Је ли Србија спремна за велику игру која ће почети са стартом пројекта велике Албаније?

ИМАЈУ ЛИ ШИПТАРСКИ ЛИДЕРИ – ЕДИ РАМА И ХАШИМ ТАЧИ – БЛАГОСЛОВ ВАШИНГТОНА И БРИСЕЛА?

• Срђа ТРИФКОВИЋ: Чак и када би геополитичке околности биле до те мере измењене да Србија има одрешене руке да Косово врати у политичко-правни, уставни састав, не би имала снаге да то реализује
• Славиша РИСТИЋ: Пројекат велике Албаније се реализује уз помоћ Америке и западних земаља. Видели смо реакцију премијера и будућег председника Републике који се жали јавности да би био био обешен на бриселској бандери да је он нешто слично рекао. Судећи по тој реакцији - Србија није спремна. Али, бојим се да премијер жели да смири јавност и да и он учествује у свему томе
• Милован ДРЕЦУН: Највећа препрека присаједињењу Косова Албанији су бриселски споразуми. Србија је ту успела да у значајној мери удаљи Косово од пројекта велике Албаније, па они сада покушавају да то анулирају причама о великој Албанији. Најбоља брана су процес нормализације односа и формирање ЗСО, а у Македонији битка да се спречи федерализација
• Чедомир АНТИЋ: Ми после ове изјаве треба да кажемо: тражимо нови споразум – да се војно вратимо тамо где Срби живе. А у НАТО? Дајте нам Републику Српску, Црну Гору и део Косова - размислићемо

          ГЛАВНИ Шиптар у Тирани – Еди Рама – запретио је: ако ЕУ брзо не прими западнобалканске земље – уследиће уједињене Албаније и Косова.

          Као ехо стигле су речи главног Шиптара у Приштини Хашима Тачија: ако нема велике интеграције у оквирима ЕУ – Албанија и Косово ће направити своју малу…

          Сви око Шиптара су одмах све схватили: Рама и Тачи говоре о великој Албанији, само што се тактички увијају и сугеришу да то то боже нје њихов избор него их Европска унија на то присиљава. А они, јадни, шта да раде него оно што морају пред великом и моћном ЕУ…

          С обзиром на то да се велика Албанија повампирила одмах по проласку кроз регион шефа спољнполитичког комитета Сената САД Џона Мекејна – треба ли закључити да шиптарски лидер имају благослов и Вашингтона и Брисела?

          Имали или немали, да ли је Србија спремна за велику игру која ће почети са реализацијом пројекта велике Албаније?

          Ако ускоро све реално крене – шта Београд треба да чини, које потезе да вуче?

          Мора ли кориговати државни и ЕУ-курс?

____________________________________________________________________________________

Срђа ТРИФКОВИЋ, уредник магазина „Крониклс“

Ни утешна награда – такозвана Заједница

српских општина – још није добијена

• Европска унија се до сада ни у једном сегменту косовско-метохијске драме није поставила еквидистанционо у односу на Србе и Албанце. Албанцима су много тога прогледали кроз прсте, укључујући и најновије претње да ће бити реализована велика Албанија уједињењем Косова и Албаније

          ПРОЈЕКАТ велике Албаније јесте у реализацији, јер су Албанци у процесу националне интеграције и консолидације, у коме су Срби били пре 150 година. Још су у демографском напредовању, са смањеном стопом морталитета, те ће њихово становништво Западног Балкана наставити да расте.

          Имају апсолутно јединство у погледу националних циљева, што је одлика предмодерних народа који су у процесу националне косолидације и интеграција у пуној мери.

          Србија за то није спремна. Штавише, чак и када би геополитичке околности биле до те мере измењене да Србија има одрешене руке да Косово врати у политичко-правни, уставни састав, не би имала снаге да то реализује.Чак ни кад би из Брисела и Вашингтона стигао зелени сигнал, у Србији нема таквих људких и моралних ресурса да би то у пуној мери реализовала.

          То што тражимо помоћ од ЕУ, значи да је карактеристика психопате да удвостучи напоре уколико не постигне жељене резултате.

          До сада, ни у једном сегменту косовско-метохијске драме, ЕУ се није поставила еквидистанционо у односу на Србе и Албанце.

