РОГОЗИН: Русија се спрема за гарантовано одбијање сваког напада из космоса

НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ И ОРУЖЈА ПРЕТВОРИЛИ ВАЗДУШНО-КОСМИЧКИ ПРОСТОР

У ЈЕДИНСТВЕНУ СФЕРУ ОРУЖАНЕ БОРБЕ

Аутор: Дмитриј РОГОЗИН, заменик премијера владе Руске Федерације

• Руководство Русије донело је одлуку о форсираном развоју потенцијала за сузбијање нових ваздушно космичких претњи после анализа деловања NATO држава, које су буквално оружјем високе прецизности преорале прво Југославију, а затим Ирак и Либију - а земље-жртве нису биле у стању да им се одупиру нападу класичним средствима ПВО
• Приоритет су добила средства и системи ваздушног и космичког базирања (укључујући беспилотне летелице и извиђачке балоне), радарске станице иза линије хоризонта, универзални и противавионски ракетни системи различитог домета дејства, ласерски системи различитих врста базирања и намене, перспективни авионске системе фронтовске авијације, системи за ометање различите намене и перспективни системи АСУ и везе
• Сем модернизације постојећих и стварања нових средстава и система ВКО, у току су свеобухватне припреме индустрије за производњу савремене технике, као и за развој инфраструктуре на читавој територији земље у интересу обезбеђивања ефикасне и поуздане ВКО 

        ПОСЛЕ прилично дугог и осетљивог периода пада, војна индустрија у нашој земљи све сигурније узима маха.

        Данас већ можемо да говоримо не само о превазилажењу негативних процеса у појединим питањима војне индустрије, него и о првим успешним корацима у реализацији нових праваца обезбеђивања војне безбедности. Један од таквих праваца је стварање система ваздушно-космичке одбране (ВКО) Руске Федерације.

        Потреба за таквом одбраном условљена је пре свега модернизацијом средстава ваздушно-космичког напада, масовним развојем и наоружавањем оружјем високе прецизности (укључујући крстареће ракете), развојем надзвучних технологија, што је све заједно довело до претварања ваздушно-космичког простора у јединствену сферу оружане борбе.

        Рекордно појачање ризика и потенцијалних претњи који долазе из ваздушно-космичког простора данас су непобитна чињеница.

Концепција ВКО

        У циљу стварања комплетног система ВКО, израђена је и одобрена од стране председника Русије Концепција ваздушно-космичке одбране Руске Федерације. Њене одредбе, као и Указ председника Руске Федерације из 2012., одредили су улогу, место, задатке, принципе, основне правце и етапе развоја ваздушно-космичке одбране и опште организационе принципе њеног уређења.

        Задаци ВКО дефинисани су на следећи начин:

        -  задаци у интересу реализације стратешког нуклеарног обуздавања;

        - задаци у интересу чувања државне границе у ваздушном простору Руске Федерације, контроле начина и коришћења ваздушног простора Руске Федерације и пресецања нарушавања његовог коришћења, као и контроле космичког простора;

        - задаци у интересу борбе са ваздушно-космичким противником током војних конфликата различитих размера.

        Решавање све три групе задатака има стратешки значај за савремену Русију. Није случајно да питања стварања система ваздушно-космичке одбране привлаче велику пажњу многих стручњака и уопште мислећих људи.

        Будући да се као председник Војно-индустријске комисије при влади Руске Федерације непосредно бавим решавањем проблема техничког снабдевања Оружаних снага, потврђујем да је управо стварање техничке основе главни услов за оснивање перспективног система ваздушно-космичке одбране и најопсежнија компонента ресурса за његову изградњу. То постаје јасно на основу саме анализе техничког стања наоружања и борбених могућности постојећих групација трупа (снага) Руске Федерације, које сада  решавају задатке ВКО.

Повећање могућности

        Нажалост, до недавно су наше могућности за решавање задатака ВКО биле ограничене. Посебну бојазан изазвало је стање информационих система који обезбеђују упозоравање о ракетном нападу и реализују радарско извиђање ваздушног простора.

        Није задовољавало ни стање „ватрених“ система ВКО, који треба да решавају задатке борбе са ваздушно-космичким противником. Овде је као и у средствима за извиђање било незадовољавајуће техничко стање одређеног дела наоружања услед трошења ресурса, као и малог удела модерних примерака који обезбеђују ефикасно супротстављање свим типовима средстава ваздушно-космичког напада потенцијалног противника.

        Анализа деловања NATO држава, које су буквално оружјем високе прецизности осипале паљбом, прво Југославију, а затим Ирак и Либију - не дајући при том никакве шансе за непосредни контакт својих оружаних снага са војним формацијама земаља-жртава, које нису биле способне да се одупиру нападу класичним средствима противваздушне одбране (ПВО), била је разлог да политичко и војно руководство Русије донесе одлуку о форсираном развоју потенцијала за сузбијање нових ваздушно космичких претњи.

        Разуме се да је раскорак између средстава ваздушно-космичког напада и ПВО/ВКО требало хитно елиминисати, будући да је празнина у техничкој основи одбране озбиљан извор ратне опасности и у целини националне безбедности.

        Поновићу: не ради се толико о модернизацији организационих структура, колико о напредном развоју технике способне да се бори са свим типовима савремених и будућих средстава ваздушно-космичког напада. Основни проблем није у размештању функционера, него у развоју перспективне техничке базе.

        Свако заостајање техничке базе ваздушно-космичке одбране од средстава ваздушно-космичког напада, СВКН, може да доведе до ситуације као крајем 40-их, почетком 50-их година прошлог века, када су извиђачки авиони САД и NATO земаља често и некажњено упадали у ваздушни простор СССР-а, а стручњаци Пентагона детаљно разрађивали план за нуклеарно бомбардовање највећих градова Совјетског Савеза.

        У то време СССР није имао ефикасна средства за уништење противничких авиона који лете на великим висинама и брзинама.

        Схватајући размере долазеће опасности, руководство СССР својевремено је предузело енергичне и довољно ефикасне мере за јачање своје противваздушне одбране. Још увек импресионирају изузетно кратки рокови стварања принципијелно новог наоружања  - противавионских ракетних система, надзвучних ловаца-пресретача, као и радарских станица.

        Већ 1955. у наоружање је ушао систем С-25 „Беркут“ који је решио проблем противваздушне одбране Москве. Касније је за кратко време створен читав низ ефикасних система ПВО којима су биле опремљене формације и јединице ПВО, трупе ПВО Копнене војске, Ратног ваздухопловства и Ратне морнарице.

        Руководство СССР улагало је огромне напоре и у област стварања и усавршавања средстава и система за стратешко одвраћање - пре свега, нуклеарног оружја и његових носача. Пробе атомске бомбе у нашој земљи изведена су 1949., а хидрогенске - 1953. године.

        После лансирања вештачког сателита Земље 1957., претичући тиме САД, Совјетски Савез је добио принципијелно ново средство за допремање - интерконтиненталну балистичку ракету. Већ у децембру 1959. основане су Ракетне јединицестратешке намене, чије је консеквентно повећање могућности ставило тачку на нуклеарни монопол САД и нерањивост њихове територије.

        У условима распрострањене трке у ракетном наоружању, руководство СССР-а такође је предузело енергичне мере за стварање система противракетне одбране. Прва успешна опитовања тог система путем уништења главе интерконтиненталне балистичке ракете (први пут у свету!) изведена су код нас  4. марта 1961. године.

Будућност - припада перспективним  системима

        Анализа већ добијених и очекиваних резултата изведених радова у области стварања система ВКО показује да је постизање суштинског повећања могућности у борби са средствима ваздушно-космичког напада могуће само стварањем перспективних система наоружања, њиховом производњом у потребној количини, као и опремањем тим системима снага које решавају задатке ВКО.

        Међутим, то захтева решавање многих научних, технолошких и производних проблема, а такође и улагање великих финансијских средстава и времена. Управо због тога се овај посао налази под непосредном контролом Војно-индустријске комисије при влади Руске Федерације.

        Ми полазимо од тога да стварање система ВКО може да се реализује само по етапама сразмерно стицању нових знања, освајања технологија и формирања одговарајућих економских услова.

