Љути Руси: У Украјини само супериорна победа јер данашњи Хитлер већ удара копитом

УПОЗОРАВАЈУ: НИШТА ПОЛОВИЧНО, НИ НАЈМАЊИ ПОПУСТ КАПИТУЛАНТСТВУ  

Главни храм Оружаних снага Русије

у подмосковском Парку Патриот

* Наша „Партија мира“ у ствари је „Партија пораза“. У борби имамо шансу да преживимо, чак и ако се будемо морали борити против целог света. А  капитулацију нећемо преживети. Они који захтевају „мир“, или ово добро разумеју и желе нашу колективну смрт или су, бар неки, заиста смешни тупани

* Неопходно је да армија докаже своју апсолутну, безусловну супериорност, иначе ризикујемо да завршимо у релацијама  „совјетско-финског“ рата, који је подстакао Хитлера да нас нападне

__________________________________________________________

       Аутор: Јегор ХОЛМОГОРОВ

       „ПАРТИЈА мира“,  у ствари - „Партија пораза“, у свим својим плановима и реторици не води рачуна о главном.

       Пораз (а примирје са Украјином не може се претворити од пораза у победу никаквом пропагандом) поткопаће две идеолошке споне на којима почива легитимитет руске моћи.

       1. Ми смо наследници Велике победе над нацизмом.

       2. Имамо велику војску и - ако затреба - показаћемо свима.

       Сада цео систем Руске Федерације почива на томе да се оспоравају било који аксиоми осим ових. А 9. мај је празник ових аксиома, ових веза. И једног и другог заједно.

       Повлачење из  Украјине са бедним споразумом о каквом се разговарало у Цариграду и са територијалним аквизицијама у виду граница ЛДНР, које су 2014. године могле бити обезбеђене уз помоћ два пука, значило би:

       1. Да смо објавили рат свом симболичком непријатељу – нацизму – и показали да смо недостојни својих дедова.

       2. Да наша војска није била у стању, да је то војска трећег света и то - не најбоља.

       Нећемо у том случају успети да кроз два месеца у украјинском стилу прославимо „Перемогу“ („Победу“), са проливањем крви и са шкрипом заузевши Донбас. Јер, Русија није Украјина. Овде не верују у победу.

       Другим речима, неопходно је, пре свега, да наша армија докаже своју апсолутну, безусловну супериорност, иначе заиста ризикујемо да завршимо у релацијама  „совјетско-финског“ рата, који је подстакао Хитлера да нас нападне. А савремени Хитлер већ удара копитом.

       Како то доказати?

       Нека се наш Генералштаб изјасни.

       Друго, потребно нам је за Дан победе нешто заиста утемељено. То, наравно, није месец дана истеривања Азова из Мариупоља који му је без борбе дат 2014. То није ни враћање кроз тешке борбе - са ангажовањем целе војске у Славјанск, које исте године (Украјинцима) препустио мали одред.

       Ако не буде продемонстрирана истинска победа над нацизмом и реална супериорност наших Оружаних снага, већ се објави тужни Медински који ће прочитати пројекат капитулације, неће моћи да се говори не само о било каквом опстанку власти, него и друштва насталог у Русији након 2000. године. Све ће бити спаљено до темеља.

       У борби имамо шансу да преживимо, чак и ако се будемо морали борити против целог света.

       А  капитулацију нећемо преживети.

       Они који захтевају „мир“, или ово добро разумеју и желе нашу колективну смрт или су, бар неки, заиста смешни тупани.

       Дакле, покажимо стрпљење, боримо се до краја, подржавајмо своју државу и војску.

       Али, без икаквих компромиса са капитулантством!

        Региструјте се на наш Telegram канал: https://t.me/faktorga