„Совјетски класици“ се враћају у обавезну лектиру у руским школама
ИНИЦИЈАТИВУ ПОВОДОМ 80-ГОДИШЊИЦЕ ПРОБОЈА БЛОКАДЕ ЛЕЊИНГРАДА ПОДРЖАО ПУТИН
* Творац мобилног музеја „Ствари опкољеног Лењинграда” Валериј Исаков предложио да се у свим школама предају: роман „Млада гарда” Александра Фадејева, песма „Син артиљерца“ Константина Симонова, роман „Како се калио челик“ Николаја Островског, „Донске приче“ Михаила Шолохова, прича „Руски карактер“ Алексеја Толстоја, роман „Врући снег“ Јурија Бондарјева и „Брестска тврђава“ Сергеја Смирнова
___________________________________________________________
ВЛАДИМИР Путин је подржао предлог да се дела совјетских књижевних класика врате у обавезни школски програм.
„Велики повратак“ је иницирао творац мобилног музеја „Ствари опкољеног Лењинграда” Валериј Исаков.
Иницијатор Валериј Исаков
Предложио је да се у руским школама предају: роман „Млада гарда” Александра Фадејева, песма „Син артиљерца“ Константина Симонова, роман „Како се калио челик“ Николаја Островског, „Донске приче“ Михаила Шолохова, прича „Руски карактер“ Алексеја Толстоја, роман „Врући снег“ Јурија Бондарјева и „Брестска тврђава“ од Сергеја Смирнова.
Нагласио је побројана дела треба да буду у главном школском програму, а не факултативно - у зависности од тога да ли предавач то жели или не”.
Председник Руске Федерације је Исакову обећао:
„Сагласан сам! Разговараћу са министром просвете да се у школски програм врате дела наших, могло би се рећи, совјетских класика, која су формирала јавну, историјску свест читавих генерација“.
Блокада Лењинграда од стране трупа нацистичке Немачке трајала је 879 дана - од 8. септембра 1941. до 27. јануара 1944. године.
Црвена армија је пробила обруч око града 18. јануара 1943. године. А 27. јануара 1944. године, Лењинград је ослобођен блокаде: након снажне офанзиве совјетских трупа током операције „Јануарски гром“,
Алексеј Толстој
Вермахт је одбачен 60-100 километара од периферије Лењинграда.
Од 1. јануара 1941. године у руској северној престоници живело је нешто мање од три милиона људи.
Током година блокаде, према различитим изворима, страдало је око милион људи.
Само три посто њих је умрло од бомбардовања и гранатирања, преосталих 97 одсто умрло је од глади.