Русија одала признање чувеном команданту крстарице „Варјаг”

СТОГОДИШЊИЦА СМРТИ КОНТРААДМИРАЛА ВСЕВОЛДА РУДЊЕВА

• У познатој поморској бици код Инчона два руска брода – делимично заштићена крстарица „Варјаг” и практично незаштићена топовњача „Корејец”  - имала су напротив себе ескадрилу од 13 јапанских бродова
• Јапански император Муцухито одликовао је Рудњева једним од најпрестижнијих ордена, који је пратило писмо о признању војних заслуга и дивљењу непоколебљивости противника

         У САВИНУ у Тулској области служен парастос на гробу команданта легендарне крстарице „Варјаг” контраадмирала Всеволода Федоровича Рудњева.

         Он је преминуо у том месту, на свом поседу, 7. 07. 1913. и сахрањен је код десне параклисе цркве Казањске иконе Мајке Божије.

         На почетку Руско-јапанског рата цео свет је обишла вест о подвигу руске крстарице „Варјаг”.

         Издржавши неравноправну борбу са јапанском ескадрилом, не спустивши заставу пред непријатељем, руски морнари су сами потопили свој брод који није могао да настави борбу, али се нису предали непријатељу. Крстарицом је командовао капетан прве класе Всеволод Рудњев, искусни поморски официр.

         Шта ја била та битка поред Инчона од 27. 01. 1904. године, коју су више пута описали војни историчари и књижевници?

         С чисто војне тачке гледишта – несумњиво безумље. Два руска брода – делимично заштићена крстарица „Варјаг” и практично незаштићена топовњача „Корејец”  - против ескадриле од 13 јапанских бродова. Руски морнари нису имали превише избора - или да се предају на милост и немилост непријатељу или да прихвате неравноправну борбу чији је трагичан исход унапред био решен.

         Песма „Не предаје се наш поносни Варјаг”, коју је написао немачки композитор Рудолф Грејнц (превод Јевгењије Студентске), до данас живи у руском народу.

         То је својеврсна химна руских морнара и ода њиховом несаломивом духу, узвишености и храбрости.

         Није случајно што је тај подвиг ушао у анале поморске историје. Јапански император Муцухито одликовао је Всеволода Рудњева једним од најпрестижнијих ордена, који је пратило писмо о признању војних заслуга и дивљењу непоколебљивости противника.

         У отаџбини је капетан „Варјага” за ову борбу одликован орденом Светог Ђорђа четвртог степена.

         После повлачења, Всеволод Рудњев је до краја живота живео на свом туљском имању. Споменик на његовом гробу рестауриран је 60-их година прошлог века, а црква у Савину тек почетком трећег миленијума, кад је отворен и музеј овог познатог Руса.

         Експозиција музеја садржи више од десет предмета извађених из „Варјага” током недавних експедиција до олупине овог брода.

         У једној од експедиција учествовао је и унук Всеволода – Никита Рудњев који живи у Француској.