Скот: Србија је поводом Венецуеле на погрешној страни историје

САД ЈОЈ САНКЦИЈАМА НАНЕЛЕ 350 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА ШТЕТЕ, А ОВАЈ ТВРДИ ДА СЕ У ТОЈ ЗЕМЉИ ГЛАДУЈЕ

* Окомио се на Ивицу Дачића зато што се састао са замеником шефа венецуеланске дипломатије Иваном Хилом и што је потом изјавио да Београд разуме тешку ситуацију кроз коју пролази Венецуела и још поздравио дијалог као начин да се дође до трајног решења кризе у тој земљи

* Да ли ће Београд званично одреаговати на ово шамарање са „погрешном страном историје“ – остаје да се види. А требало би. И због недозвољавања да Србији било ко држи лекције и зато што је Србија поводом Венецуеле на правој страни историје. Независно од тога хоће ли народ те земље већински окренути леђа свом садашњем лидеру Мадуру

* Николас Мадуро  је са 6,4 милиона освојених гласова изабран за председника Венецуеле. То је било 68 одсто гласова оних који су изашли на биралишта, а 31 одсто од укупно регистрованих бирача. Председник Чилеа, Пинијера, влада са 26 одсто укупне бирачке подршке, а председник Аргентине, Маурисио Макри, са 27 одсто. И Дoналд Трамп влада са само 27 одсто освојених гласова америчких бирача! Од њих четворице, једино Мадуро има апсолутну подршку изнад 30 одсто. Само што он није `Американац` као Пинијера, Мило Ђукановић и Зоран Заев

* ФАКТИ: Амерички амбасадор Србији индиректно поручује и да је његова земља - када је 1999. извршила агресију на Србију, а и све досад у случају њеног комадања - била и јесте на правој страни историје! Може му бити. Само историје више није глина у америчким рукама

        КАЈЛ Скот, амбасадор САД у Београду, изјавио је данас, поводом става Београда према кризи у Венецуели, да је Србија на погрешној страни историје.

        "Народ Венецуеле гладује под нелегалном владавином диктаторског режима. Више од 50 држава Латинске Америке, Северне Америке и Западне Европе стале су уз народ Венецуеле и привременог председника (Хуана) Гваида. Србија је на погрешној страни историје", навео је Скот на Твитеру.

        Скот је уз поруку поделио вест да се министар спољних послова Србије Ивица Дачић јуче у Београду састао са замеником шефа венецуеланске дипломатије Иваном Хилом.

        Како је саопштило Министарство спољних послова, Дачић је на том састанку рекао да Београд разуме тешку ситуацију кроз коју пролази Венецуела и поздравио дијалог као начин да се дође до трајног решења кризе у тој земљи.

        Он је навео да Србија води принципијелну политику засновану на поштовању међународног права, немешања у унутрашње ствари суверених држава и решавања спорова мирним путем.

        Дачић је јуче новинарима рекао да Србија поштује међународне принципе и међународно право.

        "Ми поштујемо сваки избор људи у Венецуели и нисмо ми ти који треба да одређујемо ко је председник", казао је шеф српске дипломатије.

         Дачић се видљиво трудио да не каже ништа што не би могло да буде прихватљиво – кад би им уопште било стало до међународног права и суверенитета других земаља – и Американцима и њиховим савезницима.

Иван Хил код Ивице Дачића

         Да ли ће Београд званично одреаговати на ово шамарање са „погрешном страном историје“ – остаје да се види. А требало би. И због недозвољавања да Србији било ко држи лекције и зато што је Србија поводом Венецуеле на правој страни историје. Независно од тога хоће ли народ те земље већински окренути леђа свом садашњем лидеру Мадуру.

         Поготово Скот и његови са „диктаторским режимом“ нису у праву.

         Мадуро  је са 6,4 милиона освојених гласова изабран за председника Венецуеле. То је било 68 одсто гласова оних који су изашли на биралишта, а 31 одсто од укупно регистрованих бирача.

         Председник Чилеа, Пинијера, влада са 26 одсто укупне бирасчке подршке, а председник Аргентине, Маурисио макри, са 27 одсто. За Вашингтон ни један ни други нису диктатори јер су по вољи америчкој политичкој и бизнис-елити.

         И Дoналд Трамп влада са само 27 одсто освојених гласова америчких бирача!

         Од њих четворице, једино Мадуро има апсолутну подршку изнад 30 одсто. Само што он није ни Пинијера, ни Мило Ђукановић, ни Зоран Заев.

       

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари