Турска се сагласила да Јужни ток прође њеним делом дна Црног Мора
Путин се захвалио на подршци и Анкари и Европској комисији
* Још једном смо се уверили да је Турска поуздан партнер. Зато се захваљујем Влади Турске на коначној одлуци да Гаспрому дозволи градњу гасовода у својој економској зони по дну Црног мора, изјавио је Владимир Путин после сусрета са турским министром енергетике Танером Јилдизом
* Изражавајући захвалност Европској комисији, руски лидер је изговорио: «Добро је што се у Бриселу схвата да је Јужни ток општеевропски пројекат. То је веома позитиван сигнал за све, поготово у време кад Европа у економији не преживљава баш најбоља времена. Јужни ток ће допринети стабилност енергетских испорука на европско тржиште
* Председник руске владе је истовремено открио да је Москва Анкари – пре него што је турска влада дефинитивно рекла `да` - учинила неке уступке. Русија је, наиме, са Турском потписала два дугорочна уговора о испорукама природног гаса до 2021, односно 2025. године
* Председник управе Гаспрома Алексеј Милер наговестио да би Јужни ток могао проћи и преко севера Италије
* ФАКТИ: Сви који су пожурили да, као Влајко Сенић, изговоре да Русија одустаје од Јужног тока и да Србија зато треба да `врати НИС` - добро би било да ли би Москва чинила овакве уступке Турској (у неку руку, куповала њено `за) да има намеру да осустане?! Тим пре, да ли би Алексеј Милер `цртао` трасу Јужног тока и преко северне Италије?!
ОДЛУКА Турске да дозволи градњу гасовода Јужни ток преко своје подморске територије уклонила је и последњу препреку са пута тог пројекта који је од значаја за целу Европу.
Зато је руски премијер, Владимир Путин, изразио захвалност и званичној Анкари и Европској комисији која такође подржала реализацију подухвата чији је и енергетски, и геополитички значај тешко преценити.
После сусрета са турским министром енергетике, Танером Јилдизом, Путин је изјавио: «Још једном смо се уверили да је Турска поуздан партнер. Зато се захваљујем Влади Турске на коначној одлуци да Гаспрому дозволи градњу гасовода у својој економској зони по дну Црног мора.»
Изражавајући захвалност Европској комисији, руски лидер је изговорио: «Добро је што се у Бриселу схвата да је Јужни ток општеевропски пројекат. Знамо да ЕК подржава разне пројекте, међу којима је и Јужни ток. То је веома позитиван сигнал за све, поготово у време кад Европа у економији не преживљава баш најбоља времена. Јужни ток ће допринети стабилност енергетских испорука на европско тржиште.»
Председниук руске владе је истовремено открио да је Москва Анкари – пре него што је турска влада дефинитивно рекла `да` - учинила неке уступке. Русија је, наиме, са Турском потписала два дугорочна уговора о испорукама природног гаса до 2021, односно 2025. године. «Увек је тако у сличним ситуацијама: договор је плод компромиса прихватљивог за обе стране», саопштио је Путин.
Зелено светло за Јужни ток `плаћено` је и сагласношћу Гаспрома да у 2012. години повећа испоруке гаса Турској. «Договорили смо се – открио је председник управе Гаспрома Алексеј Милер - да Турској наредне године испоручимо најмање две милијарде кубних метара гаса више него досад».
Милер је наговестио да би Јужни ток могао проћи и преко севера Италије. Реална одлука у овом смислу, како је прецизирао други човек Гаспрома Александар Медведев, биће донета тек у у моменту `доношења инвестиционе одлуке о целом пројекту`.
Јужни ток – према ономе што је досад познато – треба да има четири `цеви` таквог обима да свака може да годишње пропусти по 15,5 милијарди кубних метара гаса. Дакле: укупно 62-63 милијарде кубнмих метара. А прве количине гаса првим краком треба да потеку крајем 2015. године.