Србија коначно добила – при Факултету политичких наука – Центар за руске студије

ФПН УСПОСТАВИО САРАДЊИ СА МОСКОВСКИМ ДРЖАВНИМ ИНСТИТУТОМ ЗА МЕЂУНАРОДНЕ ОДНОСЕ

• Отвореним га прогласио министар спољних послова Ивица ДАЧИЋ: Сигуран сам да ће Центар задовољити интелектуалну знатижељу младих људи, спремних да своје знање и енергију посвете изучавању растућег значаја наших односа са Русијом и да ће стећи ауторитет у научној заједници Србије и Европе
• Проректор за науку Јевгениј КОЖОКИН: За нас је регион Балкана од посебне важности, а Србија је била, јесте и биће посебна земља за нас
• Синиша АТЛАГИЋ који је руководилац Центра: Нама је неопходно место где ће наши студенти учити о Русији, јер веома мало о њој знају (Москва, Петроград, Сочи и, наравно, Путин). Центар је производ жеље да научну заједницу упознамо са Русијом
• ДАЧИЋ: Кад би се Србија понашала у складу са међународним правилима, повукла би Бриселски споразум, јер ни после пет година није формирана ЗСО и тражила би да се врате српске институције. Онда бисмо видели шта и како ће... Ако је све завршено око Косова, зашто нас зову на разговоре?

          ЦЕНТАР за руске студије свечано је отворен на Факултету политичких наука у Београду.

          Званичан почетак рада прогласио је први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић.

          Том приликом потписан је и Меморандум о разумевању између ФПН-а и Московског државног института за међународне односе (МГИМО). Тиме је, како је оцењено, успостављен правни оквир за продубљивање не само научне сарадње између ове две институције, већ и дат допринос у целокупном развоју руско-српских односа.

          Споразум о разумевању ФПН и МГИМО потписали су декан факултета Драган Симић и проректор за науку МГИМО Јевгениј Кожокин, а свечаној церемонији су присуствовали и амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин, министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић и генерални директор «Србијагаса» Душан Бајатовић.

          У поздравној речи, декан ФПН Драган Симић указао је на „велику потребу” да се са земљом са којом имамо „овако одличне односе” успостави и - научна сарадња.

          „Ту сарадњу овом приликом институционализујемо - потписивањем уговора са МГИМО и формирањем Центра за руске студије - на чијем челу је професор Синиша Атлагић - и постављамо темељ за продубљеније научно истраживање и бављење овом важном великом земљом. Намеравамо да оснујемо и мастер програм руских студија, због чега смо обезбедили трајну присутност руског језика на факултету. То је основа која нам је потребна да бисмо могли да школујемо будуће стручњаке у овој области. Сада имамо правни оквир да размењујемо студенте и професоре на релацији ФПН-МГИМО, рекао је Симић.

          Притом је одао посебно признање Жарку Илићу из Привредне коморе Србије, за помоћ која је била „много већа него што су то захтевали професионални стандарди”, као и Душану Бајатовићу „који је препознао вредност и значај” оснивања Центра за руске студије.

          Високи гост из Русије, Јевгениј Кожокин, објаснио је да МГИМО није само образовна установа већ велика истраживачка корпорација за коју је Србија изузетно значајна.

          - За нас је регион Балкана од посебне важности, а Србија је била, јесте и биће посебна земља за нас. На МГИМО учимо српски језик, он је сличан са руским, али има и своје посебности. Наши народи имају велику прошлост. На нама је да градимо будућност, не само за нас, већ и нове младе генерације. У Русији кажемо да постоји проблем будала и лоших путева. Али, ми ћемо средити тај проблем сами. Ценимо суверенитет и у томе смо блиски са Србима. Јер, знамо да су се Срби крвљу тешко изборили за своју државу и независност. И ми ценимо своју слободу. И у томе су сличне Србија и Русија, рекао је Кожокин.

          Министар Дачић је указао да се почетак рада Центра поклапа са обележавањем 180-те годишњице српско-руских дипломатских односа и исказао поштовање за то што се ФПН, као «цењена  образовна институција од националног значаја за Србију на овај начин укључио у учвршћивање и обогаћивање широког спектра сарадње између Србије и Руске Федерације».

          Он је о ценио да «културно-историјска димензија српско-руских односа, као и актуелна разноврсност и богатство наше сарадње, представљају огроман изазов научницима да се више посвете разумевању и истраживању ове области, како би помогли бољем разумевању датог политичког тренутка -како у научном, тако и у практичном смислу».

          - Сигуран сам да ће рад центра задовољити интелектуалну знатижељу младих људи, спремних да своје знање и енергију посвете изучавању растућег значаја наших односа са Русијом, и у складу са реномеом својих професора и сарадника, очекујем да ће Центар за руске студије у свом раду амбициозно поставити циљеве, планове и активности, како би достигао одговарајући ауторитет у научној заједници Србије и Европе, представљајући непресушни извор знања. Уверен сам да ће свој академски потенцијал остварити управо на Факултету политичких наука - рекао је Дачић.

          Он је истакао да је висок ниво наших односа са Русијом - међусобна блискост, подршка и разумевање - још једном потврђен управо реализованом посетом Београду великог и искреног пријатеља српскога народа Сергеја Лаврова.

          - Опредељеност за наставак чврстих веза са Русијом доминирала је разговорима које смо водили, у шта су грађани Србије могли и да се непосредно увере током садржајног програма посете шефа руске дипломатије. Мени је велико задовољство што је на крају рекао да је то једна од најбољих посета које је имао у својој каријери, рекао је Дачић и указао да је његова жеља била да управо Лавров свечано отвори Центар за руске студије, али је због, како је шаљиво рекао, «љубоморе других факултета» шеф руске дипломатије ипак био гост Ректората Београдског универзитета.

          Дачић је у име Министарства спољних послова поклонио књиге које је Министарство направило у сарадњи са Архивом, а које садрже преглед свих докумената који су везани за односе Србије и Русије, не само у последњих 180 година, него још од средег века.

          Захваливши се на тој «изузетној части», прогласио је Центар за руске студије - отвореним.

          Руководилац Центра, професор Атлагић, указао је да је идеја да се оснује овакав центар постојала више од деценију и по, али да то раније није било могуће.

          - Нама је неопходно место где ће наши студенти учити о Русији, јер веома мало о њој знају (Москва, Петроград, Сочи и наравно Путин). Овај центар је производ жеље да научну заједницу упознамо са Русијом и нећу да будем лажно скроман - чинимо велику ствар за научну заједницу Србије, јер се овим чином коначно придружујемо великим светским универзитетима, који редовно имају департмане за руске и словенске студије, оценио је Атлагић.

          Поздрављајући скуп, и Атлагић је исказао захвалност Илићу и Бајатовићу, као и руководству НИС-а, затим члановима Савета који руководи центром професорима Милану Јовановићу, Чаславу Копривици, Александру Митићу, Радојки Ковач и Снежани Лакићевић, Јелени Савниченко, али и указао да, «на жалост, овде нема људи из бизниса».

          -  Овом приликом их позивам да се укључе у рад Центра, јер је то најмање што могу да учине, не само за студенте БУ, него за сопствену земљу која се овде индиректно промовише. Нека их ове празне полице на то подсете. А кад смо код празних полица, морам да поменем једно значајно име и једну организацију из Русије. То је Руска хуманитарна мисија, и њено одељење за Балкан на чијем је челу Бранимир Нешић који је данас са нама. Руска хуманитарна мисија је та која ће обезбедити највећи део ове библиотеке и допремити књиге које смо ми поручили. И они су ти који ће обезбедити руски језик на ФПН. После петнаест година руски језик се враћа на Факултет политичких наука и биће трајно ту, то је наш задатак, рекао је Атлагић.

          Скупу се обратио и некадашњи декан Балша Шпадијер који је указао да Центар много обећава јер „расте нова генерација захваљујући којој ће све бити баш онако како желимо између наша два блиска народа”.

           „Имам осећај као да је Центар одувек постојао, а није. Али, Центар је увек међу нама постојао, јер смо ми, бар моја генерација, у некој мери уствари руски ђаци», рекао је Шпадијер.

          Министар Ивица Дачић је одговарајући даље на питања новинара, између осталог поручуио да пошто приштински званичници наводе да треба ревидирати споразум о Заједници српских општина, у том случају ће и Србија “ревидирати Бриселски споразум”.

          „Србија је испунила све, интегрисали смо наше људе у приштинске институције, учествовали на изборима, без нас не може да опстане влада у Приштини. Шта сад хоће, да нас натерају да ми изађемо из преговора? Али, председник Вучић то води, тако да нећу да искачем из званичне политике. Кад би се Србија понашала у складу са међународним правилима, повукла би Бриселски споразум, јер ни после пет година није формирана ЗСО и тражила би да се врате српске институције. Онда бисмо видели шта и како ће... Ако је све завршено око Косова, зашто нас зову на разговоре? Не разумеју да без договора са Србијом нема стабилности у региону”, истакао је Дачић и указао да је перфидно што се Србија «стално опомиње да нема европског пута ако не направи договор са Приштином, док се Приштина на путу ка ЕУ не условљава компромисом са Београдом».

          - То се онда тумачи као да је већ све решено и да Србија треба да попусти и призна независност Косова. То је потпуно погрешан пут. Ако многе земље у свету преиспитују свој став према томе, зашто би Србија радила другачије. Неће ваљда Шпанци бити већи Срби од нас”, рекао је Дачић.

          Диана Милошевић