Лес: Са новом реорганизацијом Балкана – Србија и Албанија би прошириле своје границе

БИВШИ БРИТАНСКИ ДИПЛОМАТА У ТОМЕ ВИДИ КРАЈ „ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОГ УСТРОЈСТВА“

Тимоти Лес

* Тимоти ЛЕС на предавању на Универзитету Кембриџ о теми "Нова реорганизација Балкана": То би била једна од последица одлуке САД да се боре у такозваном новом хладном рату на Балкану и да истерају Русију из Србије, као и одустајања САД од дуготрајног противљења измени граница, што ће, како каже, представљати изазов за регионални статус кво, укључујући отпор Албанаца, који ће САД морати да сломe

* Лес сматра да се "САД не би противиле уједињењу Косова са Албанијом и Прешевском долином, нити српској анексији северног Косова, уколико то заживи на терену". Наглашава да ће Вашингтон ипак с подозрењем гледати на даље промене међународних граница, баш као и Европљани. Америка, по његовој процени, неће желети да се територија Срба у БиХ уједини са Србијом, јер би то значило снажну платформу за руски утицај на Балкану

* „Имајући у виду да ће САД морати да дају гаранције за нови поредак, биће потребно да Русија 'заузда' амерички утицај јачањем свог упоришта међу Србима у БиХ, а Бошњаци ће се окренути Турској, како би одбранили интегритет своје државе на дуге стазе

__________________________________________________________________________

        ИСТРАЖИВАЧ на Геополитичком форуму Кембриџ Тимоти Лес сматра да је Балкан на ивици још једног реорганизовања које ће означити крај "постјугословенског устројства".

        Лес је оценио да би, након реорганизације Балкана, Србија и Албанија прошириле своје границе, а Срби и Хрвати из БиХ, као и Албанци из Северне Македоније добили би де факто признање.

        Овај бивши дипломата на Балкану изразио је уверење да би то била последица одлуке САД да се боре у такозваном новом хладном рату на Балкану и, нарочито, да истерају Русију из Србије, као и одустајања САД од дуготрајног противљења измени граница, што ће, како каже, представљати изазов за регионални статус кво, укључујући отпор Албанаца, који ће САД морати да сломe.

        "Иако ће предстојећа 'реорганизација' Балкана приближити локалне народе остварењу заједничке жеље о националним државама, неће решити сва питања. Уместо тога, биће дефинисани проблеми који ће се рјешавати у наредној фази балканске историје, а то укључује и нове реорганизације, које ће, неумитно, уследити", нагласио је Лес на предавању на Универзитету Кембриџ о теми "Нова реорганизација Балкана".

        Говорећи о дијалогу Београда и Приштине, он је рекао да се о његовом даљем развоју може само спекулисати, али да су могућа четири сценарија за постизање договора о Косову и Метохији.

        Према првом сценарију, могуће је да Београд и Приштина постигну договор јер им је у интересу да реше статус Косова, уз дипломатски притисак из Вашингтона.

        "Имајући у виду 'црвене линије' Србије, то значи да би се споразум темељио на идеји - подела у замјену за признање", рекао је Лес.

        Уз оцену да су минималне шансе да ће се то догодити, Лес је навео да се Албанци и даље оштро противе и да ће нову владу у Приштини чинити политичари који не желе чак ни разговор са Београдом.

Неки Лесове `варијанте` представљају овако

        Према његовим речима, Немачка на међународном нивоу сада заједно са Француском ради на томе да блокира поделу, док се Москва противи сваком договору којим се смањује зависност Србије од Русије, преноси Танјуг.

        Тиме се, сматра Лес, оставља могућност за други сценарио према којем је идеја поделе поново "склоњена са стола".

        "То значи или пристанак Србије да безусловно призна Косово или да, у крајњој линији, буде очуван статус кво. Проблем са безусловним признањем јесте чињеница да је Србија годинама уназад јасно стављала до знања да неће признати Косово без неке компензације", истакао је Лес.

