Американци ће у Авганистану оставити бар 4.000 војника да надзиру Кину и Русију

ИНТЕРВЈУ ИТАР-ТАСС ДИРЕКТОРА РУСКОГ ИНСТИТУТА

ЗА СТРАТЕШКА ИСТРАЖИВАЊА ГЕНЕРАЛА ЛЕОНИДА РЕШЕТЊИКОВА

Леонид Решетњиков

• Американци говоре да одлазе из Авганистана. На столу председника Обаме су три варијанте - задржавање у тој земљи 4, 10 и 20 хиљада војника
• Прва варијанта подразумева неколико база које ће пратити ситуацију у западним областима Кине у близини Авганистана и у деловима Централне Азије према Русији.
• Друга варијанта значиће - учешће у унутрашњим операцијама које треба да изводи авганистанска армија. А ако остане 20 хиљада - то ће у суштини бити наставак војне акције САД у Авганистану

        ДИРЕКТОР Руског института за стратешка истраживања генерал Леонид Решетњиков - у интервјуу државној новинској агенцији Итар-ТАСС - оценио је да је совјетска војна ингтервенција у Авганистану била хуманија од америчке и да је сасвим могуће да САД у тој земљи, и након најављеног „повлачења“, оставе базе са 10.000 или 20.000 војника.

       ИТАР-ТАСС: САД су најавиле повлачење трупа из Авганистана 2014.  године. У почетку су трупе НАТО-а дошле у Авганистан „због опасности од међународног тероризма, која долази из региона“. Будући да се трупе повлаче, треба ли то разумети као да је задатак решен? Да ли је то баш тако?

       РЕШЕТЊИКОВ: Сада се не може одређено рећи ни који су задатак операције у Авганистану биле себи поставиле Сједињене Државе. Борбу с тероризмом? Мој је утисак да су тамо довели трупе, али се са тероризмом нису нарочито борили. Тероризам се наставља. Борба са другим појавама које представљају опасност за свет, такође је под знаком питања, зато што је само обим трговине дрогом из Авганистана повећан 40 пута за време њиховог присуства у тој земљи. Ствари тако стоје према руској статистици коју потврђују и западни извори. Знатан део те трговине иде преко Русије.

       Које су циљеве имали Американци? Они кажу да одлазе.  На столу председника Обаме сада су три варијанте за задржавање америчких трупа - 4, 10 и 20 хиљада. Председник још није донео одлуку. Прва варијанта је - неколико база које ће пратити ситуацију у вези са западним подручјима Кине која се налазе у близини Авганистана, као и области Централне Азије оријентисане према Русији. Друга варијанта је - учешће у унутрашњим операцијама које треба да изводи авганистанска армија. Ако остане 20 хиљада, то је у суштини наставак војне акције САД у Авганистану.

       Према томе, још није јасно у којој мери САД уопште одлазе из Авганистана. Једно је ипак неспорно - Сједињене Државе желе да се ослободе тог терета. Оне су на себе преузеле претешке задатке, вероватно у циљу обезбеђивања свог присуства у том веома важном региону Средње и Источне Азије. Сигурно је да борба са Ал-Каидом није била, како су говорили, једино искушење, него и војно и политичко присуство у региону. Испоставило се да је задатак било тешко реализовати и да је повезан са великим тешкоћама.

       Сада је дошао нови државни секретар, Џон Кери. Стиче се утисак да он има идеју да тај терет пребаци на суседни Пакистан па нека се он, као савезник САД, бави њиме. Можда и на друге земље око Авганистана, - нека такође учествују у смиривању и стабилизацији ситуације. А САД ће остати у облику савезника и база.

       Као и у случају са Ираком и низом других земаља, САД су продемонстрирале неуспешну тактику. Војне одлуке које не доводе до опипљивих резултата, а затим - одлазак. Тако је било и у Вијетнаму и у Авганистану, тако ће бити свуда где се Сједињене Државе мешају оружјем и где покушавају да реше проблем војним путем. Сада покушавају да се договарају са разним групама, посебно са Талибанима, али све то онда када је практично воз отишао.

       ИТАР-ТАСС: Пре тридесет година у Авганистану су биле совјетске трупе. У чему ви видите сличности и разлике између уласка, присуства и повлачења СССР-а и САД-а?

