Дикић тврди да му је Милова полиција подметнула мобилни телефон и убацила кључеве у аутомобил
САВЈЕТ ЗА ГРАЂАНСКУ КОНТРОЛУ ПОЛИЦИЈЕ ПОСЕСТИО У ПОДГОРИЧКОМ ЗАТВОРУ 13 ПРИТОВРЕНИХ ГРАЂАНА СРБИЈЕ
- Савјету није саопштена ниједна примједба, било које врсте, поводом начина и тока саслушања или о постојању било каквих притисака полицијских службеника према задржаним односно притвореним лицима. Није евидентирана ни једна примједба по доласку у службене просторије полиције о постојању прекорачења овлашћења, мучењу и другом непрофесионалном поступању
- Б. Д. (Братислав ДИКИЋ), бивши командант Жандармерије Србије, имао је примједбу око кључева и телефона који су му, како каже, подметнути од стране полицијског сарадника. Тај телефон је, према наводима, добио испред “Делта цитy”-ја непосредно пред хапшење, а кључеве је у ауто убацио полицијски сарадник приликом напуштања моторног возила након чега је услиједило моментално хапшење
- ДИКИЋ (према извештају Савјета): “Позив да попијемо ракију у кућу нисам прихватио и тако вероватно избегао могућност да будем ухапшен у објекту у којем је допремљено оружје” (ово са падежима је овако у извештају Савјета)
- М. А. (1990), из Шапца, пољопривредник и такси возач каже да је полиција при упаду у собу у мотелу “Венеција” била груба “што се дало за очекивати када су мислили да смо терористи”. Каже да су касније били коректни и атмосфера и понашање према њима је било нормално. “Наредили су да стојим уза зид. Почео сам да дрхтим јер не могу пуно да стојим на ногама. Полицајац ми је тада пришао и рекао “Шта дрхтиш пичкице”… “Инспектор у цивилу је био љубазан. Донио ми је патике да обујем јер сам му претходно објаснио које су моје. Патике су, то се сећам, не знам како и зашто, биле испљуване”
- А. Ч. (1983) из Шапца, возач санитета у Општој болници, истиче да је у Црну Гору дошао из вјерских разлога. Слободе је лишен у мотелу “Венеција”. “Упала је полиција, тражила је оружје. Неке од нас су бацили на под и везали. Прије него сам везан ударили су ме пендреком по леђима. Нисам пружао отпор. Само смо одговарали на њихова питања. Полицајац који је стајао изнад мене ударио ме је пиштољем у лице”
- С. Ћ. (1979), из Шапца, музичар - гитариста, лишен је слободе у мотелу “Венеција”. Притисли су ме (полиција) уз зид и везали руке. Викали су “Где је оружје, где је оружје” и “Запамтићете ви Црну Гору”. Не знам чиме, нисам смео да гледам сем у зид, али ударили су ме неколико пута, мислим укупно три, по глави. Момка поред мене, Милоша Аћимовића, малтретирали су због тетоваже. Ударали су га. Чуо сам и друге ударце и јауке. Када су претресли наше ствари и собу потпуно су се променили. Шалили су се са нама. Мом брату од ујака Ивици су рекли “Ивица сад ће ти доћи Марица”
ЦРНА ГОРА
САВЈЕТ ЗА ГРАЂАНСКУ КОНТРОЛУ РАДА ПОЛИЦИЈЕ
Подгорица, 23. октобар 2016. године
ИЗВЈЕШТАЈ О ПОСЈЕТИ ОКРИВЉЕНИМ ПРИТВОРЕНИМ ЛИЦИМА
Увод
Одређени медији дана 16. октобра 2016. године објавили су информацију да је полиција спријечила терористичко дјеловање планирано у вечерњим сатима.
Тог дана, 16. октобра 2016. године, у Црној Гори су одржани редовни парламентарни избори а у појединим општинама и избори за локалне скупштине.
Опозиционе партије су покушај терористичког дјеловања и активности полиције на његовом сузбијању препознале и као чињеницу која утиче на изборну вољу док су из Владе и владајуће партије саопштили да покушај удара на систем не треба доводити у контекст изборног процеса и да активности надлежних државних органа нису утицале на резултат избора.
Полицијске и активности државнотужилачке организације
Истог дана, око 13 сати, званично се огласио и старешина полицијске организације. Саопштено је да је Управа полиције у сарадњи са Агенцијом за националну безбједност и уз координацију и по налогу Специјалног државног тужилаштва, а поступајући сходно оперативиним и обавјештајним подацима којима је располагала, лишила слободе, дана 16. октобар 2016. године, двадесет (20) лица, држављана Републике Србије, док се за једним
лицем, такође држављанином Србије, трага.
Ова лица су, према изјави директора управе полиције од 16. октобра 2016. године, осумњичена да су на територији Црне Горе починила кривична дјела стварање криминалне организације и тероризам. Они су, како се сумња, ушли у Црну Гору и имали намјеру да прво преузму аутоматско оружје а потом да 16. октобра 2016. године, у вечерњим сатима, изврше нападе на институције система, полицију и представнике државних органа, не искучујући могућност напада на високе државне званичнике.
Министар унутрашњих послова саопштио је, истог дана, да није званично информисан од Управе полиције о лишавању слободе групе лица и да незваничне информације које посједује неће јавно износити. Изразио је забринутост због необавјештавања од стране Управе полиције.
Дана 17. октобра 2016. године званично се огласило Врховно државно тужилаштво (ВДТ) Црне Горе. Саопштено је да је у просторијама Специјалног државног тужилаштва саслушано 20 особа које су лишене слободе због постојања основа сумње да су извршиле кривична дјела – стварање криминалне организације у стицају са кривичним дјелом тероризам.
Након саслушања за 14 особа је донијето рјешење о задржавању до 72 сата док је 6 лица пуштено на слободу. Из ВДТ Црне Горе је саопштено да се основано сумња да је почетком октобра у Србији и Црној Гори формирана криминална организација, с циљем утицаја на законодавну и извршну власт у Црној Гори. “Сумња се да је план ове организације био да у вријеме проглашења резултата на парламентарним изборима, уз употребу оружја, нападну окупљене грађане испред Скупштине Црне Горе и службенике Управе полиције, а да потом заузму просторије Скупштине, с намјером да прогласе изборну побједу одређених политичких партија.
Такође се сумња да је план криминалне организације било лишавање слободе Премијера Црне Горе. У току поступка утврђено је да су криминалну организацију, осим лица која су лишена слободе, чинила и лица на чијој се идентификацији и лишавању слободе и даље интензивно ради”.3
Активности грађанске контроле полиције
Савјет за грађанску контролу полиције огласио се такође 16. октобра 2016. године, након извршене консултације свих чланова, констатујући потребу да се пажљиво прати укупно поступање полиције и поруку јавности да ће грађанска контрола полиције поступати у складу са својим законским овлашћењима и задацима на пољу заштите основних људских права и слобода и промовисања полицијског интегритета.
Савјет за грађанску контролу рада полиције поднио је Врховном државном тужилаштву Црне Горе захтјев за посјету лицима за које је донијето рјешење о задржавању до 72 сата. Када је истражни судија Вишег суда у Подгорици донио рјешење о једномјесечном притвору Савјет је поднио захтјев предсједнику Вишег суда за посјету притвореним лицима у Заводу за извршење кривичних санкција (ЗИКС).
На захтјев Савјета предсједник Вишег суда је одговорио истог дана одобравајући посјету свим притвореним лицима (14).
У име Савјета посјету је извршио предсједник мр Александар Саша Зековић.
Савјет се захваљује на ажурном односу Суда и похваљује ефикасност судске власти цијенећи да је испољени приступ у функцији заштите права притворених лица, привржености државе Црне Горе заштити од мучења и нечовјечних и понижавајућих поступка и да почива на принципу повјерљивости и сарадње.
Посјета притвореним лицима у ЗИКС - Затвор Подгорица
Дана 21. октобра 2016. године представник Савјета за грађанску контролу рада полиције, мр Александар Саша Зековић, предсједник Савјета, посјетио је сходно ванредној дозволи предсједника Вишег суда у Подгорици, лица којима је истражни суда овог суда одредио притвор због због постојања основа сумње да су извршили кривична дјела – стварање
криминалне организације у стицају са кривичним дјелом тероризам.
Посјета је извршена наведеног дана у интервалу од 9.30 до 14.15 сати.
Разговор је обављен са укупно тринаест (13) притворених лица и то овим редом: Б. Д. (1), П. А. (2), Д. С. (3), С. Ћ. (4), М. Д. (5), А. Ч. (6), С. Ђ. (7), И. М. (8), Д. М. (9), М. А. (10), Н. Ђ. (11), Б. М.(12) и К. Х.(13).
Из Савјету непознатих разлога разговор није реализован са притвореником А. А. због чега ће Савјет затражити поново, код Вишег Суда, ванредну дозволу за посјету Затвору Подгорица.
Током посјете, приликом разговора са првим притвореним лицем, два службеника затворске полиције су била присутна у истој просторији на начин што су сједјели на клупи одмах уз притворено окривљено лице. Представник Савјета је скренуо пажњу на одговорајући стандрад и замолио да свом непосредном старешини укажу на то.
Саопштили су да им је тако наређено на шта је представник Савјета саопштио да је посјетилац и да ће у потпуности поштовати наређења затворске управе али да је у конкретном случају довољно осигурати визуелни надзор без непосредног присуства затворске страже у истој просторији са притвореним лицем обзиром да се разговора о поштовању људских права.
При самом крају разговора са првим притвореним окривљеним лицем представник ЗИКСа је обавијестио предсједника Савјета да је уважена сугестија и да ће се службеници ЗИКС-а, задужени за обезбјеђење, налазити испред просторије уз отворена врата.
Након тога сви наредни разговори реализовани су на описани начин и протекли су без примједби и проблема било које врсте.
Поштовање права лица лишених
слободе односно лица у притвору
Посебан значај током посјете Савјет је придао следећим правима лица задржаним и притвореним од стране полиције: (1) право да о свом задржавању и притварању обавијести лице по свом избору, (2) право на услуге адвоката и (3) право на медицински преглед.
(1) Савјет за грађанску контролу полиције не може са потпуном сигурношћу потврдити да је код особа лишених слободе а са којима су затворске власти омогућиле контакт (са њих укупно 13 је разговарао представник Савјета) испоштована законска обавеза полиције да одмах, а најкасније у року од 24 часа од часа лишења слободе, обавијесте породицу
особе лишене слободе. Сва лица с којима је разговарано су се похвално изразила о поступању надлежног тужиоца по питању обавјештавања њихових породица.
(2) Сва лица, сем једне особе, су слабог имовног стања и додијељен им је бранилац по службеној дужности приликом првог саслушања код тужиоца. Само једна притворена особа имала је експлицитне примједбе да јој полиција није омогућила приступ адвокату. Представнику Савјета је казала да јој је полиција саопштила да ће јој бити омогућен приступ адвокату приликом првог саслушања код тужиоца. Међутим, интересантно је да
иста особа тада није захтијевала адвоката “сматрајући да јој неће требати јер је невина”.
Нека притворена лица су отказала услуге додијељених адвоката, због недовољног повјерења али и због непознавања и неразумијевања функционисања судских процедура. Једно притворено лице позитивно је препознало поступак браниоца по службеној дужности који је на његов рачун у затворској кантини уплатио одређени новчани износ. Представник Савјета приликом посјете је примјетио је да је такав гест адвоката окривљеној притвореној особи нарочито значио. Предсједник Савјета се додатно обратио дипломатском представништву Републике Србије у Црној Гори с апелом да се већа пажња, због укупних, изузетно лоших, имовинских прилика притворених лица и њихових породица обрати квалитету њихове правне заштите и правне помоћи.
