РЕШЕТЊИКОВ: Најважније је да Руси поново буду - Руси, а Срби - Срби

АКО СРБИЈА СТУПИ У НАТО - РУСКЕ РАКЕТЕ БИЋЕ АУТОМАТСКИ УПЕРЕНЕ И ПРЕМА СРБИЈИ - ДРУГАЧИЈЕ НИЈЕ МОГУЋЕ (1)

Леонид Решетњиков

• Власт у Београду спроводи политику коју је водио Јосип Броз Тито - узети што више од Запада, а узети и од Русије. То је традиционална политика, нема ту ништа ново. Тако је радио Милошевић. Додик, рецимо, не води традиционалну политику. И управо зато је под притиском Запада
• Можда је оправдана политика коју води српска влада. Треба видети какве ће резултате она дати. Москва признаје сваку политику коју спроводи легитимна власт. Ми не можемо натерати Србију да води политику искључиво према Русији
• Једино што Срби треба да знају јесте да Москва врло добро разуме шта се дешава овде. И да за нас никакав значај нема реч русофилство. То је реч коју може свако да каже. Кључна су дела
• Западу се не допада што је Додик самосталан. Запад је навикао да политичари на Балкану буду сагласни са свиме што они кажу. Додик показује своју вољу и то је дијаметрално супротно интересима Запада
• Већ неколико година постоји снажан притисак на Софију. Бивши председник Владе Бојко Борисов би потписао договор о Јужном току, а кроз два месеца би га отказао. Он потпише и после недељу дана дође амерички амбасадор и он откаже тај договор. За нас је врло важан положај Бугарске у Јужном току, јер у Србији не можете направити Јужни ток ако се ствари не реше у Бугарској
• Од Румуније, иначе, одавно нема ништа. Зато је врло важно како ће ићи ствари с Бугарском. Ако то прође у реду, онда ће сви притисци Запада бити усмерени на Београд. Ту није Запад у питању, већ конкретно САД. Зато нам предстоји велика борба. И врло је важно да ваша Влада не крене путем Бојка Борисова

        ДИРЕКТОР московског Института за стратешка истраживања, којег од миља зову „Путинов институт“, пошто је основан декретом председника Русије као његов главни аналитички центар и пошто и теоријски и практично обликује руску спољну политику, за Недељник подноси „извештај“ како Москва види стање, пре свега на Балкану, али и у целом свету.

       С Леонидом Решетњиковим, који је у дугој обавештајној каријери забележио и службовање у Београду, баш у време Титове смрти, Вељко Миладиновић је разговарао о притисцима да Србија уђе у НАТО, односу Владе Србије са Западом, црвеним линијама „русофилства“ у Србији, Јужном току, положају Срба у Црној Гори...

       Леонид Решетњиков се насмејао кад смо га питали да ли су он и његов Институт Владимиру Путину оно што је Аристотел био Александру Македонском. Он је директор московског Института за стратешка истраживања, којег одмиља зову „Путинов институт“, пошто је основан декретом председника Русије као његов главни аналитички центар.

       Око двеста аналитичара и стручњака разних профила свакодневно подносе извештаје председнику о питањима безбедности, унутрашње и спољне политике, односа на простору бившег Совјетског Савеза.

       „Можда смо то председничкој администрацији, то је огроман апарат“, каже нам уз осмех на почетку разговора Решетњиков. „Наш институт сачињава три до четири аналитичка извештаја сваког дана. Не морају да иду сви извештаји код председника Путина лично, већ његовим помоћницима који се баве разним областима“, каже Решетњиков.

       На питање у којој мери Институт утиче на обликовање руске политике, каже нам:

       „Дају нам много задатака, а чим нам дају много задатака, значи да им је све то потребно. А задатке одређује први човек председникове администрације, господин Сергеј Иванов“.

       Леонид Решетњиков је на овој позицији од 2009. године. Пре тога је дуго радио за руску спољнообавештајну службу, између осталог био је шеф Управе за аналитику. У каријери је забележио и службовање у Београду, баш у време Титове смрти. И баш у Београду је, како каже, схватио да се ближи крај комунизма.

