Европа и САД већ две деценије не схватају да су Медведев и Путин најбољи западњаци у руској политици

БОНДАРЕНКО У ИНСТИТУТУ ЗА ЕВРОПСКЕ СТУДИЈЕ О ОДНОСУ РУСИЈЕ И НОВЕ ЕВРОПСКЕ ДЕСНИЦЕ

  • Мејнстрим Европе зависи од позиције Вашингтона, а европски десничари су под притиском мејнстрима. Тако ће бити бар још пет или десет година
  • Владимир Путин у свом прошлом животу није био научник или радник у фабрици, него обавештајац. А обавештајац никада не може да каже шта у ствари мисли и шта хоће сутра
  • Говорећи о мекој моћи, он је указао да је Америка правила односе са свим сегментима друштва, а Русија само са владама, а не и са опозицијом и цивилним друштвом. То је, како је рекао, једна од последица распада Совјетског савеза

          ОДНОС Русије и нове европске деснице био је тема предавања које је на Институту за европске студије одржао директор руске Фондације за прогресивну политику Олег Бондаренко, стручњак за Балкан и односе РФ и нових политичких снага на простору Европе.

          Представницима научне заједнице и медија обратио се као независни експерт и – новинар. То је објаснио речима да се „психологија човека не мења“, па указао да као што је Реган остао одличан глумац и пошто је дошао на власт, тако је Путин био обавештајац, а он, Бондаренко, новинар. А увек - подвукао је - треба имати у виду  да обавештајци никада не говоре шта мисле, те да зато Запад зато има толико муке да схвати шта то Русија ради.

          Запад је збуњен идеологијом којом се Русија води, без да ју је званично именовала или ставила у неки познати теоријски оквир, јер није способан да разуме и правилно закључи о принципима рада и деловања руске економије, друштва и власти. Бондаренко је тај «недостатак видљивог опредељења», који се Русији спочитава и у делу српске елите, детаљно објаснио овако:

          „После распада СССР, уставним променама је дефинисано да Русија нема званичну идеологију, што су сви руски политичари и бизнисмени схватили буквално. У време Путина смо добили шансу за незваничну идеологију која је имала везе са Европом, али Европа и Америка већ две деценије не схватају да су Медведев и Путин најбољи западњаци у руској политици. Њих двојица, родом из Петербурга, увек су гледали на Европу као на пример за живот и стварање таквог света у Русији. Пре шест година су многи наши и европски експерти писали о новој идеологији, чији је лидер био Путин - конзервативном интернационализму за очување конзервативних вредности. Он се огледа у томе да мањина не може да диктира већини шта да ради (као што то може у данашњој Европи), као и да званична политика чува породичне вредности (за разлику од немачких метроа у којима постоји државни званични маркетинг хомосексуалних парова). Путин је једини европски политичар који каже да ЛГБТ нису занимљива тема, већ да су то за нас традиционалне хришћанске вредности».

           Зато је Путин, и без формалног идеолошког одређења, популаран међу обичним људима на Западу, закључио је Бондаренко и додатно прецизирао да је то зато што су се раније питањем обичних људи, радника који раде за просечну плату, бавили комунисти и социјалисти, али да се данашњи левичари баве само ЛГБТ вредностима, борбом са црквом и мигрантима.

          - Тако је, упркос свој пропаганди, Путин задобио симпатије радника Француске, Немачке, Италије. Али и политичара, указао је Бондаренко.

          Наиме, иако конзервативни интернационализам није постао званичан, политичари из Европе, као Марин ле Пен, Матео Салвини,Хајнц Кристијан Штрахе и многи други, који су хтели да сачувају традиционалне хришћанске вредности, хтели су да виде Владимира Путина.

          Према Бондаренковом објашњењу, постоји још један, а не само уставни разлог, што идеологија конзервативног интернационализма још није званична:

          - То је зато што Владимир Путин у свом прошлом животу није био научник или радник у фабрици, него обавештајац. А обавештајац никада не може да каже шта у ствари мисли и шта хоће сутра. То је увек тајна. И, због ове позиције Владимира Путина, руска јавна политика и јавна стратегија је постала – тајна.

          Враћајући се на директну тему – односа Русије са европском десницом – Бондаренко је указао да Русија треба да тражи простор за своју „меку моћ“, али да «у овом тренутку није сигуран да би Русија могла да у овој конфронтационој ситуацији отворено подржи различите десне странке у Европи». 

          Совјетска делатност је била са леве стране, али данас –оценио је - Европа иде десно јер се левичари не брину о раднику, па ће он зато гласати за десницу, за своју породицу, очување идентитета и обичног живота.