(3) Савјет констатује да је свим задржаним и притвореним лицима омогућена одговарајућа здравствена њега а екипа Завода за хитну медицинску помоћ је више пута интервенисала током боравка ових лица у просторијама за задржавање Центра безбједности (ЦБ) Подгорица. Сва лица су се веома похвално изразила о поступању полицијских службеника у вези њиховим захтјевима за преглед љекара. Саопштили су да су полицијски службеници професионално и брзо реаговали а да се медицинска екипа у
просторијама за задржавање појавила у року не дужем од 15 минута.
Савјет констатује да притворена лица нису имале примједбе на начин и ток спровођења љекарског прегледа и исти су реализовани без присуства (домета) полицијских службеника. Није било конкретних примједби на доступност медицинске документације сем у једном случају на начин што је притворено лице објаснило да није добило извјештај са прегледа али да “не сумња да је тај извјештај доступан и у посједу његовог адвоката”.
Савјет за грађанску контролу полиције констатује да током обезбјеђења лица лишених слободе и трајања тужилачког задржавања у просторијама ЦБ Подгорица у потпуности је испоштовано достојанство свих задржаних и притворених особа и код истих, на било који начин, није евидентирано вријеђање личности или омаловажавање.
То потврђују искази свих 13 особа које је Савјет посјетио дана 21. октобра 2016. године у Затвору Подгорица ЗИКС-а.
Савјету није саопштена ниједна примједба, било које врсте, поводом начина и тока саслушања или о постојању било каквих притисака полицијских службеника према задржаним односно притвореним лицима. Није евидентирана ни једна примједба по доласку у службене просторије полиције о постојању прекорачења овлашћења, мучењу и другом непрофесионалном поступању.
Имајући у виду ове чињенице, и све детаље обављених разговора током посјете, Савјет се није интересовао код Управе полиције за додатне гаранције против злостављања јер на то није указало ни једно притворено лице.
Иако то није у његовој надлежности Савјет је регистровао, током посјете, да су сва притворена лица веома похвално изразила о односу и поступању особља истражног затвора и затворске полиције. Похвално су се изјаснили по питању квалитета исхране, медицинске помоћи и односа осталих притворених лица (цимера_ки) према њима. Једно притворено лице је указало на недостатак јастука и ћебета што је позитивно ријешено током саме посјете представника Савјета односно током наставка разговора са осталим притвореним лицима. Цимери_ке су помогли окривљеним притворнеим лицима из ове групе у обезбјеђењу адекватне гардеробе (чисте и топле) обзиром да су личне ствари, код највећег броја њих, приликом лишавања слободе, остале на лице мјеста (мотел “Венеција”).
Савјет је регистровао у одређеном броју случајева наводе лица лишених слободе да су и поред потпуне сарадње са полицијским службеницима били предмет могућег прекорачења овлашћења и непотребног понижавајућег третмана.
На основу расположиве документације у коју је Савјет имао увид код ниједног лица нису регистроване озбиљније посебно теже тјелесне повреде.
Савјет је указао на могућност покретања одговарајућих поступака пред унутрашњом и грађанском контролом полиције што притворена окривљена лица која имају описано искуство нису прихватила.
Током посјете и након ње, Савјет је посебно имао у виду запажање да познавање законских процедура а посебно стандарда у поступању полиције и њеној обавези поштовања људских права није задовољавајуће код притворених окривљених лица. С тим у вези је и обраћање дипломатском представништву Републике Србије у Црној Гори као и сама реализована посјета Савјета која је у складу са домаћим и међународним стандардима и у функцији заштите права притворених лица.
Притворена лица која су указала на појединачно поступање службеника полиције била су категорична да не желе да се спроводе поступци против истих сматрајући да разумију њихов почетни приступ и “грубост” обзиром да су примјењивали полицијска овлашћења према лицима која се доводе у вези са најозбиљнијим криминалним активностима.