          Албанцима су много тога прогледали кроз прсте, укључујући и најновије претње да ће бити реализована велика Албанија уједињењем Косова и Албаније.

          Самим премештањем овог питања из УН у Брисел, Србија је себи дала аутогол, који је са собом повукао плаћање тешке цене. Ни утешна награда, тзв. Заједница српских општина није остварена.

____________________________________________________________________________________

Славиша РИСТИЋ, народни посланик са Косова и Метохије

Није случајно што се то дешава

одмах након посете Џона Мекејна

• Помоћ да се одупремо никако нећемо добити ни од ЕУ ни од Америке, јер је то њихов пројекат - пре свега Немачки – него да се окренемо ка Руској Федерацији и пријатељским земљама које нису признале Косово

          БОЈИМ се да ово није само испитивање пулса него наставак спровођења пројекта.

          Није случајно што се то дешава одмах након посете Џона Мекејна, који је - да би се заварала јавност - прво посетио Београд и Вучића, па Приштину и Тирану.

          Пројекат велике Албаније се реализује уз помоћ Америке и западних земаља.

          Видели смо реакцију премијера и будућег председника Републике који се жали јавности да би био био обешен на бриселској бандери да је он нешто слично рекао.

          Судећи по тој реакцији - Србија није спремна. Потребна је институционална реакција. Али, бојим се да премијер жели да смири јавност и да и он учествује у свему томе.

          Помоћ да се одупремо никако нећемо добити ни од ЕУ ни од Америке, јер је то њихов пројекат - пре свега Немачки – него да се окренемо ка Руској Федерацији и пријатељским земљама које нису признале Косово.

____________________________________________________________________________________

Милован ДРЕЦУН, шеф скупштинског Одбора за Косово и Метохију

Није питање шта ће урадити ЕУ, него

САД које имају најјачи утицај на Албанце

• Прети се међународној заједници да или прихвати федерализацију Македоније, или ће букнути пожар на Балкану. А са друге стране се Албанци представљају као браник продора руског интереса преко Србије. Играју на карту тога што су Руси и Запад у сучељавању

          ФОРМИРАЊЕ велике Албаније је званично почело тренутком једностраног проглашења независности Косова. То је покушај да се сецесијом Космета створе услови за његово припајање Албанији.

          Други пресудан корак у том ратном пројекту је федерализација Македоније, а потом припајање тог дела Албанији.

          Мало су били смањили реторику у време Берише, али су сада сви албански лидери на Космету, југу Централне Србије, Македонији и у Албанији кренули са покушајем да наметну тему велике Албаније и подрију стабилност региона. Хоће да изазову Србију да реагује и да она тако умањи позицију коју има као ослонац ЕУ, САД и целој међународној заједници за стабилизацију региона.

          То им је у овој фази кључни циљ.

          Највећа препрека присаједињењу Косова Албанији су бриселски споразуми. Србија је ту успела да у значајној мери удаљи Косово од пројекта велике Албаније, па они сада покушавају да то анулирају причама о великој Албанији. Најбоља брана су процес нормализације односа и формирање ЗСО, а у Македонији битка да се спречи федерализација.

          Неке структуре из САД из демократских, Сорошевих кругова, раде на дестабилизацији и Србије и Македоније, а видимо шта се дешава и у Албанији. Све се ово дешава после посете Мекејна који је у Институту ИРИ који је један од главних креатора обојених револуција у свету.

          Дакле, прети се међународној заједници да или прихвати федерализацију Македоније, или ће букнути пожар на Балкану. А са друге стране се Албанци представљају као браник продора руског интереса преко Србије. Играју на карту тога што су Руси и Запад у сучељавању.

          То не би требало да одговара ЕУ, али то не значи и да не одговара појединим земљама чланицама, или онима који су покренули процес изласка из ЕУ.

          Није питање шта ће урадити ЕУ, него САД, јер оне имају најјачи утицај према Албанцима у целом региону.

