Одавде су свим државама упућени опасни позиви да признају Косово

Из говора председника Тадића у Генералној скупштини Уједињених нација

  • Усред преговора био је покушај да се поставе царински пунктови на администаративној граници Србије и северног Косова. Са намером да се подсете Срби да преговарају у тренутку док им је истовремено уперен пиштољ у главу и док су изложени сталној претњи међународном изолацијом
  • Питање српског становништва на северу Косова мора бити решавано у складу са постојећом реалношћу
  • Друго важно питање је одговарајућа имплементација децентрализације Косова. Све српске енклаве које су изоловане морају имати политичку, судску и економску праксу у складу са стандардима који ће им омогућити даљи напредак
  • Треће важно питање је статус Српске православне цркве и њених светиња на Косову. СПЦ мора уживати спрецијалан статус како би очувала свој идентитет
  • Радујем се дану када ћу моћи да станем овде и да саопштим да смо решили ова питања и да смо пронашли компромисно решење прихватљиво за све, а не наметнуто, којим би једна страна добила све што је икада желела, а друга ништа

       БЕОГРАД има два истовремена циља: да обезбеди решење за Косово које ће бити прихватљиво за све и дати чврсте гаранције српској заједници, и убрзавање напретка ка чланству у ЕУ.

       Оба ова циља су остварива и било би глупо да било ко помисли да ће један од тих циљева бити жртвован зарад другог. На другима је да одлуче да ли сматрају да је реализовање оба ова циља добро за цео регион и његову стабилност. Ми смо уверени да је то у интересу свих.

       Уверен сам да је Србија испунила услове да добије статус кандидата за чланство у ЕУ. Такође верујем да је моја земља спремна да почне приступне преговоре.

       Уколико се то догоди, први пут после 20 година релативне изолације, Србија ће почети да верује у то да ЕУ на њу гледа као на саставни део Уније.

       Поздрављам пријем Јужног Судана у УН, али указујем да је та држава добила независност после договора којима су претходили дуготрајни преговори две стране. За тако нешто мора да постоји компромис измедју свих страна јер не постоје пречице.

       То правило се, међутим, није поштовало када су албанске власти на Косову 2008. године једнострано прогласиле независност од Србије, кршећи основне принципе Повеље УН и других међународних докумената.
____________________________________________

“Очекујемо да ће Кфор и Еулекс задржати неутралност, што је у складу са њиховим мандатом.”
_________________________________________

       Раније ове седмице чули смо са овог места опасне позиве упућене свим државама да признају Косово. Такви позиви не доприносе регионалној стабилности, већ умањују наше могућности да пронађемо решење које је прихватљиво за све.

       Преговори Београда и Приштине, који се воде уз посредовање ЕУ, били су прекинути у јулу због покушаја да се поставе царински пунктови на административној линији Србије и севера Косова. Влада у Београду је учинила све да спречи ширење насиља.

       Али, да ли је то било неопходно? Ефекат је био да се подсете Срби да преговарају у тренутку док им је истовремено уперен пиштољ у главу и док су изложени сталној претњи међународном изолацијом.

       У наредним месецима предстоје бројне теме о којима Београд и Приштина морају да разговарају. Србија ће бити веома активна у том дијалогу. Очекујемо да ће Кфор и Еулекс задржати неутралност, што је у складу са њиховим мандатом.

       За напредак је потребно поверење. Преговори и помирење не могу бити остварени кроз једностране поступке само једне стране. Не може се очекивати успех када постоје претње и када се догадјају физички напади усред преговора.

       Последњих неколико година је више пута разматрано питање заштите српског културног блага на Косову, али и поред тога што су постигнути одређени договори - у пракси то није спроведено.

       Питање српског становништва на северу Косова мора бити решавано у складу са постојећом реалношћу.
___________________________________________

“Србија, као чланица УН, могла са још више ентузијазма да се бави питањима који су од важности за целокупну међународну заједницу.”
___________________________________________

       Друго важно питање је одговарајућа имплементација децентрализације Косова. Све српске енклаве које су изоловане морају имати политичку, судску и економску праксу у складу са стандардима који ће им омогућити даљи напредак.

       Треће важно питање је статус Српске православне цркве и њених светиња на Косову. СПЦ мора уживати спрецијалан статус како би очувала свој идентитет.

       Четврто важно питање које мора бити решено је проблем имовине. Неколико хиљада захтева којима се потражује приватна имовина и даље стоји нерешено, али да постоје и бројни случајеви нерешене власничке структуре предузећа.

       Радујем се дану када ћу моћи да станем овде и да саопштим да смо решили ова питања и да смо пронашли компромисно решење
прихватљиво за све, а не наметнуто, којим би једна страна добила све што је икада желела, а друга ништа.

       Београд представља добар пример за регион када је у питању помирење медју народима, успостављање владавине права и борба против организованог криминала.

       Кандидатура Србије и преговори о чланству важни су и за ЕУ, док би Србија, као чланица УН, могла са још више ентузијазма да се бави питањима који су од важности за целокупну међународну заједницу.

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари