КОЛЕРОВ: Да Русија нема атомско оружје - одавно би била бивша држава

ДРЖАВНИ САВЕТНИК РУСИЈЕ МОДЕСТ КОЛЕРОВ

ГОВОРИО НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ У БЕОГРАДУ

Модест Алексејевич Колеров

• Русија ће прихватити сваку одлуку Србије, али очекивати да се Русија истура у име Србије - није коректно. Русија би могла да дефинише своју политику према Косову, ако би Србија тражила да она буде гарант решења или договора између Београда и Приштине
• Русија дуго није улагала у одбрану, заведена причама САД да је безбедна. Тако је Русија дошла у ситуацију да мора да се поново наоружава. Русија није никаква претња САД јер је она континентална сила. Да Русија није имала атомски потенцијал из времена СССР-а одавно би била бивша држава
• На питање - зашто Русија није платила дуг Кипра - Колеров наглашава да нема разлога откупљивати сопствене паре од превараната. Буџетска политика ЕУ је јасна, а буџет Кипра је део буџетске политике ЕУ. Русија је сиромашна земља да би помагала буџет ЕУ
• Русија има среће са својим непријатељима, јер су цинични и неинветивни и чине да се повећава број присталица повезивања бивших совјетских земаља. На пример, Запад је успео да повеже либералне тежње са антируском пропагандом, па је у Русији број грађана који подржавају хомосексуализам смањен са 10 на пет одсто. Хвала им на томе

        ВЕЛИКИ број Руса ван земље, тера сваку власт на евроазијске интеграције, нагласио је Модест Алексејевич Колеров, државни саветник Руске Федерације првог ранга који је на тему „Спољна политика саверемене Русије и Руси ван Русије“ на Филозофском факултету у понедељак у Београду.

       „Руски народ је као таблица хемијских елемената Мендељејева и садржи крв скоро свих народа света. Руски народ је уједињен заједничком судбином и борбом за преживљавање под најездама са истока и запада, као и руским језиком“, започео је своје предавање Модест Алексејевич Колеров, који је био начелник управе председника Русије Владимира Путина за међурегионалне и културне везе.

Осећај човека кога су живог одрали

       „Пре распада руске империје 70 одсто становништва су били Руси. После смањења територије и сужавања граница у Русији је 86 одсто руског народа, а опет данас је све јачи осећај да се руски народ смањује и постоји страх од његовог нестанка. Према једном истраживању, руски народ је распад СССР-а описао као осећај човека кога су живог одрали. Русија се данас налази у границама као пре 450 година. За 450 година Русија је са запада издржала притиске Пољске, Немачке, Шведске, Француске, Аустроугарске који су у томе користили не само културни расизам и империјализам, већ и национализам малих народа. На крају је Русија увек побеђивала. Било је и пирових победа. На пример, победа против Пољске је довела до уласка ове земље у састав Русије, али она се није могла асимиловати и дошло је до раста отпора унутар саме империје“, казао је Колеров.

       Он је оценио да је руски народ хетероген и разноврстан, али да је данас у директној супротности са историјом у којој су се народи у Русији међусобно стапали, савремени руски народ под спољним притиском досељеника са Кавказа, из Молдавије, Украјине… губи свој идентитет.

       Након распада СССР формална статистика је показала да је 25 милиона Руса остало ван Русије, али то је непроверив и непоуздан податак.

       „Реалнија оцена би била - указао је Колеров - да се ради о 50 милиона Руса или оних чији је језик руски и који су део руске културе. Баш овај раскорак, велики број Руса ван земље, тера сваку власт на евроазијске интеграције без обзира на све компромисе и проблеме. Руска власт нема интегративне процесе у земљама бившег СССР-а усмерене на народе, већ на елите на власти које су окренуте својим интересима. У условима промене школства Русија нема асимилативни утицај као некада, па сада не може да асимилује ни 10 милиона досељеника“.

