Јанковић: Вучић у Бриселу прихвата све - да би задржао подршку западних центара моћи

„ТАКО СЕ НЕ ГРАДИ МИР У РЕГИОНУ, ВЕЋ САМО - ПРИВАТНЕ ИМПЕРИЈЕ“

Саша Јанковић

• „Одлука о чланству Србије у NATO, или било ком другом војном савезу, мора да буде донета после објективне стручне и државне анализе шта би то чланство донело Србији не само данас, већ за пет, 10 или 20 година. Емотивне и друге разлоге морамо да узмемо у обзир, али одлуку морамо да донесемо за будућност, не прошлост, јер одлучујемо о томе да ли ћемо да будемо, а не да ли смо били чланови NATO. Али, никаква коначна одлука о евентуалном уласку у NATO неће бити могућа без референдума, након свеобухватне анализе“
• Забрана продаја обрадиве земље странцима је нужна као привремено решење јер домаћи пољопривредници и економија нису спремни за равноправну утакмицу на европском и светском тржишту. Ми у Европу не желимо голи и боси. Зато треба наћи правни начин да се наши национални ресурси заштите док не повратимо државу и њено функционисање дигнемо на европски стандард

       БУДУЋИ председнички кандидат Саша Јанковић изјавио је данас да подржава Бриселски дијалог али да је недопустив начин на који га премијер Александар Вучић води јер га, како сматра, доживљава као приватну ствар којом уцењује међународну заједницу на штету грађана Србије и посебно Срба на територији Косова.

       „Преко својих таблоидних медија он из Београда ствара атмосферу конфликта, готово рата са косовским Албанцима, за шта цену плаћају својим положајем Срби на Косову, посебно они у енклавама, па се онда у Бриселу представља као гарант и једина препрека сукобу који сам потпирује“, рекао је Јанковић.

       Он је додао да Вучић истовремено прихвата све што се од њега тражи у преговорима Београда и Приштине, како би задржао подршку појединих западних центара моћи, а за то време људи из његовог окружења с људима блиским властима из Приштине склапају уносне тајне пословне договоре.

       „Тако се не гради мир у региону, већ приватне империје“, навео је Јанковић у саопштењу.

       У одговору на питања Лиге социјалдемократа Војводине, Јанковић је о питању евентуалног чланства Србије у NATO рекао да би се боље осећао као председник државе која је партнер, али не и члан NATO.

       „Одлука о чланству Србије у NATO, или било ком другом војном савезу, мора да буде донета после објективне стручне и државне анализе шта би то чланство донело Србији не само данас, већ за пет, 10 или 20 година. Емотивне и друге разлоге морамо да узмемо у обзир, али одлуку морамо да донесемо за будућност, не прошлост, јер одлучујемо о томе да ли ћемо да будемо, а не да ли смо били чланови NATO“, рекао је Јанковић.

       Јанковић је оценио да никаква коначна одлука о евентуалном уласку у NATO неће бити могућа без референдума, након свеобухватне анализе.

       Говорећи о иницијативи да се забрани продаја обрадиве земље странцима, Јанковић је рекао да је то нужно као привремено решење јер домаћи пољопривредници и економија нису спремни за равноправну утакмицу на европском и светском тржишту.

       Јанковић је, међутим, подсетио да стручњаци тврде да општа забрана продаје земље странцима није могућа без раскида Споразума о стабилизацији и придруживању Европској унији, јер је у њој промет пољопривредним земљиштем слободан.

       „Али ми у Европу не желимо голи и боси. Зато треба наћи правни начин да се наши национални ресурси заштите док не повратимо државу и њено функционисање дигнемо на европски стандард. Тек када будемо имали државу, односно правну сигурност, стратешко економско планирање, уређено тржиште и институције које не раде по диктату већ по закону, моћи ће економија (и пољопривреда) да стану на ноге и буду спремни за отворено европско тржиште капитала, робе и људи“, оценио је Јанковић.

       Он је оценио и да питање реституције мора да буде праведно и у потпуности решено.

       Некадашњи заштитник грађана оценио је да одлучивање о рађању, уз поштовање медицинских критеријума и потпуну информисаност о свим димензијама родитељства, јесте и треба да буде право сваке жене.

       Јанковић је рекао да је у Уставу то тренутно регулисано тако да „свако има право да слободно одлучи о рађању деце“, што он сматра непрецизном формулацијом која треба да буде замењена формулацијом из које ће јасно следити да се то право односи на право конкретне жене која може да роди, а не на право „свакога“ у вези са њеном трудноћом.

       „Јасно је да би потенцијална мајка по правилу требало да узме у обзир и став оца, али коначна одлука је питање њене слободне воље“, рекао је он.

       Бета