       Данас каже да је за Русију најважније да Руси поново постану Руси, а не Совјети - по аналогији једнако је, каже, важно да Срби поново постану Срби.

       Последња догађања у Србији, стиче се утисак, не иду у том правцу.

       Протеклу недељу провео је у обиласку Балкана, и поред извештаја које он и његове колеге састављају председнику Путину, пристао је да за Недељник поднесе „извештај“ како Москва види стање, пре свега на Балкану, али и у целом свету.

       Да ли сте током ове посете Србији, Републици Српској и Црној Гори сазнали нешто што нисте знали раније?

       Пут је био веома важан и интересантан. Посебно посета Републици Српској. Стекао сам неке нове утиске, а посебно смо одушевљени оним што смо видели у Републици Српској. Видели смо тако добро организован државни систем. Очекивао сам да ћу видети мање организовану државу. Али, држава је уређена, људи ходају усправно, путеви су добри, градови чисти. Осећа се жеља да се сачувају сва та достигнућа. Велики утисак на мене је оставио сусрет с председником Републике Српске господином Додиком, имам осећај да он много трпи за свој народ и за Српску и да заиста жели да сачува све то што је постигао. И он изгледа врло уверен да то учини.

       Према неким спољнополитичким анализама, Запад врши притисак да склони Додика. Шта Москва мисли или зна о томе?

       Очигледно је да се председник Додик налази под великим притиском Запада, и то знају сви у Москви. И јасно је због чега. Не само због тога што је успео да сачува идентитет Срба у Републици Српској, већ и због тога што жели да створи озбиљну сарадању с Русијом, како економску и културну, тако и политичку. И Западу се то не допада. Не допада им се што је самосталан. Запад је навикао да политичари на Балкану буду сагласни са свиме што они кажу. Додик показује своју вољу и то је дијаметрално супротно интересима Запада. Тако Запад као искрени „демократа“ хоће да натера Додика да се потчини свакој наредби.

       Како онда тумачите односе власти у Београду са Западом?

       Власт је изабрала већина српског народа, што значи да има легитимитет. Ова власт, по мом мишљењу, спроводи политику коју је водио Јосип Броз Тито - да узмемо што више од Запада, а да узмемо и од Русије. То је традиционална политика, нема ту ништа ново. Тако је радио Милошевић. Додик, рецимо, не води традиционалну политику. И управо зато је под притиском Запада. Можда је оправдана политика коју води српска влада. Треба видети какве ће резултате она дати. Москва признаје сваку политику коју спроводи легитимна власт. Ми не можемо натерати Србију да води политику искључиво према Русији. То је немогуће. Једино што Срби треба да знају јесте да Москва врло добро разуме шта се дешава овде. И да за нас никакав значај нема реч русофилство. То је реч коју може свако да каже. Кључна су дела. У Совјетском Савезу је било важно рећи да смо за идеје Маркса, Енгелса, Лењина. Тако је сада важно рећи да смо русофили. Ако сте русофили, онда треба да се учи руски језик, да се бави руском културом, уметношћу. Али, овде тога нема. Значи, ни русофилства нема.

       А колико је Русији уопште важно да Србија буде русофилска земља?

       Не треба Србија да буде русофилска земља. Србија треба да буде србофилска земља. Пре свега треба да воли саму себе. Ако Србија буде искрено волела себе, своју културу, литературу, историју, и да не издаје завете својих предака, тада ће она по аутоматизму да буде и русофилска. Ако се човек лупа у груди и прича да је русофил, а у исто време хоће да уђе у НАТО, онда ме извините.

       Где су за Москву црвене линије „русофилства“ за Србију? Да ли је то улазак у НАТО или је Москва повлачи и пре уласка у ЕУ?

