Захрченко и Прилепин певали о повратку у Одесу и Николајев

ЈЕДНА ОД НАЈПОЗНАТИЈИХ ФРОНТОВСКИХ ПЕСАМА ИЗ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА ЗАВРШИЛА КОНЦЕРТ У ДОЊЕЦКУ

• Песма „Хајде да попушимо по једну“ дело је композитора Модеста Табачникова и песника Иље Френкела. Настала је на почетку рата, а Александар Захарченко нглашава да објашњава и за шта се Донбас данас бори
• Песма садржи и ове стихове: Нас ће опет Одеса/ Дочекати као/ Владике своје./Звезде Црног мора/ Нама ће сјати./ Славну Каховку,/ Град Николајев, А и дане ове/ Некад ћемо спомињати

          ПРЕДСЕДНИК Доњецке Републике Александар Захарченко отпевао је – заједно са познатим руским кантаутором Александром Скљаром, рок-музичарем Џангом и писцем Захаром Прилепином – познату фронтовску песму из Другог свтског рата „Хајде да по једну попушимо“ („Давај закурим“).

          На сцен се појавио на крају концерта у Доњецку Скљаровве групе „Ва банк“.

          Свој наступ је објаснио овако: „Отпевао сам ту песму зато што су у њој речи које су важне за нас. И  за нас данас. Да објасним: био сам неколико сати раније на нашим истуреним положајима и разговарао са момцима о свему за шта се боримо и о томе како ћемо живети даље. А у песми „Хајде да по једну попушимо“ постоји одговор на питање: шта ми уопште желимо.“

          Захарченко је открио и које су то „важне речи“ за њега и Донбас: „У песми се говори: као у своје, као владик - доћи ћемо и у Одесу, и у Николајеви у славну Каховку“.  

          „Хајде да попушимо по једну“ је једна од најпознатијих песама из Другог светског (Великог Отаџбинског) рата. Дело је композитора Модеста Табачникова и песника Иље Френкела. Настала је на почетку рата.

          Ево те песме:

          Дунуше ветрови топли.

          Отопише се путеви.

          И на Јужном фронту

          Ћарлија опет.

          Топи се снег у Ростову.

          Топи се и у Таганрогу.
          Некад ћемо се

          Сећати ових дана.

          [Припев]:

          О ватрама и пожарима

          О пријатељима и друговима
          Негде ћемо и некада говорити.

          Ја ћу се сетити наше чете

          И тебе што ми даде једну.

 

          Хајде друже да попушимо по једну.

          Хајде да запалимо, друже мој.

 

          Нас ће опет Одеса

          Дочекати као

          Владике своје.

          Звезде Црног мора

           Нама ће сјати.

          Славну Каховку,

          Град Николајев,

          А и дане ове

          Некад ћемо спомињати.

          О ватрама и пожарима,

          О пријатељима и друговима

          Негде и некада

          Ми ћемо говорити.

          Ја ћу се сетити пешадије

          И наше чете,

          А и тебе јер ми

          Даде да запалим.

          Даде ми да запалим.

          Хајде да попушимо по једну,

          Хајде да запалимо, друже мој!

          А када не буде

          Ни помена о Хитлеру

          И када се вољеним својим

          Опет вратимо,

          Сећаћемо се како смо на Запад

          Ишли преко Украјине.

         
          Ових дана ћемо се

          Некада сећати.