Имајући у виду лично професионално искуство представника Савјета (радио је и на случају утврђивања прекорачења овлашћења у полицијској операцији “Орлов лет”) али и укупну документацију Савјета тим поводом као и раније тековине у раду, Савјет констатује да је унапријеђен капацитет и поступање полиције у операцијама високог ризика а посебно према грађанима који се доводе у вези са извршавањем најтежих кривичних дјела.
Простора за даље унапређење има и на то указују индивидуалне изјаве притворених лица (погледати даље).
Полицијска операција: Непосредна запажања
задржаних и притворених лица
К. Х. (1977), из Београда, дипломирана сценографкиња за ТВ, позориште и филм, није имала примједби на поступање полиције током лишавања слободе и задржавања у просторијама за обезбјеђење.
Напоменула је да није извршен њен лични претрес а да је претрес њене торбице обавио мушкарац.
Б. М. (1955), из Новог Сада, грађевинска техничарка у пензији, лишена је слободе у хостелу. Каже да су полицијски службеници наредили да покупе своје ствари из собе пођу са њима у станицу. Одмах су им, у соби, одузели телефоне. Њима из собе нису везане руке приликом одвођења. Каже да је касније протествовала због уизмања ДНК као и да је све вријеме тражила контакт са адвокатом. На листу папира у канцеларији је написала све примједбе које је имала у вези са поступањем полиције. Тражила је да се то званично заведе. Инспектор је упутио да све примједбе у вези поступања полиције саопшти тужиоцу приликом разговора са њим.
Нагласила је да је у Црну Гору дошла да би договорила промоцију књиге и сусрела се са “легендарним четничким војводом Ч. Д. који је преживео страшна страдања”. Каже да је хтјела да контактира “сведоке историје” Д. В. и Ч. Д. Истиче да је активна у Свечетничком Српском покрету.
Н. Ђ. (1982) из Шабца, руковалац грађевинских машина, истиче да није пружао отпор при лишавању слободе али га је полицајац ударио неколико пута, по леђима, док је стајао окренут главом ка зиду. Истиче да не жели да то пријављује јер разумије да полиција треба бити груба према онима за које мисле да су терористи. “Вероватно су имали дојаву да смо наоружани до зуба и били су груби. После, кад су видели да смо безопасни, били су љубазни и коректни”. Истиче да је симаптизер равногорске идеје и да је то у Србији дозвољена активност и да због не би треба да одговара.
М. А. (1990), из Шапца, пољопривредник и такси возач каже да је полиција при упаду у собу у мотелу “Венеција” била груба “што се дало за очекивати када су мислили да смо терористи”. Каже да су касније били коректни и атмосфера и понашање према њима је било нормално. “Наредили су да стојим уза зид. Почео сам да дрхтим јер не могу пуно да стојим на ногама.
Полицајац ми је тада пришао и рекао “Шта дрхтиш пичкице”, “уплашио си се а”. Тада ме је ударио неколико пута чизмом у колено и по листу где имам тетоважу као и песницом у леђа. Заболело ме је и скоро да сам пао” казао је овај притвореник представнику Савјета за грађанску контролу полиције. “Инспектор у цивилу је био љубазан. Донио ми је патике да обујем јер сам му претходно објаснио које су моје. Патике су, то се сећам, не знам како и зашто, биле испљуване”.
Рекао је да је у Црну Гору дошао због посјете манастири и да је симатизер четника. “Мој прадеда Милан је носилац Албанске споменице и ми његујемо на тај начин ту традицију. Увек кад могу обилазим и идем на четничке скупове. Најчешће помажемо радом по манастирима”. У просторијама за задржавање полицијски службеници су били, истакао је овај притвореник, љубазни и професионални.
Д. М. (1966), из Гроцке, керамичар, нема примједби на поступање полиције. “Инспектор у цивилу држао ме је за руку, други иза њега, читао је наглас имена људи са списка и потврдио сам када је прочитао моје име”. Похвалио је однос полицијских службеника током задржавања и истакао да је медицинска помоћ, коју је тражио неколико пута, због проблема са притиском које има, била брза и беспрекорна.
