Настаће увећана руска држава или - велика рушевина на простору Руског света
РЕЗУЛТАТ СПЕЦИЈАЛНЕ ОПЕРАЦИЈЕ НЕЋЕ БИТИ ДВЕ ДРЖАВЕ ИСТОГ НАРОДА
* Резултат специјалне војне операције у Украјини сигурно неће бити даље постојање две државе истог народа, иако ће бити задржана формална независност нове Украјине
* Главни циљ није ни повратак Украјине у Руски свет, ни елиминисање западног пројекта Украјине као анти-Русије. Са тиме је све јасно, толико да је чудно да уопште постоји неко ко то не разуме. А наш главни циљ је да изградимо суверену, јаку и праведну Русију
* Друга опција је могућа у случају „победе Украјине“, односно пораза Русије. Неуспех у обнављању националног јединства имао би до катастрофалне последице по Руску Федерацију и за наш народ као такав
______________________________________________________
Аутор: Петар АКОПОВ, РИА Новости
РУСИЈИ поводом Украјине није најважнија победа на фронтовима. Чак ни победа у вишестепеном рату са Западом, већ победа - над нама самима.
Победа над сопственим заблудама, илузијама и грешкама.
Да, наш главни циљ није ни повратак Украјине у Руски свет, ни елиминисање западног пројекта Украјине као анти-Русије. Са тиме је све јасно, толико да је чудно да уопште постоји неко ко то не разуме.
Наш главни циљ је да изградимо суверену, јаку и праведну Русију.
Русију која неће бити ово што је досад била Руска Федерација. Ни територијално ни по суштини.
После катастрофе 1991. године покушали смо да изградимо државу на делу територије Руског света, али смо се у почетку бавили примитивном европеизацијом, односно копирањем западних институција и закона да бисмо ушли у „златну милијарду“, а потом желели смо да изградимо сопствени Запад код куће.
И тек пошто смо схватили да ни једно ни друго није не само немогуће, већ и да је за нас смртоносно, почели смо да окупљамо наше земље.
Међутим, после маја 2012. године — када се Путин вратио у Кремљ — било је веома тешко: кључни део нашег света, односно Украјина, већ је био чврсто везан за Запад. На нивоу елита, на нивоу новог националног мита „Украјина је Европа“ и нико нам то није хтео тек тако да врати.
Ово смо сгватили 2013-14, после Мајдана и Крима.
Почело је оно што смо највише желели да избегнемо – грађански рат унутар Украјине, у Донбасу, поводом којег је Русија била принуђена да интервенише, започевши специјалну војну операцију. А сада, авај, нема повратка. Њен резултат сигурно неће бити даље постојање две државе истог народа.
Биће или једна држава Русија (уз задржавање формалне независности нове Украјине) или једна велика рушевина уместо целог Руског света.
Друга опција је могућа у случају „победе Украјине“, односно пораза Русије.
Неуспех у обнављању националног јединства имао би до катастрофалне последице по Руску Федерацију и за наш народ као такав.
Разумемо ли ми ово?
Да, и то разумевање од 24. фебруара постаје све јаче и јаснија. Зато ни о каквом дефетизму, паници или малодушју не може бити речи – Русија једноставно нема пораз као опцију.
Не можемо да изгубимо битку за себе – можемо да се повлачимо и посрћемо, да промашимо ударце и да трпимо губитке, али сваки пут морамо устати и ићи напред ка победи.
На том путу биће још много удараца и пораза, много неуспеха и неуспеха – јер ништа се не даје тек тако и за све мора да се плати.
И за 1991. годину, за разарања и неуспехе деведесетих, за илузије 2000-их... За разорену велику земљу и уверење да можемо изградити нову Русију без Новоросије и Малорусије, без обнављања јединства Руског света, а у миру (потом и пријатељству) са Западом, без стремљења ка истини и праведности као темељима руског живота.
Сада смо изашли из периода неопредељености започетог после 1991. године, ослобађајући се илузија, искупљујући се за грехе, обнављајући себе и своју земљу. А сви знамо да нема те силе која би могла да нас омете, осим нас самих, свог неверовања у себе и неслоге међу нама.
Али, ако ово разумемо и не смећемо с ума, онда то нећемо дозволити и сигурно ћемо победити.
И у Украјини, и Запад – и саме себе...