       Извори данашње кризе су у Америци и ЕУ. Путовање у ЕУ је куповина карте за Титаник. С друге стране, не можете ући у ЕУ а да не уђете у НАТО. НАТО је кључ за улазак у ЕУ. За сада је тако. Не можете бити мало трудни. Ако си у другом стању, онда си у другом стању. Нигде то није записано у јавним документима, али у пракси се тако дешава. А то што неки политичари мисле да можете ући у ЕУ, а да не уђете у НАТО, то је много наивно. Видите до каквог апсурда долазимо. Србија која је повезана с Русијом хиљаду година, и кад никад нисмо ратовали, никад нисмо били у непријатељским таборима, сад можемо да се нађемо у потпуно супротним таборима. То представља издају српских идеала и издају ваших великих предака. Сматрам да сваки политичар који је одговоран мора да схвати како улазак у НАТО није једноставан потез и да ће морати да одговара за тај потез и пред Богом. Наша заједничка историја и живот, то је све Богом дано. Ми смо једно православно братство. Не можемо да издајемо то православно братство, а они нас распарчавају.

       На западу се тумачи и да би уласком Србије у НАТО имала „свог играча у противничкој екипи“?

       То су нам пре десет година говорили Бугари, а сада се у Бугарској налазе две америчке базе. И по правилима генерлаштаба, према тим базама су усмерене наше ракете. За сваки случај.

       Да ли би то значило да би ракете биле уперене према Србији?

       Нажалост, да. Пошто постоји војни блок чији ми нисмо члан, и ако тај блок поставља базе у нашем реону, наши генерали би били идиоти уколико се не би припремали за сваку евентуалност. То се ради по аутоматизму. Другачије није могуће. То су нам исто говорили и Бугари, Словаци... НАТО је војни савез, с врло стриктном хијерархијом. Добијаћете наређење, и мораћете да га испуњавате. Ако треба у Авганистан - у Авганистан. Ако треба у Сирију - у Сирију. Какве ће Србија имати користи од НАТО? Нема никакве специјалне технике, имаће базе, највероватније једну, и даваће пешадију за ратове у Африци или на Блиском истоку. Тако се користе свима осталима. Не видим никакав смисао за улазак у НАТО. Не само Србије, него свих држава сличних Србији. Ко данас угрожава Србију? Је ли то Русија? Није. Је ли то Бугарска? Она, тек, сигурно није.

       У анализи сукоба у Сирији рекли сте да иза свега стоји циља Запада да обесмисли пројекат Јужног тока?

       Не само Јужног тока, реч је о свим енергетским магистралама из Централне Азије. Други разлог је долазак на границе с Кином и Русијом. Центар светске економије и финансија одлази из САД и прелази у тихоокеански регион, Аустралију, Сингапур, Малезију. И то је читав процес одласка капитала из САД. Америка сад мора да контролише тај коридор и неопходно је вршити притисак на Кину и Русију.

       Да ли очекујете даље саботаже Јужног тока, и у којим земљама?

       Већ неколико година постоји снажан притисак на Софију. Бивши председник Владе Бојко Борисов би потписао договор, а кроз два месеца би га отказао. Он потпише и после недељу дана дође амерички амбасадор и он откаже тај договор. За нас је врло важан положај Бугарске у Јужном току, јер у Србији не можете направити Јужни ток ако се ствари не реше у Бугарској. Од Румуније, иначе, одавно нема ништа. Басеску има једну једину идеологију. Уместо да пије из неколико извора, он пије с једног, из Америке. Зато је врло важно како ће ићи ствари с Бугарском. Ако то прође у реду, онда ће сви притисци Запада бити усмерени на Београд. Ту није Запад у питању, већ конкретно САД. Зато нам предстоји велика борба. И врло је важно да ваша Влада не крене путем Бојка Борисова.

       Дакле, историја се понавља: Запад и Русија ломе копља око Бугарске, а Србија чека да се ствар преломи преко њених леђа?

       Није баш тако. Ми смо већ направили Северни ток, а и томе је било великог противљења. Тамо нам је помогла Немачка, а мислим да ће нам и сад Немачка помоћи. Јер, тај гас иде у Европу. Сви кажу да ће Европа енергетски зависити од Русије, али и ми такође зависимо од Европе, јер ако ми испоручујемо гас у Европу, ми зависимо од тог тржишта. То је однос међузависности.

       (следи други део)