        Он сматра да су минималне шансе да би Србију могли да убеде да прихвати губитак Косова уколико јој се понуди чланство у ЕУ без икаквог одлагања, уз све предности које би то значило.

        "Не постоји никакав наговештај за то, нарочито имајући у виду да се ЕУ суочава са економском стагнацијом и бројним геополитичким ризицима", оценио је Лес.

        Он вјерује да су мале шансе да се сачува статус кво јер, како каже, ситуација на Косову није статична.

        С друге стране, Американци су, истиче Лес, решени да истјерају Русију са Балкана, а жеља Албанаца је да се оконча правни вакум Косова која их подстиче да потраже неко решење за његов статус.

        "Уколико Србија одбије да призна независно Косово, једина опција је да се тежи уједињењу са признатом Албанијом, а то је решење које би већина косовских Албанаца прихватила", оценио је Лес, који одређену врсту "регионалног потреса" види као један од потенцијалних сценарија за статус Космета.

        Он је рекао да Србија неће прихватити интеграцију северног дијела Космета у албанску националну државу и да би на такву претњу Србија без сумње одговорила припајањем тог подручја.

        "То би водило војном обрачуну са Албанцима, прогону преосталих Срба из јужног дела Косова и Метохије и покушају Албанаца у Прешевској долини да се отцепе од Србије, као и кризи државности у Србији, која би ишла на руку локалним националистима", оценио је бивши дипломата који сматра да би у том случају Срби у БиХ имали велику шансу да се отцепе и припоје Србији, као компензација за губитак Косова.

        Лес је уверен да би уједињена Албанија, такође, значила нову геостратешку шансу и за Албанце у Северној Македонији који би покушали да припоје своју територију тој новој Албанији.

        "Остаје отворено питање колико би наведени процес био насилан, али историја наговештава да не би био миран", додао је он, нагласивши да би у случају таквог сценарија спољни актери, предвођени САД, били поново принуђени да реорганизују регион, као што су у више наврата то чинили у прошлости.

        Имајући у виду подршку идеји поделе, Лес сматра да се "САД не би противиле уједињењу Косова са Албанијом и Прешевском долином, нити српској анексији северног Косова, уколико то заживи на терену".

        Он је увјерен да би Европљанима вероватно лакнуло што су Срби и Албанци коначно пронашли решење за проблем Косова и Метохије, док Русија не би имала моћ да то блокира.

        "Ипак, САД ће с подозрењем гледати на даље промене међународних граница, баш као и Европљани. Америка неће желети да се територија Срба у БиХ уједини са Србијом, јер би то значило снажну платформу за руски утицај на Балкану", рекао је Лес.

        Према његовим речима, САД би се одупирале било каквим покушајима Албанаца да се отцепе од Сјеверне Македоније, који би, у том случају најпре морали да дефинишу своју територију, а то би значило "сложени и крвави рат за отцепљење".

        Лес је мишљења да ће, уместо тога, САД инсистирати да поменути народи одустану од својих настојања, а заузврат ће им гарантовати самоуправу унутар постојећих држава.

        "То значи и ублажавање граничних контрола, како би се ојачала прекогранична сарадња између припадника истих народа. Такав принцип важио би и за Хрвате у БиХ", тумачи Лес даља могућа геополитичка решења у региону.

        Он сматра и да ће многа питања на Балкану остати нерешена, укључујући коначни статус Срба у БиХ и Албанаца у Северној Македонији који ће и даље да желе уједињење у националним државама.

        Истовремено, додаје Лес, поставља се питање у вези са статусом Бошњака и Хрвата у деловима БиХ, као и положаја словенског становништва у Северној Македонији које тежи уједињењу са Бугарском.

        Он је навео да је неизвестан и положај бројних малих група у региону, нарочито у Црној Гори, као и однос између регионалних држава и спољних сила.

        "Имајући у виду да ће САД морати да дају гаранције за нови поредак, биће потребно да Русија 'заузда' амерички утицај јачањем свог упоришта међу Србима у БиХ, а Бошњаци ће се окренути Турској, како би одбранили интегритет своје државе на дуге стазе", сматра Лес.

        (Срна)

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари