Синод РПЦ урадио пројекат „Козаци - везивна нит руског света“
МНОГО КОЗАЧКИХ ЗАЈЕДНИЦА ВЕЋ ЈЕ ОБНОВЉЕНО НА ТЕРИТОРИЈИ РУСИЈЕ,
КАЗАХСТАНА И УКРАЈИНЕ И У ДРУГИМ ЗЕМЉАМА
- Међу циљевима су - окупљање свих козака око Руске православне цркве, у Русији и у иностранству, очување козачке посебности и традиција и даљи развој козаштва
РУСИЈА чини све више оживи своје козаштво.
У Федералној агенцији „Руска сарадња“ одржан је састанак председника комитета Светог синода Руске православне цркве за сарадњу с козацима - митрополита Ставропољског и Невиномиског Кирила - и заменика шефа те агенције В. Ратњикова.
Владика Кирил је истакао да је комитет Светог синода РПЦ основан ради духовног окрепљивања козаштва у целом свету, окупљања свих козака око Руске православне цркве, у Русији и у иностранству, очувања козачке посебности и традиција и даљег развоја козаштва.
Учесници састанка размотрили су могућности извршења одлука IV Светског конгреса козака, одржаног у септембру 2012. године у Новочеркаску. Између осталог, у резолуцији Конгреса говори се о потреби јачања међународне сарадње православне козачке омладине, о њеном заједничком учешћу у богослужењу, ходочашћу у света места у Русији и иностранству, упознавању са духовном и културном традицијом православних народа.
На састанку су разматрана питања заједничке организације научних, образовних и културно-просветних догађаја посвећених очувању језичког, етнокултурног и духовног идентитета козака.
Донета је одлука о пружању системске подршке козачким образовним установама у иностранству и да им се обезбеде уџбеници, методологија и научни материјали који ће им бити достављани преко представништава „Руске сарадње“ и амбасада РФ. У циљу реализације тих задатака, комитет Светог синода израдио је пројекат „Козаци - везивна нит руског света“, који је презентован на састанку.
Козаци су етничка субгрупа у оквиру руског народа.
Козачка заједница имала је кроз историју социјалну, војну и привредну функцију.
Формирање козачке војске као релативно самосталне војно-политичке творевине, која је за централну власт била везана уговорним односима, завршено је још у 17. веку. Главна обавеза козака била је војни позив, коме су се они одазивали на свом коњу, у пуном наоружању и опреми (осим ватреног оружја).
У току грађанског рата у Русији 1917-1922, козаци су били главни ослонац Беле армије, да би после рата многи отишли у емиграцију. После рата су били изложени прогону и репресијама.
После распада Совјетског савеза, почело је систематско оживљавање козаштва. Много козачких заједница обновљено је на територији данашњег Казахстана, Русије, у Украјини и другим земљама.