__________________________________________________________________________________________________

Чедомир АНТИЋ, председник Напредног клуба

Сматрам да је велика Албанија

фантом - као и велика Србија

• Градимо аутопут за Мила Ђукановића. Шта ће нама пут који иде преко Сјенице, која нам се није никада показала лојалном - од Карађорђевог времена до данас.  Што не идемо на Прибој, Фочу или Херцег Нови? Шта ће нам аутопут од Ниша до Драча? Хајде кад би Албанци прихватили поделу Косова, па да нешто радимо… али какви су то савези са човеком који не може брата свога да контролише? Са примитивцем који је шовиниста до сржи?

          ОВЕ најаве говоре да се Косово, како су га успоставили 2008, није показало као успешна држава, иако ЕУ и САД сматрају Косово независном државом.

          Не видим шта спречава Албанију и Косово да имају заједничке установе и све друго сем формалног јединства. Међутим, албански народ је једини народ на Балкану који није успео да створи уједињену државу, а када су били близу тога, били су под пресудним утицајем фашизма и нацизма, од 1941. до 1945.године.

          Много је обећано том народу, а нису добили готово ништа и сада очекују много.

           Ако неки народ у складу са националним митом треба да мрзи неки други народ, онда Срби треба да мрзе Турке. Међутим, Пашић је 1921, када му је било понуђено да учествује у окупацији дела Турске, рекао да је Србија све своје рачуне са османским царством изравнала на Куманову и Битољу. То није тако у случају Албанаца и Бошњака. Они живе национални мит.

          За то велику кривицу сноси Европаска која би притиском могла да врати албанску елиту тамо где треба да буде. Ми немамо од кога у ЕУ да тражимо помоћ, али зашто би нас тамо неко и помагао, када знате да ми на Косову немамо јасан циљ.

          Да смо рекли као Хрватска да хоће да поврати Крајину, можда бисмо били у непријтељству са ЕУ, али би тамо знали шта желимо. Овако имамо две стране које су спремне на све сем на формално признање Косова. Дакле, ЕУ подржава Албанце јер у нама немају алтернатву. Они трпе Албанце, знају да је ово провокација и да Рама никад неће ући у сукоб са САД, али САД неће напустити Албанце и Косово и подржати Русију и руске факторе на Балкану.

          Једини одговор би био да се мало покваре односи са Албанијом, а то нико не сме да уради.

          Чули смо како премијер и изабрани председник види Албанију: као будући део некаквог савеза са Србијом. Он говори да је Тито знао како са Албанијом. А како је то знао? Тако што им је створио нову државу? Тако што је Албанија од 1948. препознавала у Југославији највећег непријатеља на свету?

          Ми имамо јасну ситуацију: градимо аутопут за Мила Ђукановића. Шта ће нама пут који иде преко Сјенице, која нам се није никада показала лојалном - од Карађорђевог времена до данас.

          Што не идемо на Прибој, Фочу или Херцег Нови?

          Шта ће нам аутопут од Ниша до Драча? Хајде кад би Албанци прихватили поделу Косова, па да нешто радимо… али какви су то савези са човеком који не може брата свога да контролише? Са примитивцем који је шовиниста до сржи? И зашто се овде подржавају људи који објављују његове књиге?!

           Наш Уставни суд мисли да уговор који је потписан у иностранству и којим је одређено да 50.000 грађана Србије више није у њеном правосудном и политичком систему – да то није уставна материја и да нема везе са суверенитетом.

          Нашу Владу води човек који је потписао нешто што његови претходници из опозиције нису смели кад су били на власти.

          У опозицији је највише гласова добио човек који је мислио да је Дејтонски споразум био привремен – о чему онда говоримо (када говоримо о томе да ли је Србија спремна на велику Албанију)?

          Иначе, мислим да је велика Албанија фантом као и велика Србија. Албанци би хтели да сруше Македонију, али да ли би албански лидери хтели да се одрекну привилеија које имају у независној Македонији? Да ли би Република Српска хтела да нема аутономију? Тако је било и са Аустријом, где само 8 одсто хоће уједињење са Немачком...

          Ми после ове изјаве треба да кажемо: тражимо нови споразум – да се војно вратимо тамо где Срби живе.

          А у НАТО?

          Дајте нам Републику Српску, Црну Гору и део Косова - размислићемо.

          Диана Милошевић