Виорика Данчилу од Јоханиса добила мандат да састави нову владу Румуније

АКО ДОБИЈЕ ПОДРШКУ У ПАРЛАМЕНТУ – БИЋЕ ТРЕЋИ ПРЕМИЈЕР ЗА ПОСЛЕДЊИХ СЕДАМ МЕСЕЦИ

• Дотад непозната јавности, Виорика Данчила се фебруара прошле године прочула у Европском парламенту по одбрани контроверзног покушаја Владе Румуније да измени Кривични законик да би омогућила да неки окривљени званичници избегну кажњавање због корупције

          ПРЕДСЕДНИК Румуније, центриста Клаус Јоханис, именовао је данас европосланицу социјалдемократа Виорику Данчилу за председницу Владе, уместо Михаја Тудосеа, кога је његова владајућа левица у понедељак принудила да поднесе оставку.

          "После одмеравања свих аргумената, одлучио сам да дам нову шансу социјалдемократама и да именујем личност коју су оне предложиле", рекао је Јоханис после консултација с политичким партијама.

          Председник Румуније се данас прво састао са социјалдемократама и њиховим коалиционим партнером, Савезом либерала и демократа, који су Данчилу кандидовали за премијерку.

          Опозициона Либерална странка се данас заложила за ванредне изборе, наводећи да социјалдемократе нису обезбедиле стабилну владу.

          Ако добије подршку Парламента, Данчила ће постати прва жена на челу владе Румуније, и чак трећа на том месту за седам месеци, пошто је њене претходнике одбацила њихова Социјал-демократска партија (ПСД).

          Данчила (54), дипломирала је на Институту за нафту и гас у Плоештију, на југу Румуније, важи за блиску моћнику ПСД Ливијуу Драгнеи, победнику парламентарних избора децембра 2016. године.

          Драгнеа, који не може да се кандидује за премијера јер је осуђен на казну затвора од две године, условно, због изборне преваре, именовао је претходна два премијера, Михаја Тудосеа и Сорина Гриндеануа који су обојица били приморани да поднесу оставке.

          Непозната јавности, Виорика Данчила се фебруара прошле године прочула у Европском парламенту по одбрани контроверзног покушаја Владе Румуније да измени Кривични законик да би омогућила да неки окривљени званичници избегну кажњавање због корупције.

          Због оштре критике из Брисела, одустало се од тог закона, али тек после таласа демонстрација, невиђеног још од пада комунистичког режима крајем 1989. године.