И. М. (1980), из Шабца, грађевински радник, нема личних примједби на поступање полиције али је “чуо ударце када су полицајци ударали друге у соби”. Каже да је напета атмосфера трајала неколико минута и да је попустила пошто је полиција извршила претрес собе.
Полицијски службеници према казивању овог притвореног лица су након тога били љубазни и коректни - “Питали су нас да ли нас стежу лисице и ко би се пожалио они би попустили. Коме је било хладно дозволили су да се обуче. После кад смо сазнали за што нас оптужују разумео сам поступак полиције”. Истиче да је симпатизер равногорске идеје и да је у Црну Гору допутовао због похођења манастира Острог.
С. Ђ. (1964), из Гроцке, кројач, истиче да је слободе лишен у хостелу. Није каже био везан већ су му тражена документа, дао их на увид а потом је љубазно замољен да пође у полицијску станицу. Каже да му је преминула кћерка и да не пропушта прилику да посјети манастир Острог. Могућност за путовање понудио му је Д. А. који му је и дао новац за смјештај. “Срамота ме је што сам оволико потресао своју породицу. Ништа о овоме не знам. Не могу да схватим, стално размишљам, како сам дошао у везу са овим” казао је овај притвореник приликом посјете грађанске контроле полиције.
А. Ч. (1983) из Шапца, возач санитета у Општој болници, истиче да је у Црну Гору дошао из вјерских разлога. Слободе је лишен у мотелу “Венеција”. “Упала је полиција, тражила је оружје. Неке од нас су бацили на под и везали. Прије него сам везан ударили су ме пендреком по леђима. Нисам пружао отпор. Само смо одговарали на њихова питања. Полицајац који је стајао изнад мене ударио ме је пиштољем у лице” (показује лијеву јагодицу). Представнику Савјета за грађанску контролу полиције је саопштио да штрајкује глађу и да је одбио инфузију. Истиче да му је жао што је тражио промјену адвоката: “Био сам љут на њега, рекао ми је да ће доћи у среду, а дошао је тек данас. Објаснио је да није имао дозволу. Сада разумем, и на основу разговора са Вама, да сам погрешио. Покушаћу да повучем тај захтев”.
М. Д. (1957), из Гроцке, бравар по занимању. Нагласио је да је дијабетичар и да је полиција све вријеме односа према њему то поштовала. Нема примједби на поступање полиције која га је лишила слободе у хостелу. Похваљује однос љекара. Истакао је да је симпатизер четничког покрета и да му је могућност да путује пружио Д. А. “Два пута сам био у Србији
на сличне скупове. Прича се о Дражи и певају песме. То ми се допало.” Похваљује однос и поступање према њему у тужилаштву. Каже да је без новца и да је то рекао адвокату додијељеном по службеној дужности. Након тога адвокат је на његов рачун у затворској кантини уплатио 50 еура. Кажу да су га у соби цимери одлично примили. “Сви су добри људи,
посебно новинар са наочарима” казао је он.
С. Ћ. (1979), из Шапца, музичар - гитариста, лишен је слободе у мотелу “Венеција”. Притисли су ме (полиција) уз зид и везали руке. Викали су “Где је оружје, где је оружје” и “Запамтићете ви Црну Гору”. Не знам чиме, нисам смео да гледам сем у зид, али ударили су ме неколико пута, мислим укупно три, по глави. Момка поред мене, Милоша Аћимовића, малтретирали су због тетоваже. Ударали су га. Чуо сам и друге ударце и јауке. Када су претресли наше ствари и собу потпуно су се променили. Шалили су се са нама. Мом брату од ујака Ивици су рекли “Ивица сад ће ти доћи Марица”. Истиче да је прву изјаву дао без присуства адвоката и да је рекао да нема новаца да га плати.
