Навратилова: Трансгендерима треба затворити врата женског спорта

ИАКО ЈЕ БИЛА ЈЕДНА ОД ПРВИХ `ИКОНА ФЕМИНИЗМА` ОПТУЖУЈУ ЈЕ НЕ САМО ЗА ТРАНСФОБИЈУ

Рејчел Маккинон на победничком постољу

* У америчком студентском спорту, у спринтерским дисциплинама побеђује Сесе Телфер, биолошки мушкарац који се прогласио за жену-трансгендера. Његовим ривалкама ништа не помаже указивање да се до половине 2018-те такмичио међу мушкарцима

* И амерички и светски спорт улазе у период великих тумбања чија главна жртва ће бити жене које су рођене као жене и које то реално јесу. Оне ће постати жртве феминизма и ЛГБТ структура које их бране од „мушке дискриминације и агресије“. Мушкарци немају разлога да у спорту зазиру од трансгендера

* У америчкој држави Конектикат мушкарцима – да би се такмичили међу женама – не траже ни `кориговани матични лист`, ни доказ о хируршкој интервенцији и `редовном узимању неопходних хормонских препарата“. Довоњно је да се појаве обучени као жене и да саопште да се тако оесћају

___________________________________________________________________

         ПРЕ неколико недеља се догодио потрес у међународном спорту са елементима скандала.

         Један од актера је легенда женског тениса Мартина Навратилова која је освојила 167 турнира у синглу и 177 у игри парова. Она је у своје време међу првима признала да је хомосексуалац и потом постала `икона феминизма`,  а сада се гнев и тог дела Америке обрушио на њу саму.

         Изјавила је да трансгендерима треба затворити врата женског спорта. То је било довољно да је оптуже за трансфобију и приврженост преживелим стереотипима.

         Један од најжешћих удара дошао је од канадске ЛГБТ-активисткиње Рејчел Маккинон, доцента на катедри за филозофију на Чарлстонском колеџу, која је себе до 29 године живота сматрала мушкарцем.

          Макиннон је постала светски позната када је минуле јесени победила на шаммпионату света у дворанском бициклизму у  категорији „Мастерс“ међу учесницама старијим од 35 година. А док се такмичила са мушкарцима никада није имала сличне резултате.

         Њене конкуретнткиње су се прво млако буниле тврдећи да такмичење с њом није поштено, али су врло брзо замукле и билре присиљене и да јој се извињавају. То није учинила једино Навратилова. Указала је да Маккинон – иако је прошла хормонску терпаију снижавања нивоа тестостерона –ипак има због мишићне масе (висина 183, тежина 90 килограма) предност над осталим бициклисткињама.

Мартина Навратилова

         Навратилова није устукнула, а још је на свом сајту пре неки дан објавила:

         „Ја напросто желим да девојчице и жене, оне које су рођене као жене, у спорту имају максимално једнаке услове“.

         Други скандал, који је у систему спојених посуда, потреса амерички омладински спорт.

         У његовом епицентру су Андраја Еарвуд и Тери Милер - двојица ученика старијих разреда који већ две године побеђују на атлетским такмичењима међу девојчицама. Обојица се сматрају трансгендерима-женама. Имају дуге косе и шминкају се, али нису „на хормонима“ за снижавање нивоа тестостерона.

         У америчкој држави Конектикат мушкарцима – да би се такмичили међу женама – не траже ни `кориговани матични лист`, ни доказ о хируршкој интервенцији и `редовном узимању неопходних хормонских препарата“. Довоњно је да се појаве обучени као жене и да саопште да се тако оесћају.

         Амерички атлетски стручњаци признају: кад би се такмичили међу вршњацима-мушкарима – не би у својим дисциплинама били ни међу десет најбољих.

         Да све буде још `америчкије`, и Еарвуд и Милер, без зазора, објашњавају да је њихово такмичење са девојчицама „потпуно оправдано јер су мушкарци и жене потпуно равноправни“.

         Селина Соул, која губи трке са обојицом, изјавила је: „Сви знају исход сваке трке пре него што и почне. То деморализује“.

         Са идентичним проблемом се суочио и амерички студентски спорт. У спринтерским дисциплинама побеђује Сесе Телфер, биолошки мушкарац који се прогласио за жену-трансгендера. Његовим ривалкама ништа не помаже указивање да се до половине 2018-те такмичио међу мушкарцима.

         Најсмешније је што је руководство америчког студентског спорта објавило:

         „Не постоје убедљиви разлози да се сматра да женама-трансгендерима то што су се родиле са мушким телом аутоматски даје надмоћ у конкуренцији са нетрансгендерним женама. Лажне су претпоставкеда су сви људи са мушким телом виши, јачи и успешнији у спорту од људи са женским телом“.

Тери и Милер

         На истој таласној дужини је и апел конгресменке Илхан Омар, једине муслиманке у Конгресу САД, да се мушкарцима-трансгендерима дозволи да се такмиче са женама. Ова демократкиња је затражила да се отвори истрага против свих који то забрањују и назвала измишљотинама тврдње да мушкарци-трансгендери имају унапред предности над женама“.

         И амерички и светски спорт улази у период великих тумбања чија главна жртва ће бити жене које су рођене као жене и које то реално јесу.

         Оне ће постати жртве феминизма и ЛГБТ структура које их бране од „мушке дискриминације и агресије“.

         Мушкарци немају разлога да у спорту зазиру од трансгендера.

         Ни од оних који тврде да су мушкарци, ма шта да су биолошки.