       РЕШЕТЊИКОВ: Заједничко је то што су СССР и САД сматрали да се чврстом војном силом може променити менталитет нације, наметнути неки модел и убедити је да тај модел функционише. Али, Совјетски Савез је, за разлику од Американаца, сем војне силе активно искористио економски и културни утицај, што је неоспорно доносило одређену корист Авганистану. А у оба случаја је главна грешка у веровању да се деловањем споља могу променити представе другог народа о животу, државном уређењу и њиховој традицији. СССР и САД повезује то што су се руководили тим принципом. Ипак, ми смо имали племенитија средства, средства која су више узимала у обзир жеље и расположење становништва. Али,  грешка је била фундаментална. Сада је праве друге земље, а Русија се уздржава од таквих корака.

       Многи изјављују да у Авганистану треба нешто уредити, понудити, наметнути и тако даље. Недавно је у РИСИ одржана велика научна конференција и један авганистански представник је као позитивну чињеницу америчког утицаја навео да сада у Авганистану има 100 политичких странака. То је код присутних експерата изазвало осмех. Међутим, та изјава говори о томе на шта се управо усмеравају снаге и средства спољних „аутора“ у разрешавању авганистанске кризе. 

       Деловање СССР-а у Авганистану било је усмерено на промену система, свргавање монархије, успостављање народне демократске власти, изградњу социјализма да би се тиме авганистански народ учинио срећним. Сада су америчке активности усмераване на промену система, изградњу демократије, оснивање сто политичких странака и на обасипање доброчинствима авганистанског народа. Историја се понавља. Покушаји да се на сличан начин промене систем и унутрашња ситуација спољним утицајима у току су и у Сирији. Уводити демократију - значи подржати неки део опозиције и активно се мешати у сиријске процесе.

       СССР је у Авганистану имао хуманији приступ. Узимани су у обзир „фактор човек“ и његов живот. Тада је совјетско присуство донело извесну корист и Авганистанци су сачували добро сећање на нас. Међутим, ако бисмо се ми опет тамо појавили, они би се поново борили против нас. Зато што авганистански народ, као и већина народа у свету не подноси страно присуство. Ако се Американци надају да ће базе, које намеравају да тамо оставе, мирно опстајати, онда је то неоснована нада. Потискиваће их, „ловиће“ америчке грађане.

       Постоји само један закључак: никада не треба покушавати да се спољним уплитањем решавају унутрашњи проблеми и процеси било које земље. Земља треба сама да се развија, да преживљава кризе, падове, горчину пораза, успоне и славу.

       ИТАР-ТАСС: Шта треба - или не треба - да чине Русија и међународна заједница ради реалне стабилизације у региону?

       РЕШЕТЊИКОВ: Треба пружити могућност самим Авганистанцима да нађу излаз из ситуације у својој земљи. Ако се то дешава кроз неке тешке кризе, не уплитати се, јер то само продубљује кризе. Ми треба да се договарамо са Таџикистаном и Узбекистаном, управо да се договарамо и да враћамо руске граничаре на границу са Авганистаном зато што отуда иде огроман проток наркотика који убијају наше људе. Постоји опасност да се на тим границама појаве талибански екстремисти. Талибана има разних - авганистанских, пакистанских и међународних.  Да кажемо да на нас неће кренути авганистански Талибани, а остали могу кренути и преко наших граница. Треба обезбедити сигурност граница, то је неоспорно.

       Потребно је организовати велику међународну конференцију о Авганистану и размотрити оно у чему можемо да помогнемо, али слати само економску и хуманитарну помоћ. Потребно је искључити војни аспект и присуство било чијих страних трупа на територији Авганистана. А да ли историја никог и ничему не учи, историја која траје више од 150 година и која је почела са Енглезима и завршава се са Американцима? Тамо  се сви покушаји војног присуства завршавају грађанским ратом, нестабилношћу и кризом која се проширује на суседне регионе.

       Ми треба да учвршћујемо границе суседних земаља, бивших совјетских република, да се враћамо и да их чувамо и не допустимо све већи промет наркотика и опасности од међународних терориста, који могу да шире свој утицај и на Централну Азију, а можда и на наше регионе. 

       Превела Ксенија Трајковић