Обрадовић: Вучићу се жури, али Србији се не жури - време коначно ради за нас

„НИКО НОРМАЛАН НЕ ЖЕЛИ РАТ, АЛИ СЕ НИКО НОРМАЛАН И НЕ ОДРИЧЕ ДЕЛА ДРЖАВНЕ ТЕРИТОРИЈЕ”

• Нисмо се предавали ни када нас је НАТО пакт бомбардовао 1995. и 1999, и то у тренуцима када нисмо имали нити једног савезника на нашој страни. Зашто бисмо се предавали данас када више нема бомбардовања и када имамо савезнике међу најмоћнијим силама света?

          ОВЕ године је Црна Гора ушла у НАТО. Наредне године ће нова чланица НАТО постати и БЈР Македонија. Следећа за улазак у НАТО је Србија.

          Паралелно са тим мора бити усклађена спољна политика Србије са спољном политиком ЕУ, што подразумева увођење санкција Русији.

          Један од нових захтева ће бити и пуштање низ воду Републике Српске, односно покушај њеног гашења и утапања у вештачки наметнуту БиХ – уз помоћ власти у Београду. Али, пре свега тога мора бити завршено са Косовом и Метохијом. То је тренутно главни Вучићев задатак добијен са Запада. Зато му се тако жури са унутрашњим дијалогом.

          Али, Србији се не жури. Време коначно ради за нас. Многи у Европи схватају да је подршка независности Косова била грешка и да су створили монструма чија је једина економија бављење трговином дрогом, оружјем и људима.

          Широм Европе расту политички покрети који су за поништавање признања независности Косова од стране њихових држава. Треба издржати и сачекати то ново геополитичко време. Време које коначно ради за нас.

          Нисмо се предавали ни када нас је НАТО пакт бомбардовао 1995. и 1999, и то у тренуцима када нисмо имали нити једног савезника на нашој страни. Зашто бисмо се предавали данас када више нема бомбардовања и када имамо савезнике међу најмоћнијим силама света?

          Свет више није униполаран и ЕУ, САД и НАТО не могу више да раде шта хоће као у последњој деценији прошлог столећ

          А свима онима који би да мењају границе на Балкану поручујемо да не пристајемо на западњачке дупле стандарде: кад се у Црној Гори организује лоповски референдум за издвајање из заједничке државе са Србијом – онда је то у реду, а када се помене демократски референдум за ново уједињење Србије и Црне Горе у једну државу – онда је то мешање у унутрашња питања друге државе.

          Када се Шиптари на КиМ боре за сепаратизам терористичким путем – онда је то право на самоопредељење, а када се Срби у Хрватској организују да се спасу од трећег узастопног геноцида у 20. веку - онда је то разлог да буду протерани са својих вековних огњишта у „Олујиˮ, највећем етничком чишћењу у Европи у другој половини прошлог века.

          Посебно нам је мука од плашења народа ратом. Нико нормалан не жели рат, али нико нормалан се не одриче од дела своје државне територије.

          Ми смо у миру изгубили више становника него у рату. Ми демографски и економски нестајемо. Али, о томе нема дијалога. То Запад не интересује.

          Сада је најважније натерати Србе да се одрекну КиМ.

          Боље да се одрекнемо Вучића.

          (Бошко Обрадовић, председник Српског покрета Двери)