          Међутим, ни једни ни други, како каже, не смеју да се огласе против мејн стрима:

          «У Немачкој, иако је она лидер Европе, нема суверене унутрашње ни спољне политике. Исто је и са медијима, јер су тамо највећи концерни, као Аксел Шпрингер, деценијама везани за америчке НВО, које су пре 20-40 година дале новац за ове медије и та веза није прекинута до данас. У овој другој фази Хладног рата, после Крима и «руског пролећа» у Украјини, сви медији, странке, политичари и експерти су постали - антируски. Највећа русофобија данас није у америчким, него немачким медијима, и таква је да, кад је погледаш, видиш да она не долази из Немачке. Људи не могу да кажу шта мисле. То важи и за леве и десне странке. У целој Европу, ако си против мејн стрима (рецимо, против санкција Русији) , сутра за тебе нигде неће бити места».

          Као илустрацију аутоцензуре и страха, испричао је анегдоту поводом Путиновог прошлогодишњег, 65. рођендана:

          «Моји пријатељи бизнисмени у Дрездену, закупили су један бар где је Путин волео да попије Радебергер, док је радио у Немачкој. Позвали су госте, а за све је пиво било бесплатно. Али, (друга по популарности) Алтернатива за Немачку се није одазвала. Кад је један њихов члан «залутао» у бар и видео да је пиво бесплатно - због Путина, тај човек је побегао! То је страх! Страх политичара да кажу за какве су стварно односе са Русијом»

          Према Бондаренковим речима, ништа боље није ни у Аустрији, где би било логично да Штрахеова Слободарска партија (која држи министарства спољних послова, унутрашњих послова, инфраструктуре) каже да је против санкција, али «она то неће учинити, док се тако не изјасне бар још три-четири земље».  Где су те три- четири земље, то је питање за политичаре десног спектра, констатовао је Бондаренко.

          Он је упозорио да мејнстрим Европе зависи од позиције Вашингтона, а да су европски десничари под притиском мејнстрима. Тако ће, према њговим прогнозама, бити бар још пет или десет година. То, како је рекао, закључује на основу следећег:

          - Ангела Меркел је више социјалдемократа него хришћанско-демократска опција, а на следећим парламентарним изборима Алтернатива за Немачку може бити прва или друга по рејтингу. Слично је у Италији где је Лига за Север добила 18 одсто, покрет Пет звездица, иако најјачи, неће добити премијера, а шансе да уђе у коалицију са Лигом за Север су мале. У Мађарској, Орбан води суверену политику, али мејнстриму, како каже један мој колега новинар, мора бити опозиција и стого антируски. А не верујем ни да би Себастијан Курц, иако има одличне односе са Лавровом, ушао сам на неку званичну европску садницу и рекао да Аустрија излази из санкционог режима према Русији, јер Аустрија не може слободно да изађе из обавеза према Вашингтону и Бриселу.

          Одговарајући на питања публике, која је била претежно стручна, Бондаренко је указао и на немогућност сарадње са Пољском, чија је влада «апсолутни продужетак америчких интереса». Русија, Пољска, Мађарска и Руминија имају заједнички интерес у сузбијању украјинског бандеровског национализма, али тај интерес препознаје Орбан, а не препознаје Пољска, рекао је Бондаренко.

          Говорећи о мекој моћи, он је указао да је Америка правила односе са свим сегментима друштва, а Русија само са владама, а не и са опозицијом и цивилним друштвом. То је, како је рекао, једна од последица распада Совјетског савеза.

          Упитан за ситуацију у Казахстану, Бондаренко је указао да је Путин са Назарбајевим увек био у добрим личним односима ,док је са Лукашенком дугогодишњи лични конфликт, али да «Русија ништа не ради у Казахстану и Белорусији, ни јавно ни тајно».

          Поводом Закона о амнестији капитала, који је Путин недавно продужио, и економског развоја Русије, Бондаренко је оценио да је економија РФ заправо државни капитализам и да држава прави паре којима спашава оно што јој је битно.

          «Нове идеје, које је осмислио (академик Сергеј) Глазјев, о регионалном развоју, односно државном развоју, указују да званично као држава можемо да зарадимо више пара када радимо са бизнисом и једни друге помажемо», истакао је Бондаренко и додао да је деведесетих година права влада заправо била оличена у седам тајкунабанкара, да Путин када је тек ступио на власт није могао да каже да ће да направи државну економију, а тајкунима: ти идеш у затвор, ти у Британију, ти у Израел. Међутим, његова психологија је тајна. И данас су пола владе западњаци, са палатама у Лондону, на Азурној обали и јахтама. Они живе тамо. Али, након 2014, после повратка Крима, добили смо могућност за почетак национализације елите.

          Ови ВИП гастербајтери, који су са породицама живели под Паризом и Лондоном, а преко недеље радили у Русији – данас то више не могу! Кад је у фебруару објављен амерички списак Руса под санкцијама, ту се нашао још један број ове елите. И у Русији имамо одличних места за одмор: на Бајкалу или Криму... 

          Диана Милошевић

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари