Византија је правила шест великих грешака које не сме правити „Трећи Рим“

РУСИЈА ТРЕБА ДА ИДЕ У СУСРЕТ ТЕРИТОРИЈАМА КОЈЕ ЖЕЛЕ ДА ЈОЈ СЕ ПРИКЉУЧЕ

Битка на Куликовом пољу 1380.

  • Одустала је од сопственог модела војне организације ради ангажовања западних најамника
  • Одустала је и од апостолске мисије ширења хришћанства, што су искористили католици, а затим и протестанти
  • Одустала је и од сопственог цивилизацијског модела јер се елита Империје, током последњих деценија њеног постојања, клатила између Рима и Османлија, што је у доброј мери убрзало пропаст Византије
  • Руском народу, којег је катастрофа 1917-те године учинила најбројнијим подељеним народом света, њему предстоји велика мисија - да успостави државност на целој територији на којој живи. Реализујући тај грандиозни задатак - пружањем подршке „непризнатим државама“ које су „комади“ Руске Империје (Придњестровљу, Јужној Осетији, Абхазији, Луганској и Доњецкој Републици) и руској иреденти у Новоросији, Малорусији, Прибалтику и Северном Казахстану - Руска Федерација ће се претворити у Историјску Русију

Пише: Вјачеслав САЉНИКОВ

        РУСИЈА се - са превладавањем западњачких идеолошких форми које су је заробљавале (апсолутизам, либерализам, социјализам, неолиберализам) - враћа сопственом цивилизацијском идентитету. Органској вези наслеђем Византије - „Другог Рима“, из којег су Рус и низ држава јужне и источне Европе добиле не само религију, него и обогаћену хришћанством културу и одређени модел државног развоја са ослонцем на идеократију и месијанизам.

        Међутим, пре него што опет почнемо пити са „византијског извора“, морамо се уверити да он и даље твори живот и да није тек плод сањарија конзервативних мислилаца (...)

        Приликом утврђивања сопственог цивилизацијског пројекта, Русија као наследница Византије мора имати у виду њено не само позитивно него и негативно искуство.

        А негативно је што је Византија одустала: 1) од државног монопола на спољну трговину (што су искористили Ђеновљани и Венецијанци који су били претња економском суверенитету Империје 2) од сопственог модела војне организације ради ангажовања западних најамника; 3) од апостолска мисије ширења хришћанства, што су искористили католици, а затим и протестанти; 4) од васељенске мисије спасавања света од хаоса (Катехона) ради комфорног живљења на својој територији; 5) од идеје симфоније државно-црквених односа, која је потом замењена цезаропапизмом, што је довело до кризе у односима између Цркве и државе; 6) и од сопственог цивилизацијског модела јер се елита Империје, током последњих деценија њеног постојања, клатила између Рима и Османлија, што је у доброј мери убрзало пропаст Византије.

        Ако се Русија реши да на себе поново преузме мисију „Трећег Рима“ и да свет брани од хаоса и доласка Антихриста - она ће морати... да изведе револуцију против савременог апостасијског света, не дајући му да се заувек удаљи од Христа. Револуцију која неће бити заснована на мржњи према онима који држе власт него на - љубави према Богу, према Његовој Творевини и Традицији, утемељеној у сарадњи Бога и човека. Револуцију сличну оној коју су извели Христос и његови следбеници који су превладали ускост старозаветне религије и засновали религију спасења целог човечанства.

        То је револуција на коју треба да устану народи Православне Цивилизације коју већ дуже од сто година покушавају да сахране владари некада православних држава који су изабрали пут служења сотони...

        За Русију је то кретање путем обнове њене историјске државности повезане са византијском традицијом. Државности која је ослонац мира, духовности и благостања.           

         Што се тиче руског народа, којег је катастрофа 1917-те године учинила најбројнијим подељеним народом света, њему предстоји велика мисија - да успостави такву државност на целој територији на којој живи.

        Реализујући тај грандиозни задатак - пружањем подршке „непризнатим државама“ које су „комади“ Руске Империје (Придњестровљу, Јужној Осетији, Абхазији, Луганској и Доњецкој Републици) и руској иреденти у Новоросији, Малорусији, Прибалтику и Северном Казахстану - Руска Федерација се претвара у Историјску Русију.

         За то је нашем водећем слоју неопходно да превлада негативни конзервативизам који му смета да трезвено оцени ситуацију, а земљи да изађе на нови ниво развоја.

        Нама је потребно и радикално одбацивање револуција као инструмената реализације политичких пројеката (чак и ако су то конзервативне револуције), а и зазирања од прикључивања Руској Федерацији нових територија чије становништво жели да се врати у Русију (...).

        Морамо учинити све што можемо да експанзивни део руске иреденте не падне у неравноправној борби. Русија и Православни Свет морају им помоћи да се одрже у борби за поновно рођење и историјске Русије и Православне Цивилизације.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари