Die Welt: Европска унија може почети да се ослобађа „непотребног терета“

УКОЛИКО И ИТАЛИЈА ПОСЛЕ БРИТАНИЈЕ НАПУСТИ „КЛУБ 28“ – УНИЈА ЋЕ СЕ НАПРОСТО УРУШТИТИ

* Југ Уније све више заостаје за севером, а север није спреман да плаћа за југ. Северна Европа би се са задовољством одрекла проблематичних земаља са југа. То није само Грчка. Сада је ти и Италија, а сутра можда и Шпанија

* Немачки спољнополитички експерт Александер РАР: „Многе државе чланице настоје да се ослободе идеолошког терета који им намеће Брисел. То су Пољска и Мађарска, али и Чешка и Словачка све мање подржавају либерални канон вредности `старог Запада`. Њима није по души постмодернистичко друштво које виде у Западној Европи. Након што су се ослободиле комунизма, желеле су да уђу у традиционалистичку Европу а не у ултралибералну коју не могу да схвате“

_________________________________________________________________________________

         БРИТАНСКИ научник са Кембриџа Кристофер Кларк рекао је у интервјуу немачком листу Die Welt да се Европска унија после „реалног Брегзита“ може даље смањивати – да је могу напустити још неке земље.

         А изнео је и другу претпоставку: уколико постане јасно да се унутар ЕУ не може постићи веће јединство – може уследити „ослобађање од непотребног терета“.

         Реагујући на Кларкове процене и упозорења, познати немачки спољнополитички експерт Александер Рар наглашава:

         „Ако – после Британије – и Италија иступи из ЕУ – Унија ће се урушити. Дуго се на Западу говорило да је Русија `другачија Европа`, а сада је јасно да је Британија `другачија Европа`. Садашњи оквир `28 минус Британија`  функционише са проблемима. Југ Уније све више заостаје за севером, а север није спреман да плаћа за југ. Северна Европа би се са задовољством одрекла проблематичних земаља са југа. То није само Грчка. Сада је ти и Италија, а сутра можда и Шпанија“.

Александер Рар

         Рар понавља: „Ако иступи Италија – Европска унија ће напросто престати да постоји, поготово што многе државе чланице настоје да се ослободе идеолошког терета који им намеће Брисел. То су Пољска и Мађарска, али и Чешка и Словачка све мање подржавају либерални канон вредности `старог Запада`. Њима није по души постмодернистичко друштво које виде у Западној Европи. Те земље, након што су се ослободиле комунизма, желеле су да уђу у традиционалистичку Европу а не у ултралибералну коју не могу да схвате“.

         Рар наставља: „На `старом Западу` јачају идеје да се одустане од источне Европе ради очувања властитог идеолошког јединства. Зато ће ствари ићи ка `ЕУ са две брзине`. Тај концепт је донедавно на речима подржавала и Ангела Меркел, а подразумева да се свака – у зависности од својих приоритета – прикључује или не прикључује одређеним интеграционим пројектима Брисела. Међутим, управо берлин није склон давању зеленог светла тим двема брзинама“.

         Немачки експерт овако објашњава због чега:

         „Немачка ће изгубити свој садашњи идентитет ако се Европа не буде даље интегрисала. Наше елите су ставиле велики улог на своју интеграцију у структуре ЕУ. Припадници наше елите схватају – ако не буде интеграције опет ће се појавити непријатељски односи са суседима који ће Немце оптуживати за национализам. У Берлину страхују од таквог развоја догађаја и бориће се за очување статус квоа и учвршћивање јединства Европе. Утолико пре што ни Француска не жели Европу националних држава“.

         Рар открива да план за „Европу са две брзине“ – као `план Б` - већ постоји и указује:

         „Ако једне земље буду ишле ка Сједињеним Државама Европе, друге ће изабрати односе какве сада са Бриселом имају Швајцарска и Норвешка. То јест: гледаће да имају корист од односа са јединственом Европом, али ће се политички држати по страни. До пре две године се сматрало да ће `језгро Европе` обухватити већину земаља континента, а ће само неке отићи устрану, али ми се чини да ће `језгро` чинити мали број држава-чланица ЕУ“.