Београд: Научна конференција „Четврта индустријска револуција“

МИНИСТАР ОТВОРИО КОНФЕРЕНЦИЈУ И РЕКАО: „БЕЗ ЈАКОГ ИНЖЕЊЕРСТВА НЕМА ЈАКЕ СРБИЈЕ“

* Ненад ПОПОВИЋ: Наша земља нема нафту, гас, ни злато, али да поседује „друго злато“, а то су њени инжењери. Инжењерска школа на универзитетитима у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу је нешто најреспектабилније што Србија данас има. Не постоји ниједна грана привреде и друштва где имамо уваженије и квалитетније кадрове него што су инжењерски, а то посебно долази до изражаја у четвртој индустријској револуцији где иновације заузимају основно место“

* „Србија има највећи број ИТ инжењера по глави становника на свету. Извоз ИТ производа и услуга износи преко милијарду и по евра, а такође бележимо и годишњи раст од 25 одсто у области ИТ већ неколико година заредом“

__________________________________________________________________

        МИНИСТАР за иновације и технолошки развој Ненад Поповић отворио је научну конференцију „Четврта индустријска револуција“ и том приликом истакао значај инжењерског знања, које је, према његовим речима, најснажнији ресурс који Србија има.

        На конференцији коју је организовао Савез инжењера и техничара Србије, Поповић је изјавио да наша земља нема нафту, гас, ни злато, али да поседује „друго злато“, а то су њени инжењери.

        „Инжењерска школа на универзитетитима у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу је нешто најреспектабилније што Србија данас има. Не постоји ниједна грана привреде и друштва где имамо уваженије и квалитетније кадрове, као што је инжењерски, а то посебно долази до изражаја у четвртој индустријској револуцији где иновације заузимају основно место“, изјавио је Поповић.

        Поповић је рекао да је Европска Унија иновације поставила за свој приоритет у наредних 20 година и да је економија заснована на иновацијама стратешки циљ Европе, у чему наша земља препознаје своју велику развојну шансу.

        „Без јаког инжењерства нема јаке Србије, а делатност инжењера се заснива на иновацијама. Србија треба да се ослања на инжењерско знање, да га негује, чува и развија“, казао је Поповић.

        Министар за иновације и технолошки развој је у обраћању присутнима навео да је „Гугл“ на основу истраживања које је извела најреспектабилнија светска истраживачка организација, препознао потенцијал наших инжењера као један од водећих у целом свету.

        „Овај извештај показује да Србија има највећи број ИТ инжењера по глави становника на свету. Извоз ИТ производа и услуга износи преко милијарду и по евра, а такође бележимо и годишњи раст од 25 одсто у области ИТ већ неколико година заредом“, рекао је Поповић и додао да у овој компанији ради на десетине наших инжењера на развоју „Гуглових“ најмодернијих програма.

        Министар Поповић је подсетио да је према истраживању најрелевантније организације за истраживање иновационих стартап  екосистема, Стартап Џинома из Сан Франциска, Србија проглашена за једно од пет најбољих места у Европи за инжењерске иновације.

        „Србија је прва у свету по потенцијалу за развој блокчејн технологија и гејминга и пета у свету по квалитету и броју инжењера. Такође, Србија има европске прваке у роботици а ускоро ће добити и стратегију за подизање капацитета и примену вештачке интелигенције“, изјавио је Поповић.

        Поповић је истакао да Србија треба да сачува своју традиционалну индустрију, да је дигитално трансформише, али истовремено да уложи напоре како би изградила нове и модернизовала постојеће индустријске капацитете на „паметним основама“.

        „За наш ресор и за потребе процеса дигиталне трансформације српске индустрије добили смо пуну подршку председника Александра Вучића и за две године смо успели да буџет за иновације увећамо 10 пута, а сигуран сам да ћемо тренд буџетског увећања од 35 одсто наставити и у будућности“, казао је Поповић.

        Он је истакао да иновације иду руку под руку са инжењерством и економијом, али да су нам од стратешког значаја факултети и наука која је у служби друштва.

        „Од кључне је важности да наука буде усмерена ка економији и да се финансира из привредних ресурса. Зато је неопходна симбиоза привреде и индустрије на једној страни и науке и иновација на другој страни“, истакао је Поповић.

        Министар је истакао да су нам за Индустрију 4.0, потребни инжењери 4.0.

        „Неопходно је да теме попут вештачке интелигенције, машинског учења, блокчејна, интернета ствари пронађу адекватно место у истраживачким организацијама и на факултетима“, казао је он и додао да је у том процесу неопходно радити на јачању комуникационих стартегија.

        Председник Инжењерске академије Србије Илија Ћосић захвалио се министру Поповићу на присуству, напоменувши да је ово након 20 година рада Академије прва министарска посета и да им је посебна част што је њихов гост данас био ресорни министар који подржава инжењерску струку.

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари