Санта Крузу, у Боливији, извинио америчким Индијанцима због грехова и злочина које је над њима починила католичка црква у време освајања Северне и Јужне Америке.

         Ова његова изјава изазвала је громогласни аплауз на скупу организација цивилног друштва и староседелаца.

         Али данашњи папини коментари о језуитским мисијама су на сличном скупу у Парагвају дочекани тишином.

         (Бета)