Као да је Хитлер био савезник Черчила и Рузвелта

       Он као симбол раскорака наводи 9. мај, дан завршетка Другог светског рата, односно Великог отаџбинског рата, што је најважнији дан за 85 одсто Руса.

       „Савремена Русија на државном нивоу покушава да легитимише овај датум само због савезништва са САД и Великом Британијом. Иако Запад осуђује Хитера за Холокауст и злочине, данас су се повампирили националистички режими у Централној и Источној Европи које нико не осуђује. У одлукама Европске уније изједначени су Хитлер и Стаљин, као да је Хитлер био савезник Черчила и Рузвелта и као да су источноевропски колаборационистички режими били под влашћу Стаљина, а не Хитлера“, примећује руски политиколог.

       И поред свега савремена Русија остаје континентална неинвазивна империја, најсличнија Кини, оцењује Колеров.

       Он види могућност за ширење руског утицаја у интеграцијама бивших совјетских република за шта је и већина становништва.

       „Већа је политичка тражња за интеграцијама, али и протести против режима који заступају либералне концепте слободног тржишта“, напомиње он.

       „Русија има среће са својим непријатељима, јер су цинични и неинветивни и чине да се повећава број присталица повезивања бивших совјетских земаља. На пример, Запад је успео да повеже либералне тежње са антируском пропагандом, па је у Русији број грађана који подржавају хомосексуализам смањен са 10 на пет одсто. Хвала им на томе. Интересантно је да у већини изборних циклуса политичари у околним државама обећавају интеграције и социјалну правду, али када дођу на власт то не раде. Међутим тако вежу појмове интеграција и социјалну правду са Русијом“, сматра овај аналитичар.

Русија дуго није улагала у одбрану

       Са економског становишта, Русија је највеће тржиште од свих земаља бившег СССР а животни стандард је већи него у већини тих земаља. Из бивших совјетских република 10 милиона људи живи и ради у Русији и одатле шаље дознаке које су веће од БДП-а неких држава.

       „Јасан је и демографски индикатор. У генерацији мојих родитеља, иако су били са села и иако су ратна генерација, имали су по једно, два детета. То и сада утиче на демографску слику Русије, али моја генерација преокреће тај тренд. Ја лично, да нисам веровао у Русију не бих имао шесторо деце“, објаснио је Колеров.

       На питање да ли је паметна спољна политика супротстављања САД-у, Колеров истиче да се Русија не супротставља Америци нити је претња по САД.

       „Русија дуго није улагала у одбрану, заведена причама САД да је безбедна. Тако је Русија дошла у ситуацију да мора да се поново наоружава. Русија није никаква претња САД јер је она континентална сила. Да Русија није имала атомски потенцијал из времена СССР-а одавно би била бивша држава“, сматра Колеров.

Русија гарант договора Београда и Приштине?

       На питање зашто Русија није платила дуг Кипра, Колеров је истакао да нема разлога откупљивати сопствене паре од превараната. „Буџетска политика ЕУ је јасна, а буџет Кипра је део буџетске политике ЕУ. Русија је сиромашна земља да би помагала буџет ЕУ“, рекао је Колеров.

       За нас је занимљив његов став о Србији и Јужном току.

       „Србија ће бити партнер, а не само транзитна земља, тако што ће испунити своје обавезе које је председник Тадић прихватио у договору са председникм Путином, а које се сада не испуњавају. ЕУ ће узети Косово, Републику Српску и Војводину, а неће платити ништа“, каже Колеров додајући да би из угла Русије најбоље решење за Косово била кантонизација и нека врста поделе Косова.

       „Русија ће прихватити сваку одлуку Србије, али очекивати да се Русија истура у име Србије није коректно. Русија би могла да дефинише своју политику према Косову, ако би Србија тражила да она буде гарант решења или договора између Београда и Приштине“.

       (Балкан Магазин)