Бриселски параф без консултовања са Русијом

ОПОМЕНЕ АНЕ ФИЛИМОНОВЕ, НАУЧНОГ САРАДНИКА МОСКОВСКОГ ЦЕНТРА ЗА ИЗУЧАВАЊЕ БАЛКАНСКИХ КРИЗА

• Од 15 тачака, отприлике се у половини говори о законима Републике Косово и полицијско-правосудном систему Републике Косово. То јест, сам документ на више места оповргава тврдње српске власти да оне нису признале независност Косова
• Жалосне мрвице које се тичу полицијског система, које је српска делегација успела да извуче, изгледају просто смешно пошто ће полиција и суд бити саставни део одговарајућих структура независног Косова
• Није постојао никакав јасно формулисан захтев Србије Русији. По тексту нема таквог момента кад је Дачић тражио да Русија садејствује приликом повратка преговора под окриље УН
• Већ је пређена тачка после које нема повратка, зато што неумољиви Вучићев курс ка ЕУ муњевито стиже до финиша. Запад већ ликује, Албанци ликују, прозападне невладине организације у Србији ликују

         ПАРАФИРАЊЕ споразума „О нормализацији односа” између Србије и самопроглашеног Косова, за Руску Народну Линију оценила је Ана Игоревна Филимонова, научни сарадник Центра за изучавање савремених балканских криза који је саставни део Института за славистику Руске Академије Наука.

         Нема никакве сумње да се ради о де-јуре признању Косова од стране Србије, при чему је то признање учинила она земља која је једина то могла и учинити, пошто ни једна друга земља у свету не би могла пружити завршни вид легитимитета самопроглашеној независности Косова.

         Шта се нарушава актом српске владе који је донет без консултација са Русијом? Можда Србија и не мора да ову одлуку усаглашава са Русијом – то је питање суверене одлуке владе, но ипак, нарушава се Резолуција СБ УН 1244, нарушава се Устав Србије из 2006. године и подрива се позиција Русије.

         Током много година Русија је у Савету Безбедности УН самопожртвовано у свакој могућој прилици штитила позицију Срба на Космету, говорила о територијалној целовитости Србије.

         О чему се овде ради? О томе да ће у независном Косову Срби добити одређена права, каква права и није толико важно, зато што ми овде говоримо о територијалној целовитости, суверенитету и независности Републике Косово која је у свој састав интегрисала и север Косова.

         Што се тиче права, они морају да се ослањају на владу Хашима Тачија, на наркокриминалне квази-државне формације, где хипотетички постоје неки механизми који ће наводно поштовати права Срба. Напомињем чудан предуслов: да ли ће они имати жељу да то чине – наравно не.

         Ради се пре свега о томе, да ће у јединствену косовску полицију бити интегрисана српска полиција, при том ће Срби имати право да одреде своје српске полицијске командире. Међутим, ти српски командири ће добијати плату од косовске полиције и биће службеници МУП Косова.

         Даље, у Косовској Митровици ће функционисати специјални Српски суд. У стварности ће то бити суд који ће бити интегрални део јединственог судског система Републике Косово.

         Локални избори који на северу Косова и Метохије треба да се одрже у 2013. години биће одржани по законима Републике Косово под патронатом посматрачке мисије ОЕБС. Осим тога Србија и Косово се обавезују да неће блокирати једно другога (постоје нека размимоилажења у званичном тексту) приликом ступања у ЕУ, но постоји још једна веома важна формулација у завршном документу уколико тамо не буде указано „и у друге организације”, зато што се могуће, ради и о ОУН.

         На тај начин од 15 тачака, отприлике се у половини говори о законима Републике Косово и полицијско-правосудном систему Републике Косово. То јест, сам документ на више места оповргава тврдње српске власти да оне нису признале независност Косова.

         По чињеницама су признали. Признали су постојеће законе, признали су Косово као апсолутно независну, легитимну, самостално постојећу државу.

         Срби са севера Косова говоре да они никаквог документа од владе Србије нису видели и са њима су упознати само путем саопштења у албанским медијима. Они кажу да су ти споразуми апсолутно неприхватљиви зато што предвиђају потпуну интеграцију севера Косова у уставни поредак Републике Косово.

         Те жалосне мрвице које се тичу полицијског система, које је српска делегација успела да извуче, изгледају просто смешно пошто ће полиција и суд бити саставни део одговарајућих структура независног Косова.

         Срби кажу да је српска власт на овај начин сама уништила резултате српске борбе дуге 14 година, када је север Космета представљао ослонац супротствљања и успешног преживљавања Срба у српској области Косово.

         Лидер косметских Срба Марко Јакшић каже да је то нож који је српска власт зарила у тело Србије, у виду Александра Вучића и Томислава Николића. Александар Вучић је одиграо улогу покретача евроинтеграција и предаје Косова. Томислав Николић је заједно са Вучићем у току предизборне кампање путовао по западу и вероватно су дали личне гаранције, укључујући и предају Косова. Ивица Дачић је такође у томе учествовао тако што је водио преговоре са Хашимом Тачијем.

         Та три човека сносе персоналну одговорност за признавање независности Косова.

         Постоји још један веома важан моменат.

         Није постојао никакав јасно формулисан захтев Србије Русији. По тексту нема таквог момента кад је Дачић тражио да Русија садејствује приликом повратка преговора под окриље УН.

         Српска власт која је сменила режим Бориса Тадића учинила је још веће авансе Западу, још радикалније и брже обећавајући да ће окончати Тадићев посао.

         Сва надања у Русију разматрана су само декларативно, без икаквог политичког садржаја, због тога што је своје обавезе Србија повезала са Западом. При том су те обавезе толико жестоке, да их очигледно, нипошто не смеју кршити.

         Русија није могла да маневрише и нешто учини, зато што није могла да учини ништа иза леђа легитимних и како наше Министарство иностраних послова подвлачи, суверених српских власти.

         Уколико Србија не формулише своје захтеве, не консултује се са руском страном, онда су Русији врата за њу једноставно затворена. Једино што је Русија чинила сама – то је заштита Срба на Космету, што је радио Чуркин у СБ УН.

         То што је споразум засад само парафиран, не значи да може да се промени. Напомињем да је споразум Борка Стефановића са Едитом Тахири склопљен 2011. године о успостављању државних граница са Србијом такође био само парафиран али је постао догма, обавезујућа за нову власт да је испуни.

         Посебно подвлачим да је нова власт добила изборе на обећању да неће наставити линију Бориса Тадића по питању Косова. То јест, та власт пре свега није обманула само Русију него и своје бираче, зато што су званично пред изборе обећали дијаметрално супротно.

         Нико не би гласао за Николића да је он тада отворено рекао: „Ја ћу испунити све споразуме Тадића, но још брже и жешће него он”. То је подло понашање и то треба подвући.

         Мислим да је тачка после које нема повратка већ пређена, зато што неумољиви курс који је Вучић заузео према ЕУ, муњевито стиже до финиша.

         Запад већ ликује, Албанци ликују, прозападне невладине организације у Србији ликују – за њих је пређена тачка после које нема повратка.