Ми смо Руси. Бог нас је створио да се смиримо и побеђујемо

КАПИТАЛИПСА II део: После глобализма - Зашто капиталисти мрзе капитализам?

* Људски род не жели да живи по таквим `законима профита`. Али, за покорне ће користити средства јавног информисања, а за непокорне - најновије прецизно оружје

* Одговор на питање «Шта је Добро, а шта Зло?» треба да дају водеће нације које су једине способне да граде други пут. На жалост, Кина је према свету равнодушна и зато - отпада. САД су постале империја само из једног разлога, јер служе оним особама о којима овде говоримо. Значи, као и увек, остаје само Русија

* Желели ми то или не, опет смо у средишту исторјиских догађаја – од нас опет зависи судбина света

* Постоји и други избор: можемо се цивилизацијски и културно поделити на неколико делова, снуждити и правити као да нас никада није ни било

Пише: Роман Носиков

Превео: Горан Шимпрага

         (И када је Он скинуо трећи печат, ја сам чуо трећу животињу, која говори: иди и гледај. Ја сам погледао, и ето, коњ врани, и на њему коњаник, имаше меру у руци својој.)

         СВЕ има своју цену. Они који познају тржиште фјучерса, знају да цену има чак и оно што не постоји.

         Цена постоји и за оно што никада неће бити. Људска експанзија у нове просторе привремено је (бар се надамо) заустављена. Конквистадори су прошли, почела је глобализација.  

         Шта то пракично значи за нас? Шта, да није можда исцрпљена могућност екстензивног ширења извора профита. Аждаја капитализма бежећи из Европе, обавија читаву земаљску куглу и набасавши на сопствени реп прождире га, гушећи Земљу, а са њом, све снажније и снажније, читаво Човечанство.

         Наступа моменат да се свет, схваћен као нечија својина, све интензивније капитализује. Немојте да се смејете, зато што сте и Ви са аспекта «закона профита» такође ресурс са својом ценом коштања, исто као и нафта. Не само ваш друштвено корисни рад, већ и Ви сами – ваши органи и ваше личне потребе. Могу почети да вам продају ваздух и чисту воду, а у замену да вас замоле да те испоруке платите таквим, животно важним, производима као што су ваша деца или ваши органи. Могу да вам продају (на кредит, наравно) чак и сопствену децу и супружнике. Или да вам их изнајме.

         Све то ће да увију у прихватљиву рекламу под називом хумани бизнис, јер, забога, нема ништа важнијег од породичних вредности. Уколико сматрате да то није реално, сетите се земаља које живе на рачун секс-туризма, порноиндустрије, на изненадним чињеницама о трговини органима, док умоболна Европа, скренула, од дечје слезине, одлучно ћути и не реагује.

         То није само болест.

         То су први окршаји у којима се рађа морал новог човечанства. Погледајте тај морал у очи – он има вертикалну зеницу.

         И ОН ЋЕ УРАТИТИ ТО, ШТО ЋЕ СВИМА, МАЛИМА И ВЕЛИКИМА, БОГАТИМА И СИРОМАШНИМА, СЛОБОДНИМ И РОБОВИМА, БИТИ НАЦРТАНО НА ДЕСНОЈ РУЦИ ИЛИ НА ЧЕЛУ.  

         Максималиизација профита од сваког објекта захтева, пре свега, рачуницу и контролу. Зато што такви објекти као што су људи неизбежно морају бити инвентарисани што тачнијим и што бољим тоталитарним методама.

         Људски род, сигуран сам, не жели да живи по таквим правилима. За покорне ће користити средства јавног информисања, а за непокорне најновије прецизно оружје.

         ...Амерички философ Френсис Фукујама недавно је написао дивну књигу под насловом «Крај историје». У њој говори о коначној победи либерализма и тржишта, чијем царству неће бити краја. Одмах по изласку те књиге свет је потресло неколико ратова и финансијска криза. Испоставило се да човечанство не гори од жеље да заврши своју историју.

         Проблем настаје када се испостави да нису баш сви спремни да прихвате чињеницу да ће историја бити настављена. И управо они покушавају да нам препрече пут и насилно наметну крај историје. Најсмешније је што они против нас не поседују никакво оружје, осим нас самих.

         Они ће хушкати народе једне на друге, а супердржавама као што су Русија, САД и Кина, трудиће се да нашкоде, пошто су теоријски једино оне способне да зауставе њихове претензије, ако не на читав свет, онда макар на своје територије, што је само по себи довољно фатално.

         Одговор на питање «Шта је Добро, а шта Зло?» треба да дају водеће нације које су једине способне да граде други пут. На жалост, према свету равнодушна Кина, отпада. САД су постале империја само из једног разлога, јер служе оним особама о којима овде говоримо. Значи, као и увек, остаје само Русија.

         Желели ми то или не, опет смо у средишту исторјиских догађаја – од нас опет зависи судбина света. То се не може избећи. То се може само игнорисати – гордим одбијањем предложеног посла и благородним бегом у емиграцију. Постоји и други избор: можемо се цивилизацијски и културно поделити на неколико делова, снуждити и правити као да нас никада није ни било.

         Или се смирити. Помирити са својом судбином као Дмитриј Донски уочи битке на Куликовом пољу, или као Александар Јарославич уочи Невске битке. Као Кутузов пред Бородином или као Жуков (вероватно) пред Јељном.

         То је Русија. Ми смо Руси. Бог нас је створио управо за то. Да се смиримо и побеђујемо.