Д. С. (1974) из Шабца, рибар нема примједби на поступање полиције. Похваљује однос и посвећеност додијељене адвокатице. Приликом посјете представнице Амбасаде Републике Србије, у истражном затвору, дао је контакте својих родитеља да буду обавијештени да је у притвору. Каже да му је раније инспектор понудио да му он позове родитеље. Објаснио је да
су старији људи и да не жели да их полиција о хапшењу обавјештава тако касно. “Замолио сам да то ураде сутра. Међутим то ми више нико није понудио”. Истиче да је члан Равногорског покрета и да у Србији нису имали проблема никада због тога.
П. А. (1977) из Шабца, керамичар, при лишавању слободе спавао је у соби, са још три цимера, у мотелу “Венеција”,. “Викали су где је оружје, и били су груби али чим су видели да нема ништа попустили су и били добри према нама. Све време након тога били су коректни. Нисам пружао никакав отпор. Кад су упали окренули су ме лицем ка поду, везали. Тада ме је неки полицајац притиснуо чизмом или кољеном на десној страни леђа. Осјећао сам притисак на ребра. Одговорио сам да немам оружје. Ударили су ме у главу пиштољем најмање четири пута. Нисам се противио ударцима већ сам био миран и одговарао на питања. Тужиоцу сам се пожалио и одмах је наредио да ме одведу у Ургентни центар. Имао сам огуљотине по лицу и
носу. Лекару сам одговорио на сва питања у вези повреда. Унео је то у извештај. “Да сам на њиховом месту (мисли на полицију) можда бих исто поступио када видим да имам посла са неким ко је терориста. Ово не говорим да бих наудио неком из полиције већ само кажем како је тачно било” категоричан је био притвореник у разговору са грађанском контролом полиције. Похваљује тужиоца који му је дао списак адвоката да сам одреди кога да позову. Адвокат пред истражним судијом отказао ми је сарадњу јер није желио да ме бесплатно заступа. Не знам шта ће даље бити, да ли ће одредити неког другог, али немам новца. Каже да не зна зашто је доведен у вези са овим и да је у Црну Гору наводно допутовао само због посјете манастиру Острог. Истиче да је у телефонском имену имао број телефона од Синђелића са којим је успоставио контакт преко мреже “Фацебоок” и са којим је био у контакту поводом филма о Равногорском покрету.
Б. Д. (1970), бивши командант Жандармерије, специјалне јединице унутар Дирекције полиције Министарства унутрашњих послова Републике Србије, нема примједби на поступање униформисане полиције и затворске полиције. Истиче да су професионални за разлику од полиције у цивилу. Појаснио је да му је приликом лишавања слободе, пошто је везан, службеник у цивилу,око 52-3 године, сиједе косе, висине 1,85/-90, наводно више пута рекао “Хоћеш ли да те залијепим”.
Каже да му нису саопштена права и да зато није потписао документ који се на то односи. Имао је примједбе на садржај записника одузетих предмета и ствари али их, на интересовање Савјета, није унио у исти већ је чак, и поред наводних примједби, исти потписао.
Имао је примједбу око кључева и телефона који су му како каже подметнути од стране полицијског сарадника. Тај телефон је, према наводима, добио испред “Делта цитy”-ја непосредно пред хапшење а кључеве је у ауто убацио полицијски сарадник приликом напуштања моторног возила након чега је услиједило моментално хапшење.
“Позив да попијемо ракију у кућу нисам прихватио и тако вероватно избегао могућност да будем ухапшен у објекту у којем је допремљено оружје”.
Истиче да је од првог тренутка инсистирао да се уради детаљан телефонски листинг и да му се омогући полиграфско тестирање. Истиче да је против четничких групација а “камоли да се доводи у везу са њима”.
Наглашава да је активан у Патриотском покрету Србије и да се не осјећа безбједно те да му сигурност може бити угрожена због његовог ранијег рада против албанских терориста. Додатно, тврди да му се у истражном затвору не могу осигурати услови адекватни његовом здравственом стању. Представнику Савјета је саопштио да је особа са инвалидитетом и да болује од карцинома.
