Србија дозволила да територија АКМО/КиМ буде – на њену штету - више него удвостручена
МИНУЛИХ ДЕЦЕНИЈА СУ СВЕ АДМИНИСТРАТИВНЕ ЛИНИЈЕ ВОДИЛЕ СМАЊИВАЊУ СРПСКИХ ЗЕМАЉА
* До 1946 године Косово и Метохија су обухватали геопростор 15 општина које су и сада у њиховом саставу: Вучитрн, Глоговац, Качаник, Косово Поље, Липљан,Обилић, Приштина, Србица, Урошевац, Штимље, Дечани, Ђаковица, Клина, Ораховац и Сува Река. Њихова површина била је 5.156 км2, са укупно 708 насеља
* Потом су КиМ прикључене територије општина: Пећ, Исток, Зубин Поток, Звечан, Косовска Митровица, Подујево, Приштина, Косовска Каменица, Ново Брдо, Гњилане, Витина, Штрпце, Призрен и Гора.
* Површина наведених општина износи 5.217 км2 са укупно 670 насеља. Геопростор Покрајине је тако увећан са 5.156 км2 на 10.373, а број насеља повећан је са 708 на 1378. Геопростор централног дела Србије тиме је смањен за 9,23%, а његова компактност значајно нарушена
* Данашње границе Аутономна Косовско-метохијска Област је добила 1959. године проширењем на северу када су, највише залагањем тадашње српске политичке елите, делови општине Рашка насељени искључиво српским живљем изузети из састава Централне Србије и придодати Области као делови општине Лепосавић. Та територија са 530 км2. и 71 насељем повећала је геопростор Покрајине на 10.912 км2
_____________________________________________________________________________________
УСПОСТАВЉАЊЕ административних линија је веома опасна политичка игра. Годинама егзистрају као невидљиве, а зачас могу да прерасту у праву државну границу.
Срби нису имали срећу са такозваним административним линијама, које су углавном доводиле до смањивања њихове државне територије.
Тако су поједини градови и општине, који су деценијама па и стотинама година били у саставу Србије и са већинским српским становништвом, преко ноћи ''пребацивани'' што на Косово, што у Хрватску или Македонију..
Након другог светског рата прво се са територијом Србије поиграо Милован Ђилас, професионални револуционар, који је тек након непоправљиве штете коју је направио држави Србији постао дисидент и миљеник појединих држава запада. Он и његова комисија, приликом постављања административне линије према Хрватској, оставили су Србију без Барање.
Зоран Спасић
Али, сваку машту превазилази начин на који се у релативно кратком времену вишеструким исцртавањем административних линија уобличила данашња територија самопроглашене ''Републике Косово''. Јер, садашња територија Косова и Метохије није у њиховим правим природно-географским и историјско-географским границама.
У периоду после Другог светског рата, границе и величина Косова и Метохије кројени су на основу политички неаргументованих одлука, при чему је приоритетно узиман у обзир принцип етничке већине.Тај принцип је неприхватљив, не само за Србију, већ и за међународну заједницу, јер омогућује цепање територије суверене земље и сепаратизам те ствара опасне предуслове за међунационална сукобљавања.
Наиме, геопростор Косова и Метохије је кроз историју мењао господаре и улазио у целини или делимично у ивичне делове њихових привремених запоседања, али га је само Србија учинила језгром своје државе и средиштем своје демографске, економске и културне снаге.
Током прохујалих векова територију Косова и Метохије чинили су Косовска котлина и ужи део Метохијске котлине.
Косовска котлина захвата геопростор од Качаника до Косовске Митровице, дужине око 85 км и просечне ширине око 26 км. Метохијска котлина захвата ужи геопростор, од северних падина Шар планине до јужних падина планина Жљеб и Мокра гора, без територија Призренске котлине, Ругове, Пећке котлине и Пећког Подгора.
Тим геопросторима обухваћена је и територија Дренице, од планине Црнољева до Суве планине.
Данас се, као много пута у историји, држава Србија бори против моћних противника у настојању да поврати суверенитет над Косметом. Просто је невероватна лакоћа којом су општине Јужне Србије неосновано припајане административној територији Косова и Метохије у Југославији. А данас видимо колико је велики проблем да се иједна одвоји од ње.
Да би се целовито размотрило територијално одређење Косова и Метохије неопходно је да се сагледају три значајна периода: период до 1946. године, период од 1946. до 1959. године и период после 1959. године до данашњих дана.
До 1946 године Косово и Метохија су обухватали геопростор следећих 15 општина које су и сада у њиховом саставу: Вучитрн, Глоговац, Качаник, Косово Поље, Липљан,Обилић, Приштина, Србица, Урошевац, Штимље, Дечани, Ђаковица, Клина, Ораховац и Сува Река.
Површина наведених општина обухвата 5.156 км2, са укупно 708 насеља.
То је геопростор једне од најстаријих европских држава – немањићке Србије, чије се језгро налазило баш на косовско-метохијској територији и чији је историјски континуитет прекинут турском најездом, да би у новим измењеним околностима поново био успостављен 1912-1913. године.
Наведени геопростори Косова и Метохије су територије које су чиниле саставни део Краљевине Србије и касније Краљевине Југославије све до 1945. године. Стварањем геопростора Краљевине Југославије, статус и величина те покрајине нису мењани али је територија 1928. године подељена на три бановине (Зетску, Моравску и Вардарску).
Комунистичка партија Југославије је 1938. године створила назив Космет за подручје Косова и Метохије.
По завршетку II Светског рата - 9. јула 1945. године - Обласна народна скупштина Косова и Метохије донела је резолуцију којом се изражава жеља становништва да та област буде прикључена федералној Србији као њен саставни део.
Након што је 23. јула 1945.године ту резолуцију потврдило Председништво АВНОЈ, Председништво Народне скупштине Србије, донело је 01. септембра 1945. Закон о установљавању и устројству Аутономне Косовско-метохијске области.
Тада је геопростор централног дела Србије имао површину 61.724 км2
Геопростор Косова и Метохије од 1946. године значајно је променио величину и територију у оквиру Србије и Југославије под административним називом Аутономна Косовско-метохијска Област (АКМО).
Ранијем геопростору Косова и Метохије прикључене су територије општина: Пећ, Исток, Зубин Поток, Звечан, Косовска Митровица, Подујево, Приштина, Косовска Каменица, Ново Брдо, Гњилане, Витина, Штрпце, Призрен и Гора.
Површина наведених општина износи 5.217 км2 са укупно 670 насеља. Геопростор Покрајине је увећан са 5.156 км2 на 10.373, а број насеља повећан је са 708 на 1378. Геопростор централног дела Србије је смањен за 9,23%, његова компактност значајно нарушена, а за то с географског, историјско-географског и антропо-географског становишта није било никаквих разлога ни оправдања.
То је била искључиво политички скројена територија са основним геополитичким циљем да се отргну од јужне и централне Србије делови геопростора у којима нема Албанаца или су занемарљива мањина и тиме измени политичко територијална организација земље.
Данашње границе Аутономна Косовско-метохијска Област је добила 1959. године проширењем на северу када су, највише залагањем тадашње српске политичке елите, делови општине Рашка насељени искључиво српским живљем изузети из састава Централне Србије и додати Области као делови општине Лепосавић.
Та територија са 530 км2. и 71 насељем повећала је геопростор Покрајине на 10.912 км2.
Територија општине Лепосавић аутентично је српска целина која ни по којем објективном резону не припада геопростору Косова и Метохије.
Априла 1963. године АКМО је уздигнута на ниво покрајине, поставши Аутономна Покрајина Косово и Метохија.
Новембра 1968. године име покрајине је промењено у Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово, чиме је Метохија уклоњена из назива. Према уставу Србије из 1974. године, Косово је имало веома широку аутономију.
Од 1990. године геопростор покрајине по Уставу Републике Србије поново носи назив Аутономна Покрајина Косово и Метохија.
По свему судећи државне границе, не само на Балкану, већ ни у Европи и свету нису непромењиве. Зато морамо настојати да очувамо и нашу територију и наш идентитет.
(Зоран Спасић, политички аналитичар)