        Стварање перспективних система наоружања, њихова производња у потребној количини и снабдевање трупа нису могући без одређивања основних одредница војно-техничке политике, као и јасног и константног управљања свим етапама тог процеса. Као што показује искуство у нашој војној индустрији током последњих деценија, крајње негативан утицај на квалитет управљања процесом стварања наоружања имала је реформистичка грозница, неразумна жеља да се „помера намештај“ у кабинету начелника, што је по правилу, замењивало рад на постизању реално потребних и значајних резултата. 

        Најважнији корак војно-политичког руководства земље по питању стварања ваздушно-космичке одбране била је одлука Дмитрија Медведева 2011. да формира нови род војске Оружаних снага Руске Федерације - трупе ВКО. То је омогућило да се реши један од основних задатака који доприносе изградњи ВКО -формирање стратешког органа војне управе - команде Трупа ВКО одговорне за стварање система ВКО на основу интеграције система ПВО и РКО.

        Уз непосредно и активно учешће команде Трупа ВКО у интересу изградње система ваздушно-космичке одбране РФ у Државном програму наоружања за период 2010-2020. садржан је значајан обим задатака у истраживању и развоју, који укључују како опште системске радове, тако и радове на стварању узорака наоружања ВКО.

        Читава „архитектура“ општих системских радова усмерена је пре свега на решење питања стварања система ваздушно-космичке одбране Руске Федерације и његових најважнијих подсистема, као и на формирање система почетних података неопходних за аргументовање захтева за наоружање и војну технику ВКО, за одређивање плана ваздушно-космичке одбране, за оснивање групација снага ВКО и њихово даље усавршавање. 

        Планирани и изведени радови на стварању узорака наоружања ВКО укључују велики списак истражних радова на развоју и стварању информационих, енергетских (ватрених и ометајућих и тсл.) компонената за управљање и програмирање, које улазе у састав подсистема за извиђање и упозоравање на ваздушно-космички напад, за погађање и потискивање, управљање и програмирање.

        У стварању перспективног наоружања приоритет у развоју треба да добију средства и системи ваздушног и космичког  базирања (укључујући беспилотне летелице и извиђачке балоне), радарске станице иза линије хоризонта, универзалне и противавионске ракетне системе различитог домета дејства, ласерске системе различитих врста базирања и намене, перспективне авионске системе фронтовске авијације, системе за ометање различите намене, перспективне системи АСУ и везе.

        Сем модернизације постојећих и стварања нових средстава и система ВКО, одвијају се свеобухватни радови на припремању индустрије за производњу савремене технике, као и за развој инфраструктуре на читавој територији земље у интересу обезбеђивања ефикасне и поуздане ВКО. 

        Анализа питања на стварању система ВКО и њених елемената свакако ће изаћи из оквира Државног програма ГПВ-2020. То је условљено изузетном сложеношћу проблема које треба решити. При том, рад на развоју наоружања ВКО треба да буде усаглашен са мерама за организацију израде ВКО. Најбољи услови биће створени обавезивањем личном одговорношћу за организацију ваздушно космичке одбране једног службеног лица. То захтева краткотрајност догађаја у случају изненадног ваздушно-космичког напада и неопходно тренутно предузимање мера за парирање и за упознавање највишег политичког и војног руководства земље са објективном информацијом о започетој агресији.

        Сада се завршава рад на формирању концерна ВКО у који треба да уђу предузећа-конструктори система ВКО и његових елемената. То је потребно ради максималног концентрисања напора и повећања могућности за управљање процесом развоја.

        Предстоје и велики радови на усавршавању и даљем развоју технике у авијацији и наоружању у оквиру противваздушних снага. На пример, за јуришну авијацију потребна су нова средства информатичког програмирања за земаљске околности, као и системи за управљање.

        Таква средства и системи треба да се развијају повезано са информатичким програмирањем ракетних трупа и артиљерије, ракетних система и артиљерије РМ у укупном систему погађања критички важних објеката агресора. Није мање сложен задатак стварања основе за далеколетну и војно-транспортну авијацију.

        Према томе, у садашњој фази војне индустрије треба деловати системски и доследно, концентришући напоре на стварању материјално-техничке основе ваздушно-космичке одбране и војно-ваздушних снага будућности.

        Тек тада бићемо сигурни у своју способност да одбијемо ваздушно-космички напад непријатеља, моћнијег у економском смислу, и да му нанесемо огромне губитке узвратним одговором на напад.

        Превела Ксенија Трајковић