Хајде Србијо да бранимо ону нашу испрепадану полицију – оне душе мале које нису у стању да се бране

ОД 7. ЈУЛА УДАРИ НА НАС БРИГА ЗА НАШЕ БОЉЕ СУТРА – НЕ МОЖЕ ОД ЊЕ ДА СЕ ЖИВИ

* Откад ми експерт за тероризам Дарко Трифуновић објасни да нас је напао лично Путин, са свом логистиком којом Кремљ данас располаже – мирније спавам. Сад, барем, знам на чему смо

* Не би ту ни Русија могла тако, снажно рушилачки, ударити по градовима Србије да јој у помоћ није притрчала Бања Лука! Зна то експерт Трифуновић!

* Та Република Српска, која се у'ватила Русије и срља у пропаст – ударила је на Србију са те друге стране, тако да смо се ми нашли стиснути у канџама Бањалуке и Москве. Затворише та два злотвора обруч око наших градова и – удри!

* Колики је Дарко нама експерт, говори и сама чињеница да се – на тржишту експерата – за његову експертску памет директно изборише Запад и мирољубиви НАТО! Зар би НАТО – то удружење „милосрдних анђела“ – бацало паре на какве незнавене? Тешко!

_________________________________________________________________________

          Аутор: Милијана БАЛЕТИЋ

          ОТКАД је, 7. јула увече, синхронизовано по већим градовима Србије – кроз паљење и ломњаву – ударила ова „брига“ за наше боље сутра – ја, к'о у чуду, гледам и покушавам да у'ватим конце.

          Међутим, кад се нама експерт за тероризам Дарко Трифуновић, појави 10. јула и објасни да нас је лично напао Путин, са свом логистиком којом Кремљ данас располаже – мирније спавам. Сад, барем, знам на чему смо.

          При томе, дугујем велику захвалност новоотвореној телевизији Курир, која нам је омогућила да нам Дарко стручњак – сам седне у њихов студио – и без и једнога могућега, супротно изнесенога аргумента његовим „експертским спознајама“ – сатима „отвара очи“. Наравно – у присуству само још једне особе, која је, колико сам могла схватити, имала задатак да глуми новинарку – која, од свеукупног познавања глобалних и унутарполитичких кретања – тако чврсто туче аргументацијом, званом – немо климање главе.

           Након ове професионалије са Курировога екрана – прекинуте су све моје дилеме, ко то јуриша каменицама, флашама, пиротехником, молотовљевим коктелима на велелепно српско здање Дом Народне скупштине у Београду и остале објекте по градовима Србије.

          Сви они изломљени плочници и жардињере, претворени у каменице, којима је гађана полиција, поразбијани прозори, оштећене фасаде и ишчупани саобраћајни знаци претворени у мотке за обрачун са полицијом и инвентаром по улицама Београда – све је то исписани протокол, директно „рука руци“, предат из Кремља – чусмо од овога српскога добротвора.

          Не би ту ни Русија могла тако, снажно рушилачки, ударити по градовима Србије да јој у помоћ није притрчала Бања Лука!

          Зна то експерт Трифуновић! Та Република Српска, која се у'ватила Русије и срља у пропаст – ударила је на Србију са те друге стране, тако да смо се ми нашли стиснути у канџама Бањалуке и Москве.

          Затворише та два злотвора обруч око наших градова и – удри!

          И то, што су се полиција, улице, зграде... нашле на удару молотовљевих коктела – мени је необориви доказ да иза овога свега, како експерт за тероризам Трифуновић тврди – стоји Русија. Јер, ко је „сочинио“ Молотовљев коктел – па Рус – зна се. Е, па, молим лепо!

          Колики је Дарко нама експерт, говори и сама чињеница да се – на тржишту експерата – за његову експертску памет – директно изборио Запад и мирољубиви му НАТО!

         Зар би НАТО – то удружење „милосрдних анђела“ – бацало паре на какве незнавене и пружао им ухлебије да Србима „отварају очи“? Тешко! Само послушни и верни „експерти“ к'о пас – могу на њиховоме расписаноме конкурсу добити радну књижицу. А – наш експерт Дарко – као нико – у потпуности задовољава задато и на списак газда му турено.

          Пошто ја ту реших ову једну од две дилеме, које ме муче у овој, од 7. јула, „подигнутој бризи“ за српско боље сутра, где из ноћи у ноћ, имамо директан пренос разбијања, паљења, ломљења, чупања по улицама градова Србије – мучи ме још нешто.

           Ова слика коју гледам како нам туку полицију, док она – у деведесет одсто случајева – жонглира штитовима око својих глава, у одбрани од каменица – у мени изазива ону исконску потребу да заштитим слабијега, кад видим да га неко бије.

          Видим ја, лепо су одевени, имају и комплет опрему, коње, псе, аутомобиле, делују и неговано, знају и са сузавцем да баратају – нисам заборавила ни напад на ону тројицу демонстраната, који су – после напорног прегалаштва у току ноћи – сели да испију по лименку пива, а и онај један који је, од посла пао с ногу, на сред улице пред зградом скупштине, добро им је платио... – све сам видела.

          И – закључак је – немамо ми више времена за чекање!

          Ја позивам све добронамерне, осећајне – емпатичне људе – да се саберемо и кренемо у одбрану наше полиције. Да их извучемо испод каменица и спасимо да нам не изгоре под молотовљевим коктелима. Да се, сад или никад, некако ми организујемо и по'ватамо бестидне и бескрупулозне ломљаче и палитеље Београда – кад већ то полиција није у стању.

          Да им ми откријемо место починка, логу – макицу и тату – који су их тако васпитали да ништа од себе, за себе и за државу и друштво – неће оставити – сем ништавило, деструкцију и проблем. Али зато – једино дело за које су спремни је да – изломе, запале, униште – оно што су други стварали деценијама и вековима.

          Пошто, сумњам, да они имају и могу из свога џепа покрити све оно што су „порадили“ – макица и тата, који су их такве нама направили – нека и овде за њих залегну.

          Захваљујући експерту Трифуновићу, склопљене су две битне коцке овога, одједном урнебеснога мозаика над Србијом.

         Нема више непознаница. Сада знамо све. Знамо ко их координира, а здраворазумски знамо да имају родитеље, јер, неко их је морао нама такве родити.

          Значи, на нама је да спашавамо државу. И од Русије и од домаћих „ћимбеника“.

          И не само државу, него – и оне душе мале збуњене, претучене и сколоврчене – ону нашу полицију коју су заточили у обруч бакљи и каменица! С којом се хулигани и рушитељи поигравају! Који, претучени и испрепадани – не знају како да открију и у'вате крај те нити – којом се пара и расплиће гнездо сабраних, који без осећаја да је то наше – пале и уништавају по Србији као да им је туђа држава.

          И, нема размишљања по овом питању!

          Све смо видели – али не можемо од опште галаме, плотуна и ломљаве – све да чујемо.

          А ја хоћу – да напокон – чујемо све оне који се ту скупљају из дубоке потребе за борбом за очување свог српског идентитета. Који свој став износе мирним – тихим, а громогласним – певањем и узвикивањем „Ој Косово, Косово...“ и – „Не дамо светиње“!